Foto: Privatna arhiva
Ivana je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, ali se za master studije, ipak, odlučila za inostranstvo.
Ono što je zanima pronašla je u Veneciji, gde je otišla sa željom da se, po završetku, vrati u Srbiju, ali sada nije sigurna da li će se vratiti.
„Nakon što sam diplomirala na Fakultetu političkih nauka, u jeku je bila afera sa plagijatom doktorata našeg političara. Zapitala sam se koliko je moja diploma vredna, da li bi neko u svetu sumnjao u validnost iste ukoliko bih poželela da odem na neko vreme u inostranstvo i prijavila sam se za master u Veneciji. Papire za vizu predajem nakon svakodnevnog osvrtanja na situaciju u kojoj je naša jadna zemlja. Želela sam i želim prvo da unapredim sebe da bih imala bolju budućnost, nadam se u Srbiji, kako ja tako i moja porodica. Za svaki napredak, uvek mora da se počne od sebe“, istakla je Ivana.
Kada je odlazila, planirala je povratak u Srbiju, međutim sada je taj plan pod znakom pitanja.
„Otišla sam sa željom da se vratim nakon novostečenog iskustva i kada osetim na svojoj koži život u Evropskoj uniji. Nažalost, kako vreme prolazi srce mi kaže vrati se u svoju zemlju, a pamet kaže beži. Tračak nade za moje srce se opet javio nakon poništenja onog doktorata koji je jedan od razloga za moj odlazak. Ako primetim da se narod opametio i odlučio da živi bolje i samim tim svi zajedno preuredimo političku scenu, poslušaću srce“, naglašava Ivana.
Tamo je bolje jer, kako kaže, tamo poštuju znanje.
„Studentima se nude plaćene prakse, a da se pritom ne gleda na njih kao na jeftinu radnu snagu, a u Srbiji to nije slučaj. U Srbiji je, nažalost, za većinu stvari potrebna veza, a o poštovanju možemo samo da sanjamo“, razočarano priča Ivana.
Ipak, ona svakodnevno pomno prati dešavanja u Srbiji.
„Dešavanja pratim preko društvenih mreža, gledam on-line odabrane političke emisije, čitam članke odeređenih novina… ovde, kao i dok sam bila u Srbiji, ja biram šta ću da pratim, razmišljam, a ne upijam vesti koje se plasiraju. Moje reakcije se nisu promenile – uglavnom osećam tugu i bes. Ipak, nakon što se afera plagijat pravično završila, napokon sam osetila nadu za našu zemlju. Kao što znate, u Veneciji su bile poplave, ali njih je lakše preživeti od dugogodišnjeg i postepenog uništavanja svih moralnih vrednosti kod nas“, kaže Ivana.
Kada kaže da je iz Srbije, reakcije na to su šarenolike.
„Za početak, nekim ljudima moram da objašnjavam gde je Srbija, nisu čuli za našu zemlju, neki se čude zašto mi treba boravišna dozvola, jer misle da smo u EU, a ima i onih koji sažaljevaju naš narod, smatraju da nam je učinjena nepravda, sa svih strana, a najviše od naših predstavnika“, priča nam Ivana.
Ona kaže da je sa svim osobama koje je upoznala, u korektnim odnosima, bez obzira odakle dolaze.
„S nekima se bolje slažem, ali ono što ne može da se ospori je da su Srbi, i Balkanci generalno, „topliji“. Možda sam subjektivna, ali imamo veću dušu. Živim studentski život, kao što sam i u Srbiji, s tim što sada imam priliku da vidim kako funkcioniše zemlja koja je naprednija od nas, gde možes da živis lepo, a ne da se boriš za samu egzistenciju. Za ovu mogućnost sada, kao i raniji život, mogu da zahvalim porodici koja mi je ovo priuštila. Ipak, nadam se da će se desiti krucijalne promene i da ću se vratiti tamo gde sam rođena“, ističe Ivana.
Ivana dodaje i da Italijani brinu o svojim građanima, a da se u Srbiji, kako kaže, deca leče porukama.
„Ovde se ulaže u kulturu i obrazovanje, a kod nas u rijalitije, razvrat i kriminal. Nije ni u Italiji med i mleko, sigurna sam da postoje i ovde mutne radnje, ali se onda bar pridržavaju toga da „kraduckaju“, a ne da kradu. Razmišljaju o potomcima, imaju luksuz da razmišljaju i o globalnim problemima, životinjama… a kod nas većina razmišlja kako da preživi mesec i spoji kraj sa krajem. Tužno, ali istinito“, zaključuje Ivana.
