Dejan Vuksanovic je u Americi je vec punih 25 godina. Po sopstvenom priznanju, a na osnovu toga kako ih je živeo, njihov broj bi se mogao pomnožiti i sa cetiri, da bi se dobila prava slika o njegovom životu u dijaspori. Od školovanja i teškog rada, do uspešne kompanije ciji je vlasnik, ambicioznih planova za poslove u koje ulaže, svog velikog licnog ulaganja u rad srpskih organizacija, ideje za povezivanje sa maticom, ocuvanje svih naših vrednosti, bez straha od velike zemlje izazova.
– Stigao sam u Ameriku sa 19 godina, došao iz Beograda, oduvek zainteresovan za arhitekturu kao najbolji nacin izražavanja svojih profesionalnih afiniteta. U Cikagu sam završio petogodišnji fakultet za unutrašnju arhitekturu. Još u toku školovanja poceo sam da se bavim poslovima renoviranja privatnih objekata, sa specijalizacijom za kuhinje i kupatila. Naravno, od pocetka je bilo znacajnih i uspona i padova, ali taj posao mi je omogucio da obogatim svoj socijalni život, svoje kontakte sa ljudima, i svoj kontakt sa ovim gradom koga volim. Iza mene su ostale brojne kreacije u koje sam unosio sve svoje estetske vrednosti.
Upoznavanje Amerike
Želja da se bavi ovim poslom došla je od Dejanove duboke potrebe da upozna Amerikance, taj cudni, drugaciji svet, da ih upozna dobro i vrlo licno. Ulazak u njihove kuce bio je najbolji nacin za to.
– Od pocetka sam verovao da je to zaista najbolji nacin da ih upoznam, da shvatim ko oni u suštini jesu, a ulazak u njihove kuhinje i kupatila to mi je na najbolji nacin omogucavao. Na pocetku mog življenja u Americi bilo mi je teško da doprem do starosedelaca, i upoznam ih onako kako sam upoznavao ljude u Srbiji. Zato sam izabrao ovaj posao, koji me vodio do njih direktno, i izazivao njihove otvorene reakcije, i dobre i loše. Otvarao sam tako širom vrata njihovih domova, i veoma cesto postajao i ostajao njihov prijatelj. Kontakt je uspostavljen i to me veoma ispunjava, i kao profesionalca i kao coveka.
Povratak u Beograd
Dejan Vuksanovic, posle 25 godina odlicno uklopljen u ovdašnji sistem i život, ipak planira da se vrati u Beograd, odakle se jednom i otisnuo u svet. Jer, veruje da pripada tamo. – Ja sam napravio svoj plan kojim želim da se za cetiri godine vratim u Beograd, jer mislim da mi tamo jeste mesto. Naravno, necu prekidati odnose sa Amerikom, kao što do sada nisam prekidao ni veze sa svojom zemljom, ali želim da budem na tlu sa koga sam potekao.
Trudim se da te kontakte sacuvam. Kroz sve ove godine shvatio sam da oni jesu vredni i kvalitetni ljudi, i da i oni umeju da se otvore, iako sam ih godinama posmatrao kao neko ko je odnekud došao ovde. Ipak, shvatite na kraju da su vrlo slicni nama, sa slicnim željama i apetitima, skoro istim reakcijama, i to me ne razocarava nego, naprotiv, cini da se osecam bolje, i da mi bude udobnije u ovoj sredini.
Stigao je u Ameriku verujuci da je spreman da otkrije novi svet i uloži svu svoju snagu i znanje u novi, bolji život.
– Nije bilo jednostavno raditi puno radno vreme u velikoj kompaniji i studirati tako težak fakultet. Platio sam visoku cenu, jer ja sam došao ovde kao tinejdžer oženjen za svoju prvu gimnazijsku ljubav, i tih naših prvih pet godina braka mi se gotovo nismo ni vidali. Naravno, neminovno je bilo da se razidemo, posle 12 godina, svesni da oboje žrtvujemo licno i privatno zbog opstanka i profesije koju smo gradili. To je ta cena koju nisam mogao da izbegnem. Život me, dakle, nije mazio. I u poslu je cesto bilo dilema, iz moje potrebe da dam sve od sebe i uradim najbolje, cesto sam pravio greške i tu takode placao visoku cenu. Ipak, naucio sam da ako verujem u sebe i svoje sposobnosti i u kontinuitet svojih napora, rezultat mora doci. I u ukupnom zbiru, mislim da je dobro prevladalo. Ja sam zadovoljan covek.
Ojacati srpsku zajednicu
Od pocetka je Dejan Vuksanovic vezan za ovdašnje srpske organizacije, pokušavajuci da pomogne i dijaspori i matici. Trenutno je na funkciji predsednika Mesnog odbora Srpske narodne odbrane za severni Cikago, sa idejom da okupi što više mladih ljudi u ovoj važnoj srpskoj organizaciji.
– Svima nam je poznato da bismo našu dijasporu mogli da podelimo na neke tri struje – prva je naša politicka emigracija, stigla posle Drugog svetskog rata, druga je naša ekonomska emigracija, i treca je ova naša nova ratna emigracija, koja dolazi u poslednjih desetak godina. Istina je da nijedna struja nije oberucke prihvatila onu drugu, i da postoji veliki jaz ne samo generacijski, nego i ideološki, religijski, nacionalni.
Uspeh nije slucajan
Nemojte ovo shvatiti kao prepotentnost, jer mislim da svi mi Srbi, koji smo u Americi na bilo koji nacin uspeli, možemo slobodno reci da smo vredni uspeha i da nam se ništa nije desilo slucajno. Jedino tako, ne nadmeno, vec sigurni u sebe i ono što radimo, moci cemo da stvorimo klimu u kojoj cemo ostaviti znacajan pecat, naše grupe, našeg naroda, našeg porekla. Mislim da mladi ljudi to mogu da isprave, da oni svojom snagom i znanjem mogu uneti tu neophodnu svežu krv u našu dijasporu, i u naše nacionalne organizacije, i svojom snagom i sposobnošcu ojacati našu zajednicu. Vuksanovic veruje da važni projekti na kojima radi Srpska narodna odbrana mogu biti interesantni za taj svet, koji je obrazovan i sposoban, u punoj životnoj snazi.
– Zato ih i na ovaj nacin pozivam da dodu, upoznaju se sa radom naše organizacije, ponude nam ideje ili ucestvuju u realizaciji naših projekata. Ima tu mnogo mesta za saradnju. Mi moramo povezati mlade Srbe rodene ovde i mlade Srbe koji su došli iz naše zemlje, i okupiti ih na zajednickim poslovima. Bice to dobro i za dijasporu i za maticu. Jer, mi imamo snage i moramo je pokazati. Neophodnan nam je novi nacin razmišljanja, novi nacin planiranja. Jer, ako ti mladi ljudi ovde nauce ovu tešku životnu školu i jednog dana se vrate u našu zemlju, kao sposobni ljudi, moci ce sve to da primene na jedan slobodan nacin. Mislim da smena generacija u našim organizacijama, koja je neophodna, mora da bude vera u snagu i cvrstinu u tim mladim ljudima, i da svi jazovi mogu da budu premošceni. U mladosti je buducnost, i nju moramo privuci ne žestokom kritikom, vec prihvatanjem njihovih zanimljivih ideja. Mislim da je Srpska narodna odbrana na dobrom putu, i da ce biti privlacna masovnom odzivu mladih ljudi.
