Naši lekari koji su lečili Miloševića kritični prema svojim stranim kolegama

12. март 2006.

Naši lekari koji su lečili Miloševića kritični prema svojim stranim kolegama

Mogli su bolje da ga leče

Slobodan Milošević je bolovao od teške hipertenzije, sa velikim skokovima krvnog pritiska, koja je bila loše regulisana, što je već samo po sebi bilo dovoljno za izazivanje eventualnog srčanog ili moždanog udara – kaže za „Blic nedelje“ jedan od lekara koji svojevremeno bio u timu koji je pregledao Miloševića u Haškom tribunalu, a kome iz razumljivih razloga ne objavljujemo ime.

On kaže da je i za vreme pregleda uvid naših lekara u Miloševićevo zdravstveno stanje bio „ograničen“, ali da je sigurno da je Milošević, sa njegovim tadašnjim zdravstvenim problemima, morao da bude podvrgnut mnogo intenzivnijem medicinskom tretmanu.

– Moja pretpostavka je da se u njegovom slučaju nije adekvatno reagovalo. U Hagu su imali samo jednog lekara opšte prakse koji je obilazio pritvorenike i jednu medicinsku sestru. Milošević je na zahtev tog lekara mogao da bude podvrgnut različitim ispitivanjima, i tu je verovatno moglo više da se uradi. Ali, lako je sada to reći. Svi su pametni posle bitke, kada je ishod već poznat – objašnjava ovaj lekar.

Miloševićev dugogodišnji lični lekar, pukovnik doc. dr Zdravko Mijailović, kardiolog, koji se trenutno nalazi u SAD, nije želeo da daje komentare povodom Miloševićevog ranijeg zdravstvenog stanja. Pukovnik Mijailović je bio zatečen vešću o Miloševićevoj smrti, koju je saznao od novinara.

– Meni je žao svakog mog pacijenta, pa i njega. Kompletna dokumentacija o njegovom zdravstvenom stanju je na određen način tajna i nalazi se u Haškom tribunalu – kaže on.

Prekidi suđenja

Odranije je poznato da je Milošević bolovao od hipertrofije leve srčane komore, što je za posledicu imalo česte skokove krvnog pritiska. Od početka suđenja pred Haškim tribunalom, 12. februara 2002, proces je prekidan više od 15 puta, najčešće zbog Miloševićevog krvnog pritiska. Poslednjih meseci Milošević se sudijama Haškog tribunala često žalio na glavobolje i pritisak u ušima i očima.

Početkom novembra prošle godine Miloševića je, na njegov zahtev, pregledalo troje specijalista koje je sam izabrao – kardiolog Florans Lekler iz Francuske, specijalista za krvne sudove Margarita Sumilina iz Rusije i otorinolaringolog iz Beograda Vukašin Andrić, koji je na suđenju ranije bio svedok Miloševićeve odbrane.

Lekarski tim je zatražio šestonedeljni prekid suđenja kako bi se Slobodan Milošević odmorio i podvrgao detaljnijim pregledima van pritvora. Zahtevu se početkom decembra pridružila i ruska Duma. Tom zahtevu, međutim, nije udovoljeno.

Milošević se, inače, žalio na tretman lekara pritvorske jedinice u Sheveningenu Paulusa Falkea, koji je, prema njegovim rečima, dva meseca ignorisao njegove srčane tegobe i dijagnostikovao mu iscrpljenost.

„Konstantan stres i depresija“

Sudsko Veće Haškog tribunala je septembra 2004. protiv Miloševićeve volje imenovalo Stivena Keja i Džilijen Hingis kao njegove branioce, jer su, kako je tada objašnjeno, „dva kardiologa konstatovala da zbog pogoršanog zdravlja više nije u stanju da se brani sam“.

Neimenovani lekari su tada, pored hronične hipertenzije i hipertrofije leve srčane komore, utvrdili i konstantan stres i depresiju kod Miloševića.

Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je krajem februara ove godine zahtev Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje.

U obrazloženju odluke, veće predsedavajućeg Patrika Robinsona navelo je da Milošević nije dokazao da je medicinski centar „Bakuljev“ u Moskvi jedino mesto na kojem on može biti lečen, kao i da, uprkos garancijama Rusije, nije izvesno da bi se vratio na kraj suđenja, budući da je optužen za teške zločine i da mu preti duga zatvorska kazna.

Srpski lekari koji su odlazili u Hag da pregledaju Miloševića u više navrata su upozoravali da mu, sa tako visokim krvnim pritiskom, preti srčani ili moždani udar.

Upozorenja

– Najozbiljnija posledica koju može izazvati arterijska hipertenzija jeste prvenstveno infarkt srca, a druga po učestalosti je moždano krvarenje, odnosno moždani udar. Ali ne manje opasno je i to što stanje visokog pritiska dovodi i do malih promena u mozgu koje mogu voditi i ka demenciji. Hipertenzija izaziva i hronične srčane slabosti, a može štetiti i bubrezima i ostalim organima. To je vrlo podmuklo stanje i Milošević jeste pod rizikom da mu se nešto ozbiljnije desi – objasnio je svojevremeno za „Blic“ dr Toplica Lepić sa VMA.

On je tada rekao da je Miloševićev neurološki nalaz bio uredan, „mada je imao vidljivu asimetriju lica“.

Lekari iz Haga ranije su rekli je da Milošević ima i česte respiratorne infekcije, što je posledica stresa i izolacije u zatvorenom prostoru.

I kardiolog dr Višeslav Hadžitanović potvrdio je još pre dve godine da, prema dijagnozi koja je postavljena Miloševiću, postoji realna opasnost od infarkta srca.

Ruski lekari koji su pregledali Miloševića takođe su krajem decembra potvrdili da je on u „veoma kritičnom stanju“.

– Zdravlje mu je znatno pogoršano, pre svega arterijska cirkulacija i cirkulacija u mozgu. Miloševiću je neophodno ozbiljno lečenje – rekao je tada za „Blic“ doktor Bokerija Leo Antonovič iz Naučnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju „Bakuljev“ Ruske akademije nauka.

Hronologija Miloševićevih zdravstvenih problema

Glava mi teži pola tone

Milošević je prebačen u Hag 29. juna 2001. i tada je odmah ustanovljeno da već nekoliko godina pati od hroničnih kardiovaskularnih problema, tačnije od teške esencijalne hipertenzije i srčane hipertrofije. Suđenje Slobodanu Miloševiću prekidano je petnaest puta zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog.

18. mart 2002
Suđenje Miloševiću prvi put odloženo jer je imao grip.

Avgust 2002
Dr Van Dijkman je zaključio da se, ako u raspored suđenja ne budu uvedene redovne pauze kako bi optuženi dobio dodatne dane za odmor, „može očekivati da će krvni pritisak ponovo skočiti na neprihvatljivo visok nivo“.

20. januar 2003
Suđenje opet odloženo, pošto se Milošević još nije oporavio od gripa.

19. septembar 2003
Milošević se žali sudijama da ima „nedopustivo visok krvni pritisak“, nakon čega je suđenje odloženo. „Ja već osam dana imam visok pritisak, ali strpljivo na svakoj sednici obavljam svoj posao i ne žalim se“, kazao je Milošević.

5. jul 2004.
Milošević optužuje predsedavajućeg sudskog veća Patrika Robinsona da ignoriše stav lekara o njegovom zdravstvenom stanju i dodaje da mu je, u ponedeljak ujutro, izmeren donji krvni pritisak od 125.

17. jul 2004.
Početak izvođenja dokaza odbrane odloženo je zbog visokog krvnog pritiska i srčanih komplikacija optuženog.

4. avgust 2004.
Sudsko veće dobija izveštaj lekara koji smatraju da Milošević nije sposoban da se sam brani, zbog zdravstvenih problema.

9. februar 2005.
Slobodan Milošević traži odlaganje nastavka procesa, jer mu nije dobro. „Ja već dva dana dolazim s povišenom temperaturom“, kaže Milošević.
15. jul 2005.
Sudsko veće želi da ubrza suđenje Miloševiću, i traži od kardiologa koji se brine o njegovom zdravlju da do početka avgusta da stručno mišljenje o tome da li je optuženi sposoban da prati suđenje duže od tri dana nedeljno.

11. novembar 2005
Suđenje je prekinuto, nakon što je sudsko veće dobilo izveštaj da je Milošević bolestan.

15. novembar 2005.
U sudnici se raspravlja o dva suportstavljena lekarska izveštaja. Prvi potpisuju lekari koje je u Hag doveo Miloševićev savetnički tim i u njemu je preporuka da zbog mogućih zdravstvenih komplikacija suđenje treba obustaviti na bar šest nedelja. Suprotno tom izveštaju, zatvorski lekar Paulus Falke navodi da je optuženi spreman za nastavak suđenja. Milošević kaže da „Falke vrlo dobro zna da on poslednjih meseci ima ozbiljne zdravstvene probleme“, zbog kojih je par puta bio i u bolnici Bronovo, nedaleko od Haga.

16. novembar 2005
Sudsko veće Tribunala ponovo je odlučilo da zbog zdravstvenih problema optuženog prekine suđenje. Milošević po prvi put traži da suđenje bude prekinuto jer se ne oseća dobro. Na insistiranje sudije Patrika Robinsona da objasni kako se oseća, Milošević kaže: „Osećam se kao da mi je glava teška pola tone“ i dodaje da ima užasan pritisak u ušima, očima i da mu smeta gotovo svaki povišen zvuk.

21. novembar 2005.
Sudsko veće Tribunala donosi odluku da suđenje Miloševiću prekine do 29. novembra, pošto je zatvorski lekar obavestio veće da optuženi ima probleme sa visokim krvnim pritiskom zbog kojih ne bi trebalo da se pojavi u sudnici. Od specijaliste kardiologa sudije traže i da ponovo pregleda Miloševića i da procene da li se zdravstvene tegobe koje trenutno ima mogu ponoviti.

29. novembar 2005
Milošević od suda traži pauzu kako bi se odmorio i nastavio izvođenje svedoka i dokaza. On na suđenju čita delove izveštaja zatvorskog kardiologa, i objašnjava da mu je zdravlje narušio megalomanski proces koji se vodi, ali i da je sudsko veće propustilo priliku da dokazni postupak Tužilaštva učini efikasnijim. „Vi ste brigom za ekspeditivnost počeli da se bavite kad je počelo moje poluvreme, na moju štetu. Brzina postaje bitna onda kada ja iznosim činjenice i biva bitnija od tih činjenica i mog zdravlja,“ navodi Milošević.

12. decembar 2005.
Milošević je pred sudijama Tribunala zatražio da ide u Rusiju na lečenje, ali je dobio samo jednoipomesečni odmor.

17. januar 2006.
Tužilac Džefri Najs traži od sudskog veća da naloži da se suđenje Miloševiću nastavi uprkos bolesti optuženog.

25. januar 2006.
Milošević se žali sudskom veću na zdravstvene probleme i traži da mu sudije kažu kada će doneti odluku o zahtevu da bude privremeno pušten radi lečenja u Moskvi.

1. februar 2006.
Milošević ponovo pokušava da pokrene pitanje svog zdravstvenog stanja, ali mu sudsko veće to ne dozvoljava. Milošević sudijama pokušava da objasni da je u prisustvu zatvorskih lekara popio prepisane lekove, ali da su kasnije analize pokazale manji nivo medikamenata u krvi od očekivanog, čime je hteo da odbaci tvrdnje tužilaštva da sam opstruira sopstveno lečenje.

22. februar 2006.
Slobodan Milošević upozorava da mu „stalno bubnji u ušima“, da se „ne oseća dobro“ i da, ako tako ostane, „neće biti u stanju da nastavi da ispituje svedoka„.

24. februar 2006.
Sudsko veće Tribunala odbija zahtev Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje.

Mogli su bolje da ga leče

– Meni je žao svakog mog pacijenta, pa i njega. Kompletna dokumentacija o njegovom zdravstvenom stanju je na određen način tajna i nalazi se u Haškom tribunalu – kaže on.

Prekidi suđenja

„Konstantan stres i depresija“

Neimenovani lekari su tada, pored hronične hipertenzije i hipertrofije leve srčane komore, utvrdili i konstantan stres i depresiju kod Miloševića.

Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je krajem februara ove godine zahtev Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje.

Srpski lekari koji su odlazili u Hag da pregledaju Miloševića u više navrata su upozoravali da mu, sa tako visokim krvnim pritiskom, preti srčani ili moždani udar.

Upozorenja

On je tada rekao da je Miloševićev neurološki nalaz bio uredan, „mada je imao vidljivu asimetriju lica“.

Lekari iz Haga ranije su rekli je da Milošević ima i česte respiratorne infekcije, što je posledica stresa i izolacije u zatvorenom prostoru.

I kardiolog dr Višeslav Hadžitanović potvrdio je još pre dve godine da, prema dijagnozi koja je postavljena Miloševiću, postoji realna opasnost od infarkta srca.

Ruski lekari koji su pregledali Miloševića takođe su krajem decembra potvrdili da je on u „veoma kritičnom stanju“.

J. Tušup

Hronologija Miloševićevih zdravstvenih problema

Glava mi teži pola tone