Fakultet organizacionih nauka u blokadi objavio je na svom Instagram nalogu iskustva njihovih studenata koji su učesvovali na protestu 15. marta i koji su se zatekli u Ulici kralja Milana, gde se zbog jakog i zastrašujućeg zvuka, masa ljudi razdvojila na različite strane te ulice.
Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
„Danima koji su usledili nakon protesta 15. marta, u bolnicama širom Srbije registrovani su pacijenti sa sličnim simptomima. Ovi simptomi, koji se dovode u vezu sa posledicama neidentifikovanog zvučnog talasa, ostavili su ozbiljne posledice na veliki broj studenata i građana Srbije. S obzirom da nadležni organi i režimski mediji stvaraju prividnu sliku navodeći da oštećenih nema, želimo da budete upoznati sa tačnim informacijama, pa stoga delimo sa vama iskustva nekoliko naših studenata kao i izveštaje lekara specijalista. U skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i radi očuvanja privatnosti i bezbednosti osoba pomenutih u izveštaju svi lični podaci su uklonjeni.
Narod Srbije zaslužuje da zna istinu“, piše u objavi na Instagramu.
Ovo su iskustva studenata Fakulteta organizacionih nauka:
Studenkinja broj 1
„Sa porodicom sam, 15. marta 2025. godine, prisustvovala studentskom protestu u Beogradu. Tokom odavanja počasti nastradalima u Novom Sadu, bili smo u ulici Kralja Milana, pored Cvetnog trga. Stajali smo u tišini, tačno na sredini ulice. Odjednom, začula se buka iza mene, sa strane Terazija. Na prvi tren pomislila sam da je prošlo 15 minuta ćutanja, ali kako je zvuk dolazio sve bliže, osećala sam samo kao da je nešto ogromno pušteno prema narodu i da će nas sve smrviti. Ne mogu to opisati rečima, ali bio je to užasan osećaj. Ljudi su se uplašeno razbežali na strane, a iz mase su se čuli panični uzvici puni straha.
Nisam imala kontrolu nad sopstvenim koracima. Nesigurnost me obuzela, ruke i noge su počele da mi se tresu, srce je kucalo ubrzano. Osećala sam strah, pritisak i nelagodu u telu, kao da nije moje. U tom bežanju sam izgubila tatu i brata iz vida, a kada sam ih tražila, ugledala sam devojku kojaje skoro bila na ivici da se onesvesti. Kada smoje podigli, počelaje da se trese i da plače. nakon što smo se svi nekako našli, krenuli smo kući.
Svi smo imali neku vrstu tegobe (zujanje u ušima, bol u glavi, mučnina, dezorijentisanost) pa smo odlučili da se uputimo u zdravstvenu ustanovu. Ja konkretno pored nelagodnosti, osetila sam jako zujanje u ušima kojeje trajalo i sutradan 16. marta skoro ceo dan. U zdravstvenoj ustanovi na našoj opštini se tada nalazilojoš šestoro ljudi iz naše opštine koji su imali iste simptome. Svi smo pregledani i svakoje dobio izveštaj Imam 20 godina, nisam srčani bolesnik, ali mije pritisak i puls bio povišen..
Sutradan, moja porodica i ja ceo dan osećali smo se iscrpljeno i uznemireno To je bio najgori osećaj koji sam ikada doživela, i nikada ne bih volela da sen ponovi. Svi bežimo ali ne znamo i ne vidimo od čega…“
Student broj 1
„U trenutku kada se sve desilo čuo se strašan zvuk, nekog ogromnog motora ili aviona koji juri kroz masu. Pre tog zvuka bilo je kratko pištanje koje se čulo, a osećaj dok se to događa je kao da je brzi voz projuri kroz tebe, a odmah nakon toga blaga dezorijentacija. Kako sam ocećao zujanje u oba uha i bol u desnom uhu bio sam kod lekara. Iz Studentske poliklinike su me direktno prebacili u Klinički centar, na svu sreću nemam nikakvih posledica. Svi lekari i ljudi na šalteru su komentarisali kako su dobili veliki broj sličnih žalbi i simptoma („Pa da, sve isto ko je bio 15.“)“
Studentkinja broj 2
„Na protestu u subotu, stajala sam prekoputa Jugoslovenskog dramskog pozorišta tokom petnaestominutne tišine koju je u 19:11 časova prekinuo užasno glasan zvuk. Ljudi oko mene su krenuli da se guraju međusobno kako bi pokušali da se sklone, nastala je sveopšta panika, međutim situacija se ubrzo smirila na tom mestu, ija sam odmah krenula ka kući. To večei sutradan, osetila sam pritisak, šuštanje kao i glasno pištanje u ušima. Simptomi nisu prolazili, te sam u ponedeljak ujutru otišla na pregled kod ORL specijaliste Izmeren mi je sluh, konstatovana akustička trauma i prepisana mi je terapija kortikosteroidima. Juče sam primila prvu dozu (od potrebnih šest) u vidu injekcije koja se daje kroz bubnu opnu. Pištanje u levom uhu je i dalje prisutno.“
Student broj 2
„Bio sam redar ispred traktora kod Andrićevog venca. Stajali smo na trotoaru kako bismo održavali red. Negde na 10ak minuta održavanja 15 minuta tišine čuo se zvuk. Zaista se dosta glasno čulo, prvo kao da nešto nailazi (iz smera Terazija ka dole), pa kao da auto prolazi sredinom ulice, na nekoliko metara od mene, dosta glasno. U tom trenutku sam pomislio daje vozilo uletelo u masu,jerje isto tako zvučalo, i gledao da se sklonim što dalje od kolovoza, kako bi ljudi mogli da stanu na trotoar. U naletu sam bio samo blago odgurnut na traktor ali nisam imao povredah. Strahovao sam da ako se okrenem videću krv na kolovozu, ali nije bilo ničega. Pošto smo svakako skinuli prsluke, sa dvojicom redara sa našeg fakulteta sam se povukao na Učiteljski. U povratku smo se pitali kakoje moguće daje auto uleteo u masu, odakle,da li je bio parkiran negde. Jedan kolega redarje rekao daje video i bljesak farova. Kada smo stigli na UF, profesori i studenti suna prvobitno rekli da ne izlazimo do 10 časova iz zgrade, a nakon toga nas pustili da izađemo i ranije kada su utvrdili da je sve mirno.Tek sam kasnije shvatio da automobila nije ni bilo. Kada sam došao kući i dalje sam bio u šoku i nisam mogao da zaspim, ali srećom nisam imao nekih.trajnih posledica i sada se osećam dobro“
Nema sumnje da se na džipu Žandarmerije koji je 15. marta bio stacioniran kod Doma Narodne skupštine nalazio zvučni top američke firme „Genasys“ serije LRAD 450XL, rekao je za Nedeljnik vojni analitičar Aleksandar Radić.
DETALJNU ANALIZU ALAKSANDRA RADIĆA O ZVUČNOM TOPU I DOGAĐAJIMA OD SUBOTE ČITAJTE NA SAJTU VELIKIH PRIČA.
Post Views: 194
