Zaključavanje digitalnog sadržaja, koje je posete sajtu londonskog Tajmsa svelo na trećinu, pokazalo se kao uspešno kod poslovnih dnevnika Fajnenšel tajms i Volstrit džornal
Londonski dnevni list Tajms, deo medijskog carstva Ruperta Mardoka, doživeo je pad poseta sajtu za dve trećine otkako je krajem juna počeo da naplaćuje čitanje članaka preko Interneta. Iako podaci deluju razočaravajuće, bolji su od predviđanja jednog od urednika da će broj poseta opasti za 90 odsto.
Tajms i Sandi tajms su prvi nespecijalizovani listovi na engleskom jeziku koji su počeli da naplaćuju onlajn sadržaj, upuštajući se u eksperiment o kojem većina štampanih medija danas razmišlja.
Američki magazin Tajm je početkom jula pokrenuo malo drugačiji model sa namerom da čitaoce uputi na kioske, odnosno na svoje štampano izdanje. Skraćene verzije članaka i dalje se mogu čitati besplatno preko Interneta, a onaj ko želi celu priču upućen je na štampano izdanje ili mu se nudi digitalna verzija za ajped po ceni od pet dolara. Mana je, međutim, što onlajn čitaoci nemaju mogućnost da kupe članak koji ih zanima.
Prilagođavaćemo se i menjati. Tragamo za rešenjem kao i svi ostali, rekao je urednik Tajma Ričard Stengel i objasnio da je ovo pokušaj da se povuče linija između onoga što se nudi besplatno i onoga što mora da se plati.
Jasno je zašto novinski izdavači oklevaju sa podizanjem naplatne rampe. Najnovije istraživanje je potvrdilo rezultate nekih ranijih: internet surferi nerado bi plaćali informacije koje trenutno dobijaju besplatno. čitaoci digitalnih izdanja više vole da ih zapljuskuju reklamama i da njihove aktivnosti preko Interneta budu praćene nego da plate za sadržaj. Holanđani su najmanje spremni da odvoje novac za članke na Internetu (šest odsto), a škrti su u ovom pogledu i Kanađani (15 odsto) i Britanci (19 odsto).
U Velikoj Britaniji 75 odsto korisnika Interneta nema ništa protiv reklama ukoliko će sadržaj koji uz njih stoji dobiti za džabe, a skoro polovina ispitanika rekla je da nema ništa protiv da njihove lične podatke prikupljaju i čuvaju.
Zaključavanje digitalnog sadržaja pokazalo se kao uspešan eksperiment kod velikih igrača kao što su specijalizovani poslovni dnevnici Fajnenšel tajms i Volstrit džornal.
Ukupan prihod Fajnenešel tajmsa povećan je u prvoj polovini godine za 14 odsto, a prihod od digitalne pretplate za 48 odsto. Broj digitalnih pretplatnika FT dostigao je krajem juna skoro 150.000, 27 odsto više nego prethodne godine.
Naplaćivanje onlajn sadržaja ne samo da funkcioniše, nego funkcioniše veoma dobro, rekao je za Gardijan Džon Riding, izvršni direktor Fajnenšel tajmsa.
Ovaj način finansiranja novinarstva nema samo komercijalnu i pragmatičnu, već i moralnu dimenziju, ističe Riding i kaže da deli mišljenje jednog od osnivača Tajma Henrija Lusa koji je rekao da ne može da svari ideju da novine i časopisi zavise isključivo od oglašivača. Lus je tu formulu opisao kao moralno odvratnu i samoporažavajuću. Štampa je prvenstveno u službi čitalaca, pa tek onda oglašivača. Model koji se bazira isključivo na prihodima od oglasa je samoporažavajući, jer na kraju slabi vezu između lista i čitalaca.
Pored Fajnenšel tajmsa i Volstrit džornala (takođe pripada Mardokovoj imperiji), na ovaj korak su se odlučili uglavnom manji lokalni listovi u SAD, i to ne da bi zaradili novac, jer je broj onlajn pretplatnika uglavnom skroman, već da bi zaštitili štampano izdanje.
Naplatiti ili ne naplatiti, ostaje velika dilema izdavača. Ko zaključa digitalno izdanje rizikuje pad posete i samim tim pad prihoda od oglasa. Ugledni Njujork tajms je upravo zbog toga ukinuo naplatu koju je eksperimentalno uveo 2005, mada sličan korak najavljuje za sledeću godinu.