NAŠA ZEMLJAKINJA USPEŠNO OKONčALA BORBU ZA OPSTANAK U KANADI
SANJA PECELJ HEROINA IMIGRANATA
• Srpkinja iz Bosne postala simbol nade desetinama useljenika koji nisu uspeli da ostvare legalan status i strahuju od proterivanja iz Kanade
Jedna 35-godišnja Srpkinja dobila je odlučujuću bitku protiv kanadskih imigracionih vlasti i od ove sedmice imaće pravo da stalno boravi i slobodno živi i radi u toj zemlji.
Posle četvorogodišnjeg boravka u Kanadi i dvogodišnje borbe da u njoj ostane, Sanja Pecelj postala je svojevrsna heroina i simbol nade desetinama potencijalnih imigranata koji nisu uspeli da obezbede legalni status i koji strahuju od proterivanja. Peceljeva se, posle šestomesečnog izgnanstva u Meksiku, vratila u atlantsku luku Halifaks kao „lendid imigrant“, useljenik sa vizom i statusom „nedržavljanina“ koji joj omogućava gotovo sva prava koja imaju i ostali Kanađani.
– Prijatan je osećaj, kao da sam se vratila kući – rekla je Sanja Pecelj odgovarajući na pitanja brojnih novinara i prijatelja koji su je podržavali u neravnopravnoj borbi pojedinca – izbeglice protiv imigracionih vlasti.
Uskoro i posao
Sanja Pecelj će uskoro početi da radi kao prevodilac u kompaniji za proizvodnju igračaka, ali će njen slučaj ostati u analima kanadske imigracije kao primer požrtvovanja i upornosti pojedinca, kao i suprotstavljanja javnog mnenja birokratskoj krutosti. NJen slučaj bio je povod da se rasplamsa javna debata o instituciji crkvenog utočišta koja datira još iz rimskog doba.
„Dobrovoljni“ odlazak u crkveno zatočeništvo postao je, naročito od ranih osamdesetih godina prošlog veka, jedini izbor za desetine imigranata kojima je zaprećeno proterivanjem iz Kanade, ali koji su tvrdili da bi im, povratkom u matičnu zemlju, bio ugrožen život. Nekoliko osoba još živi u crkvenim odajama širom Kanade nadajući se da će im se ostvariti san Sanje Pecelj.
Tu borbu započela je aprila 2003. godine, kada joj je naređeno da hitno napusti Kanadu pošto je odbijena njena molba za dalji ostanak. U Kanadu je legalno došla krajem 2000. godine i kao profesor engleskog čiji je maternji jezik srpski, podučavala kanadske policajce. Kada je stigla naredba da napusti Kanadu, umesto da se ukrca u avion za Beograd, Peceljeva se sklonila u podrum anglikanske crkve Svetog Marka u Halifaksu.
NJeno odbijanje da prinudno i verovatno zauvek napusti Kanadu zasnivalo se na tvrdnji da bi joj lična sigurnost bila ugrožena pošto se, od njenog dolaska, nisu popravili uslovi za život srpskog življa na Kosovu. U tu srpsku pokrajinu se doselila iz Bosne i Hercegovine, u kojoj je rođena i gde je živela do raspada bivše Jugoslavije.
Sanja Pecelj provela je 441 dan u crkvenom utočištu, uz gostoprimstvo prvosveštenice, danas biskupa Sju Moksli. Brojne crkvene, humanitarne i druge nevladine organizacije i pojedinci, kao i mediji u Halifaksu i Novoj Škotskoj, mesecima su pružali podršku Sanji Pecelj. Uprkos činjenici da je njen slučaj od lokalnog postao nacionalni, kanadski imigracioni organi odbili su početkom juna prošle godine ponovnu molbu Peceljeve. Tada se činilo da će za nju Kanada ostati nedosanjan san.
Početkom septembra prošle godine opet joj je naloženo da napusti Kanadu. Ostavljena joj je mogućnost da se ipak vrati ako dobije specijalnu dozvolu i druga dokumenta Ministarstva za imigraciju za ponovni ulazak u zemlju. Peceljeva je provela šest meseci u meksičkom letovalištu Puerto Valjarta, gde živi porodica njene sestre. Vratila se ohrabrena saznanjem da je najzad postala slobodan građanin zemlje koja se ponosi ljudskim pravima i stalnom dobrodošlicom imigrantima (u Kanadu se svake godine useli do 300.000 ljudi).
