– Tišina, stiže naš Radovan! Ustanite svi i pozdravite našeg Rašu!
Ovako svake nedelje u crkvenoj sali u Rokfordu, američkom gradu smeštenom na 80 milja od čikaga, počinje čas engleskog jezika. Profesor srpkim doseljenicima je Danijel Vrajt, Amerikanac koji je uzeo pravoslavlje i kog naši Srbi danas zovu Radovan, a tepaju mu Rašo.
Aluzija je očigledna i jasna, jer na zidu crkvene sale u pravoslavnom hramu posvećenom Vaznesenju gospodnjem, stoje uramljene slike dr Radovana Karadžića, prvog predsednika Republike Srpske i generala Ratka Mladića, komandanta Vojske Republike Srpske. Velika slika dr Radovana Karadžića nalazi se i na samom ulazu u crkvu u Rokfordu, pored službene fotografije mitropolita Hristofera, episkopa iz manastira Sveti Sava u Libertivilu. To su jedine fotografije ovih Srba na javnom mestu u SAD, iako za Karadžićem i Mladićem danas tragaju i Trubinal u Hagu, ali i američke tajne službe CIA i FBI.
Srpska pravoslavna crkva Vasnjesenje gospodnje nalazi se na bulevaru Riversajd u Rokfordu, gradu sa 150.000 stanovnika, na severu američke države Ilinois. Ovaj industrijski grad postao je poslednjih godinu dana utočište mnogih Srba iz BiH koji su uspeli da dobiju kao izbeglice američku useljeničku vizu.
– Kada se Todor Mitrović, novi srpski doseljenik prvi doselio u Roklford 1994. godine, ovde je bilo samo pet srpkih kuća familija Lazarević, Petrović, čulić, Sarafenović i Vučković. Danas u Rokfordu ima preko 180 srpskih kuća i u njima oko hiljadu srpskih duša. U međuvremenu se u Rokfrodu rodilo 400 srpske dece. Kako se godišnje iz Bosne doseljava oko 30 Srba, broj naših ljudi u srpskoj koloniji neprestano raste – rekao nam je Bogoljub Glišić, predsednik Crkvenog odbora iz Rokforda.
MALA REPUBLIKA SRPSKA
Prvi srpski emigrant doselio se u Rokford 1947. godine. Bio je to Vladimir Lazarević, pripadnik nacionalnih snaga, koji se posle penzionisanja preselio u Milvoki, država Viskansin. U Rokfrordu je danas najpoznatija porodica Branka Sarafenovića, koja, takođe, pripada staroj generaciji i koja je svoj imetak stekla u poslovima sa nekretninama. Novi srpski doseljnici stigli su u SAD preko UHCER-a sa izbegličkim vizama, jer su Amerikanci krajem devedesetih počeli, gotovo, masovno da dozvoljavaju useljavanje muslimana, Hrvata, Roma, ali i Srba iz BiH. Pored Rokforda naši ljudi su počeli da osvajaju i gradiće Mejn, Dokas i Portland, takođe, u američkoj državi Ilinois, u kojoj je guverner Milorad Rod Blagojević, sin Srbina iz okoline Kragujevca. Među novim doseljenicima u Rokfordu najviše je Srba iz okoline Zenice, oko 80 porodica, a potom iz Bradine, čak 18 porodica. U Rokfordu ima i srpskih porodica iz Kaknja, Sarajeva, Konjica i Visokog. A 30 familija je u Rokford stiglo iz Krajine preko humanitarne organizacije Karitas.
Bogoljubu Glišiću je rodbina iz SAD poslala papire za useljavanje i on je kao mašinbravar kao i mnogi drugi doseljeni Srbi našao posao u obiližnjoj fabrici.
– Ja sam došao iz Bosne u Ameriku da bih ostao, jer tamo nama nema života.
Poreklom sam iz Pazarića kod Sarajeva. Proveo sam 4 godine kao zarobljenik u strašnom muslimanskom logoru Silos. Međunarodni Crveni krst me prebacio u Ameriku 1997. godine. Privh šest meseci, kao i sve izbeglice, imao sam novčanu pomoć, a potom sam dobio posao na održavanju programa za glodalice. Međutim, poslednjih meseci u Rokfordu nema dovoljno posla, pa su mnogi naši ljudi dobili otkaz – rekao nam je Momir Krstić.
Većina Srba iz BiH zato danas vozi velike drumske krtarice, jer je to za doseljenike u SAD, najbolje plaćen posao. Mnogi od njih rade i po 12 sati dnevno, iako to po američkim propisima nije dozovljeno, da bi zaradili što više para. Dobar vozač može mesečno da kršeći propise zaradi i 6.000 dolara.
Srbi su u Rokfrodu naselili grčki deo grada da bi bili bliži pravoslavnom svetu. Goran Todorović je tu prvo otvorio srpsku prodavnicu, u kojoj se danas kupuju srpska hrana i srpske novine. Zato je ovaj deo, po rečima Momira Krstića, i nazvan Mala Republika Srpska. – Da bismo sačuvali srpstvo i pravoslavlje kupili smo ovaj luteranski hram i pretvorili ga u pravoslavnu crkvu. U odboru za kupovinu bili su Stivs Kovačić, Momir Krstić, Sreten Samouković, Branko Gligorijević, Srđan Janković, Robert Lojanica – kaže Radoslav Kuljanin, član Crkvenog odbora iz Rokforda.
Srpska crkva se nalazi na imanju od 1,5 hektara i plaćena je 300.000 dolara. Ideju za kupovinu luteranskog hrama i formiranje crkve dao je sveštenik Jovan Jović, inače, poreklom iz Lopara. Avans od 35.000 rokfordski Srbi su veoma brzo skupili, jer im je stalo da imaju svoje mesto okupljanja i jer žele da dobiju svog sveštenika. U davanju priloga za crkvu prednjačili su Srbi poreklom iz Bradine, koji su davali i po 1.200 dolara.
FBI TRAŽI LJUDE IZ BRADINE
– Kada smo odlučili da podignemo crkvu nekako sponatno se dogodilo da u ovom hramu stavimo slike Radovana Karadžića, jer svaka naša porodica ima njegove forografije u svojoj kući. Kult Radovana Karadžića se neguje među Srbima iz BiH punih 8 godina, jer mi smatramo da je prvi predsednik Republike Srpske spasao nas Srbe od uništenja. Nema nijedne zabave u Rokfordu i susednim američkim mestima, a da se na njima ne zapevaju pesme posvećene Radovanu Karadžiću. Orkestar Miće Radevića je zbog toga posebno popularan. FBI u Rokfordu nas nije dirao zbog slika Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ali to ne znači da agenti Federalnog istražnog biroa ne znaju šta se dešava u našoj koloniji – tvrdi Bogoljub Glišić, prvi čovek Male Republike Srpske u Rokfordu.
Do sada su srpske izbeglice iz BiH i Republike Srpske u Rokfordu imale dva direktna susreta sa američkim policajcima. Prvi se dogodio 1995. godine, kada su istraživači Tribunala iz Haga i inspektori FBI i NSA sproveli seriju informativnih razgovora. Saslušavanja se odvijaju u prostorijama hotela Holidej In u Rokfordu i traju do današnjih dana.
Naime, kako je većina muških srpskih glava iz Rokforda prošla je kroz muslimanske i hrvatske zatvore i logore u Bosni i Hercegovini, Amerikanci od njih traže poverljive podatke.
– U više navrata američka tajna policija je dolazila u Rokford da saslušava naše ljude o događajima početkom devedesetih godina u Bosni i Hercegovini. Agenti FBI i Nacionalne garde se najviše interesuju za Srbe iz Bradine, jer sakupjaju podatke o zločinima u regionu ovog mesta. Zbog patnji i mučenja koje su preživeli u logorima mi nikada nismo dobili nikakvo obeštećenje, ni od BiH, a ni od SAD. I umesto da nam pomognu Amerikanci nam samo odmažu, jer nas neprestano saslušavaju. Ispituje nas najviše jedan američki oficir, koji je kao pripadnik Sfora bio u Bosni – rekao nam je Radislav Kuljanin, član crkvenog odbora u Rokfordu.
Drugi susret sa, doduše, lokalnom policijom Srbi iz Rokforda su imali zimus za Božić, kada su uspeli da napiju američkog poštara Džona Portera:
– Tog jutra krenuo poštar đoka, kako ga mi zovemo, da nosi penzije po Rokfordu. Kada je došao do kuće Roberta Lojanice, ovaj ga je pozvao na piće i doručak. Obajsnio mu je da mi Srbi slavimo pravoslavni Božić i da je red da se posluži. Naš poštar Džon popio je dve vruće rakije i dve hladne, zamezio malo i nenaviknut na alkohol lego na kauč i zaspao. Lojanica ga pokrio ćebetom i nastavio sa prijateljima da slavi Božić. U neko doba dana američki penzioneri u Rokfrodu su digli uzbunu u policiji, jer je, kako rekoše, nestao njihov omiljeni poštar. Oko podne policajci, koji su tragali za poštarom su došli i kod Roberta Lojanice. Kada su videli u špajzu pečeno prase i jagnje pokriveno mušemom, pomislili su da se ispod mušeme nalazi ubijeni poštar đoka. Pretres kuće je bio neprijatan i bučan sve dok policajci nisu našli poštara u sobi kako pijan spava. Odneli su ga kolima hitne pomoći. Policija se izvinila porodici Roberta Lojanice za uznemiravanje, a direktor pošta u Rokfordu je poštaru Džonu Poteru zbog pijanstva na radnom mestu odmah uručio oktaz. Od tada smo mi Srbi u Rokfordu za policiju, ali i za stvanovništvo sumnjiva lica, spremna na različite neprijatene dogodovštvine – objasnio nam je Radislav Kunjanin, član Crkvenog odbora hrama Vaskresenja gospodnjeg u kome i danas stoje slike dr Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića.
POLICIJA UHAPSILA STEVU POTKONJAKA
Da FBI pomno prati američke Srbe govori i činjenica da su agenti tajne policije početkom septembra 2003. godine u gradu Lensing uhapsili Stevu Potkonjaka na osnovu poternice koju je za njim raspisala Hrvatska. Potkonjak je Ličanin, rođen je 1965. godine, ali je 1995. godine izgnan iz Hrvatske na Kosmet. Uspeo je da se useli u SAD, gde je u septembru pokušao da produži svoju dozvolu boravka. FBI ga je uhapsio, jer ga tražio hrvatski Interpol zbog sumnje da je Stevo Potkonjak 1993. godine u Šibeniku pretukao Ivana Radaša, koji je potom umro. Zbog smrti ovog Hrvata zvanični Zagreb je proglasio Stevu Potkonjaka za ratnog zločinca, a Federalni istražni biro SAD ga je uhapsio i prebacio u imigracioni zatvor, sa namerom da ga deportuje u Hrvatsku.
