I danas, kada se obeležava 100 godina od sudbonosnog sukoba na dalekoj granici Grčke i Makedonije, istoričari govore o značaju osvajanja Kajmakčalana i činjenici da je bila reč o prvoj pobedi srpske vojske posle povlačenja preko Albanije.
Mesto sukoba Bugari su zvali Borisov grad – neosvojivo mesto. Tako je i bilo do dolaska srpske vojske…
Osvajanje kapije slobode
Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali.
„Gomila kamenja“ u Pionirskom parku
Kako bi pobeda zauvek ostala upamćena, srpska vrhovna komanda je odlučila da vrh Kajmakčalana – osmatračnicu srpskih trupa, ponese sa sobom u domovinu. Nakon pobedonosnog povratka u zemlju, ona je postavljena u blizini dvora, u današnjem Pionirskom parku.
Za Srbe, bitka je bila početak povratka kući. Posle duge i u istoriji nezapamćene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojano života, Kajmakčalan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer će se tako, simbolično, izgubiti i svaka šansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao naš naziv za ovo mesto – Kapije slobode – mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godine rasejanja ponovo zakoračili u svoju zemlju.
Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nadmorske visine, konačno se vijorila srpska zastava.
Srbi idu kući
Bitka na Kajmakčalanu bila je prvi korak ka velikom povratku srpske vojske. Nakon nje, saveznici su dobili dokaz da na Srbiju još uvek mogu da računaju. Neprijatelji su shvatili da Solunski front nije tek sporedno ratište i da će se upravo na njemu odlučivati sudbina Prvog svetskog rata. Svet je video da se Srbi vraćaju kući!
Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, kriminolog i veliki prijatelj Srba koji je sa vojskom i narodom prešao Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. o Kajmakčalanu je u svojoj knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima“ zapisao i ovo:
„Noga srpskog vojnika stupila je ponovo na zemljište njegove otadžbine.“
Arčibald Rajs je do kraja života ostao sudbinski vezan za Kajmakčalan. Nakon smrti 1929. po sopstvenoj želji njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo: „Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana Zlatno srce spava, Prijatelj Srba iz najtežih dana, Junak Pravde, Istine i Prava, Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“
Nažalost, ta urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu i danas se smatra izgubljenim.
