Gebelsova sekretarica ne smatra sebe ni malo odgovornom za strahote koje su počinili nacisti. Kaže da ona i njene koleginice nisu znale o tome šta Nemačka radi i ističe da je „njen posao bio samo da kuca na mašini“.
– Da li je loše, da li je sebično kada ljudi koji su na nekim pozicijama pokušavaju da urade ono što je dobro za njih, čak i kada znaju da to što rade nanosi bol nekom drugom? – kaže Brunhilda Pomsel u uvodu filma.
Kako prenosi „Njujork tajms“, ona je rekla da je prosto bila „jedna od kukavica, previše glupa i površna da razume šta se dešava oko nje“.
– Ne, ne vidim sebe kao krivu. Osim ako prosto ne okrivite celu nemačku naciju što je dozvolila da takva vlast preuzme kontrolu. Onda smo to bili svi mi, uključujući i mene – kaže ona.
Na pitanje zašto je prišla nacistima odgovara kontra pitanjem.
– Zašto da ne? Pa svi su to radili – kaže ona.
Gebelsova sekretarica kaže i da veruje da svi koji govore da bi se suprotstavili režimu i na prvom mestu pomogli Jevrejima govore to iskreno, ali da to ne bi zaista i uradili.
– Verujem da to zaista misle, ali i da ništa ne bi uradili. Tada je cela zemlja bila omađijana, pod velikom kupolom, svi mi smo bili u velikom koncentracionom kampu – kaže ona.
Gebels kao „neverovatan glumac“
Za Gebelsa kaže da je bio „zgodan čovek“, da se „dobro nosio“, ali i da je iznad svega bio „neverovatan glumac“.
Iako je uživo slušala zapaljive Gebelsove govore, uključujući i onaj u kome je pozvao na totalni rat nakon poraza kod Staljingrada 1943. godine, Pomselova kaže da „tada nije razumela o čemu se radi“.
– Prosto nisam ni slušala. To me nije interesovalo. To jeste bilo glupo, sada to razumem – kaže ona.
Film „A German Life“ izmontiran je nakon 30 sati razgovora sa Gebelsovom sekretaricom, za koju reditelji kažu da „nije bila posvećeni nacista“.
– Nju prosto nije bilo briga, i sklanjala je pogled. To je ono što je čini krivom – navodi jedan od reditelja Florijan Vigenzamer, koji kaže da krivica nije centralna tačka filma.
