Bridžit Hes živi povučeno u Severnoj Virdžiniji. Sada je u penziji, a radila je u jednom modnom salonu u Vašingtonu više od 30 godina. Od kada joj je dijagnostikovan rak vreme provodi obilazeći lekare u potrazi za lekom. Svako ko je vidi na putu do bolnice, pomislio bi da je reč o najobičnijoj baki na svetu.
Ipak, Bridžit ima jednu tajnu – ona je ćerka Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica, koja je dobar deo svog detinjstva provela upravo u ovom nacističkom logoru smrti!
Komandanta Aušvica Rudolfa Hesa (na nemačkom Rudolf Höß) ne treba mešati sa istoimenim Rudolfom Hesom (na nemačkom Rudolf Heß) Hitlerovim zamenikom poznatim po tome što je hteo da sklopi mir sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Osamdesetrogodišnja Bridžit živi skromno u svojoj kući u Americi. Svake večeri i dalje spava pod budnim okom svog voljenog oca – fotografija Rudolfa Hesa visi iznad njenog kreveta.
– On je bio najfiniji čovek na svetu. Bio je veoma nežan i dobar prema nama – seća se Bridžit.
Taj „najfiniji čovek na svetu” izgradio je Aušvic, usavršio gasne komore i pretvorio stare vojne barake u Poljskoj u mašinu za ubijanje sposobnu da izbriše živote 2.000 ljudi po satu. Do kraja Drugog svetskog rata, ovde je ubijeno 1,1 miliona Jevreja, oko 20.000 Roma i desetine hiljada poljskih i ruskih političkih zatvorenika. Kao takav, Bridžitin otac je jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji!
On je morao to da uradi! Pretili su mu! A on je bio samo jedan u nizu SS-ovaca. Bilo je drugih koji bi to uradili da je on odbio – ubeđena je Brisžit koja se oca seća po zajedničkim ručkovima, čitanju „Ivice i Marice” i kako se sa njom i njenom braćom i sestrama igra u bašti.
Rajski život u predvorju pakla
Bridžit toga tada možda nije bila svesna, ali ipak danas zna – njihova igra i druženje dešavali su se u sred Aušvica gde je porodica Hes od 1940. do 1944. godine živela. Sa gornjeg sprata, mogli su da vide barake u kojima su živeli zarobljenici i krematorijum. Ono što je Bridžitina majka opisala kao „raj” bio je pakao za milione ljudi.
Ipak, ne za porodicu Hes – imali su kuvare, dadilje, baštovane, sobarice… svi ovi ljudi bili su zatvorenici režima kome je služio Bridžitin otac, piše Vašingtonpost.
Kuća je bila nameštena i dekorisana stvarima oduzetim od onih koji su svakodnevno upućivani u gasnu komoru. U bašti, Bridžita se igrala na toboganu i u velikoj replici aviona koju su izgradili zatvorenici.
Bio je to život u luksuzu na svega nekoliko koraka od najvećeg horora ikada viđenog u istoriji čovečanstva.
Pokušaj bekstva i suđenje u Nirnbergu
Kako se kraj rata bližio, Rudolf Hes je sa porodicom pobegao na sever. Bridžita je ostala sa majkom, dok joj je otac promenio identitet i sakrio se na jednoj farmi nedaleko od danske granice.
Njihov plan da u pravom trenutku pobegnu u Južnu Ameriku poremećen je kada je njihovo sklonište otkriveno 1946. godine. Hes je bio prva osoba iz nacističkog vrha koja je priznala postojanje genocida u Aušvicu. Svedočio je u Ninberškom procesu, a onda je obešen pored krematorijuma u Aušvicu.
Bridžitina porodica je posle rata živela teško. Ona se posle udaje preselila u Ameriku. O svom poreklu nije pričala nikome i za njenu priču do sada nisu znali ni njeni unučići. Ako bi je neko pitao za oca, rekla bi mu da je „umro u ratu”.
Međutim, Bridžit sada ima 83 godine i možda je vreme da ispriča svoja sećanja. Zbog toga je verovatno i pristala na razgovor sa Tomasom Hardingom, a koji je preneo Vašington post.
Ironično, Harding je potomak Hansa Aleksandra, nemačkog Jevrejina koji je uhvatio Rudolfa Hesa. Nedavno je o tome izdao i knjigu u koju je uključio i razgovor sa Bridžitom.
Iako kaže da se ne oseća odgovornom ni za šta (i zašto bi, ona je bila samo devojčica uhvaćena u vihor istorijskih događaja koje nije razumela i za koje nije bila kriva) ona je pristala na razgovor, ali samo ako njeno venčano prezime i podaci koji bi otkrili njen identitet, ne budu otkriveni.
