Najzaslužniji Srbi iz dijaspore i regiona
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu obnovila je, posle deset godina, lepu tradiciju da se povodom državnog praznika – Dana primirja u Prvom svetskom ratu, nagrađuju najzaslužniji Srbi iz dijaspore i regiona.
U razgovoru za “Vesti”, laureati ovogodišnjih priznanja ne kriju zadovoljstvo što je država prepoznala njihov angažman kako na polju kulture i očuvanja srpskog jezika i tradicije, tako i nauke.
– Činjenica da smo nagrade, koje se deset godina nisu dodeljivale, dobili na dan pobede u Prvom svetskom ratu, znači jedan novi odnos naše države prema dijaspori koji je konkretno, i suštinski važan jer bez saradnje dijaspore i matice nije moguće uraditi ozbiljne poslove koji su pred nama, a to je formiranje velikog broja škola dopunske nastave. Prosvjeta je, uz pomoć Uprave za dijasporu, ove godine otvorila osam novih škola, a bila je odlučujuća pomoć u tome da sada možemo da dupliramo naše kapacitete – zadovoljan je Srđan Mijalković, jedan od osnivača Odbora Srpskog prosvetno-kulturnog društva Prosvjeta u Austriji koja sada, u 16 odeljenja okuplja više od 400 mališana svih uzrasta koji žele da nauče srpski jezik, pišu ćirilicom, ali i da ne zaborave ko su i odakle su.
On je istakao da su napravili strukturu kako te škole treba da izgledaju i funkcionišu, što je bio prvi korak, i da bez toga ne bi bilo ni pomoći države.
– Sada nastava srpskog jezika, posebno u Austriji gde je Prosvjeta aktivna, može da se podigne na viši nivo i zajedno sa državom možemo da radimo na mnogo ozbiljnijem projektu, a to je status najvećeg jezika u dijaspori. To je važan posao, a mora se raditi zajedno i koordinirano sa Srbijom jer svi nametnuti modeli do sada su se pokazali neodgovarajućim – istakao je Srđan Mijalković, dobitnik nagrade “Dositej Obradović”.
Svečanost su uveličali Srpski pravoslavni pojci, ali i 16-godišnja Anastasija Kašić iz Beča, jedan od učenika škole srpskog jezika Prosvjeta koja je odrecitovala pesmu Alekse Šantića “Moja otadžbina”.
– Imala sam ogromnu tremu pred nastup, jer je velika čast što sam mogla da odrecitujem ovu pesmu, ali sve je prošlo odlično. Mama nas je od detinjstva forsirala da nam prvi jezik bude srpski, ali i sve nas je više u školi. U razredu gde sam sada ima nas 20-ak, i mlađih i starijih.
Preuzeto sa portala vesti-online.
PR SPKD Prosvjeta Austrija, Beč 17.11.2021.
