Radna poseta srpskoj zajednici u Hrvatskoj narodne poslanice u Skupštini Republike Srbije Sanje Lakić započela je obilaskom Eparhije osečkopoljske i baranjske gde se, zajedno sa direktorom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom sastala sa episkopom Heruvimom.
Vladika Heruvim, Arno Gujon i poslanica Lakić pričali su o položaju srpske zajednice u Hrvatskoj i svim stvarima strateški važnim za ostanak i opstanak srpskog naroda na svojim vekovnim ognjištima.Tema sastanka bio je i nedavni zemljotres na području Petrinje i Gline i način na koji pomoći ljudima koji su ostali kako bez krova nad glavom, tako i bez svojih hramova.
– Episkop Heruvim ugostio nas je u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj Planini, gde smo prisustvovali svečanom Božićnom jutrenju i Svetoj arhijerejskoj liturgiji. Čitav dan proveli smo u Dalju, Dalj Planini i mestu Trpinja gde smo se upoznali sa svim onim običajima koji su karakteristični za srpsku zajednicu u tom delu Hrvatske. Ujedno smo imali priliku da čujemo i vidimo kakav je to položaj naše zajednice u Slavoniji, da obiđemo neke od porodica koje tamo žive i od njih čujemo koji su to problemi sa kojima se najčešće susreću – kaže Lakić.
Nakon posete Slavoniji Lakić je nastavila sama ka Glini, Petrinji i Sisku kako bi se što bolje upoznala sa situacijom u kojoj se tamošnje stanovništvo našlo nakon razornih zemljotresa. Prizori koje je tamo zatekla, dodaje, zahtevaju hitnu reakciju i brigu o ljudima koji su ostali bez krova nad glavom.
– Jaki zemljotresi koji su pogodili Petrinju, Glinu, Sisak i ostala mesta ostavili su ljude gotovo bez svega što su imali. Neki još uvek čekaju da im se obezbedi kontejner ili kamp kućica kao privremeno mesto za boravak. Ljudi u selima žive isključivo od stočarstva i , uz svu nevolju koja ih je ostavila na ulici, moraju biti pored svojih domova kako bi se brinuli o životinjama. Sve su to jako potresni prizori i teško je dočarati muku tih ljudi dok se u sve sami ne uverite. Njima je potrebna pomoć, a da bismo im pomogli moramo reagovati što brže i konstruktivnije – objašnjava Lakić.
Na terenu se uverila kako žive povratnici u Dalmaciji
Nakon Gline i Petrinje obilazak krajeva u kojima živi srpsko stanovništvo nastavljen je prema Dalmaciji. Jedna od adresa koje je sa namerom posetila bila je opština Biskupija, odnosno udruženje „Žene kosovske doline“ sa kojima ima četvorogodišnju saradnju. Sa voditeljicom ovog Udruženja Radmilom Berić do sada je sarađivala na nekoliko projekata vezanih za decu, a sada je, kako i sama kaže, došla da vidi na koji način tu saradnju nastaviti i proširiti u budućnosti.
– Kroz projekte sa decom upoznala sam i energiju voditeljke ovog Udruženja gospođe Berić i sve ono što radi za Dalmatinsko Kosovo i ove krajeve. Ovde sam da dam podršku „Klubu mladih“, koje su oformile kroz svoje Udruženje. Vidim tu decu koja su pre par godina bili naši gosti u Srbiji, njihov časopis koji su pokrenili sa namerom da sačuvaju običaje, kulturu, ali i jezik naroda kojem pripadaju. Obišla sam i narodnu kuhinju koja je ovde pokrenuta i imala tu čast da provedem jedan dan sa kuvaricom koja sprema obroke za najstarije stanovništvo. Prisustvovala sam i podeli tih obroka na terenu, a to je jedno nezaboravno iskustvo susreta i komunikacije sa povratničkim stanovništvom u Uzdolju, Riđanima, Biskupiji i ostalim selima. Kako ljudi žive možete čuti i saznati od drugih, ali je najrealnija i nejverodostojnija upravo ona slika koju sami stvorite na licu mesta – priča Lakić.
Svoje utiske izneće u Skupštini Srbije
Utisci koje je tu stvorila, kaže, biće joj dodatan motiv da se još više zalaže za pronalaženja novih vidova pomoći povratničkim sredinama. Glas da ljudi žive u ovim krajevima, da ih ima i da im treba pomoć matice mora se konstantno čuti tamo gde treba, a to je, dodaje, nešto što shvata kao svoju obavezu.
– Ono što ja nosim kao svoj lični utisak jeste da je život srpskog, povratničkog stanovništva ovde zaista još uvek težak. Ljudi dosta ćute, ne žale se na sve ono što im je neretko, možda, i egzistencijalni problem, ali slike, prizori tu govore više od reči. Ne mogu, a da ne pohvalim rad i napor gospođe Berić koja kroz svoje Udruženje daje dobar primer kako se zaista boriti za boljitak života, ne samo pojedinaca već čitave zajednice. Svaki dobro isplanirani projekat može pokazati vidljive rezultate napretka, a to nije slučaj samo ovde u Dalmaciji već i širom Hrvatske. Briga o deci, način na koji ćemo njih školovati, naučiti kako da neguju svoj identitet, briga o starijem i nemoćnom stanovništvu, pokretanje projekata kroz koje se mogu zaposliti ljudi koji su se vratili da žive na svojim ognjištima, nisu stvar pojedinaca već obaveza svih nas. Ovde vidimo šta jedna žena sve može učiniti za zajednicu i zato se usuđujem reći da bi bilo dobro da svaki grad u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i drugim državama imamo po jednu Radu koja se trudi da sačuva identitet svog naroda ne ugrožavajući druge već naprotiv, doprinosi i zajednici i sredini u kojoj žive – smatra Lakić.
Takve projekte, kaže Lakić, i Republika Srbija može i mora da podrži još više. Svojim primerom, kako se to može izvesti, i sama je pokazala još za vreme studentskih dana, tražeći način kako da decu iz svih krajeva Hrvatske dovede u matičnu državu, približi im još više način na koji da neguju svoj jezik, pismo i kulturu. Prva grupa od dvadesetak školaraca 2017.godine organizovano je posetila Beograd, kroz školu Srpskog jezika, da bi se to nastavilo i naredne dve godine.
– Na žalost ove godine smo to morali prekinuti zbog situacije sa virusom, ali ćemo nastaviti čim se stvore uslovi da deca mogu doći u Srbiju. Taj projekat je jako važan prvenstveno jer je to prilika da se deca međusobno upoznaju, jer je jedan Dario iz sela Kašić, kod Benkovca, upoznao Tina iz Rijeke ili Saru iz Borova, i shvatio da , iako sam u selu, nije usamljen u toj borbi za opstanak srpskog identiteta, već da postoje i njegovi vršnjaci širom Hrvatske koji su u istoj ili sličnoj situaciji kao on. Iako je veliki broj ljudi sa ovih prostora, nakon rata, ostao živeti u Srbiji, javnost u Srbiji nije dovoljno dobro upoznata sa životom i položajem našeg naroda na ovim prostorima. Veliki broj ljudi tamo nije upoznat sa činjenicom da u nekom selu Uzdolju, Biskupiji, Kašiću, Islam Grčkom ili nekom drugom mestu žive srpska deca, ne jedno već stotine njih koja upravo ovde uče i neguju svoj srpski jezik, svoje ćirilično pismo, istoriju, kulturu, običaje i tradiciju srpskog naroda. Zato smatram i da su ovakve posete važne i moj je zadatak da u narodnoj Skupštini Srbije to iznesem prilikom svog prvog obraćanja kad se vratim – zaključuje Lakić.
The post Narodna poslanica Sanja Lakić obišla Srbe u Hrvatskoj appeared first on srbi hr.
