U čuvenom Domu za srpske studente (1838-1952) živeli su mladi ljudi koji su učili na Peštanskom univerzitetu na kojem je 400 mladih ljudi, pretežno iz Ugarske, steklo diplome na filozofskom, pravnom, politehničkom, medicinskom i likovnom fakultetu.
Rušenje starog zdanja Tekelijanuma počelo je krajem juna 1907. Na njegovom mestu je, prema planovima arhitekte Šandora Felnera (1857-1944), podignuto veliko, impozantno zavodsko zdanje koje u Budimpešti i danas postoji! Kamen-temeljac je položen 10. novembra 1907, a u njega je stavljeno osnivačko pismo na srpskom i mađarskom jeziku. Temelje je osvetio episkop budimski Lukijan Bogdanović, predsednik patronata Tekelijanuma. Nova zgrada je završena školske godine 1909/’10. Izgradnja novog zdanja, uz trošak od 800.000 kruna, u prošlom veku bila je najveća investicija budimpeštanskih Srba! Na ulazu zavoda na mađarskom i srpskom jeziku uklesan je pozlaćeni natpis: TEKELIJANUM.
Zadužbine za pomoć mladima
Pored Tekelijanuma Srbi u Budimpešti su imali još dve značajne zadužbine. Blizu Bazilike, iznad ulaza jedne zgrade (sada Hercegprimaš ulica u Petom kvartu) i danas se vidi dvojezični natpis na mađarskom i srpskom jeziku: ZADUŽBINA NAUMA I JELENE (BELANOVIć) BOZDA. Pošto su ostali bez dece, bračni par Bozda je ceo svoj imetak zaveštao srpskim prosvetnim, društvenim i crkvenim institucijama. Stanovali su preko puta Tekelijanuma, bili su komšije Save Tekelije (u staroj ulici Zelenog drveća pod brojem 321-324) pa su, najverovatnije, sledili njegov primer osnivajući svoju Zadužbinu koja je zaživela posle njihove smrti 1870. godine.
Cilj zadužbine je bio da potpomogne mladim trgovcima, zanatlijama i mašinistima (tehničarima) srpske narodnosti u Pešti i Budimu (delom i u Sentandreji) da se osamostale, mladim Srbima medicinarima da završe studije i započnu lekarsku praksu i, napokon, čestitim srpskim devojkama da sklope brak i zasnuju srpsko-pravoslavne porodice. Srpska pravoslavna crkvena opština u Budimpešti, koja je rukovodila Zadužbinom do njenog podržavljenja 1952. godine, izdala je preko stotinu stipendija.
Trospratnicu nekadašnjeg Srpskog pravoslavnog devojačkog zavoda u samom centru grada, u Vackoj ulici 63 podigla je „Srpska pravoslavna prosvetna ženska zadruga svete majke Angeline“, osnovana 1898. godine. Cilj Zadruge je bio da pomogne obrazovanje devojaka koje su upisane u srednje, više ili stručne škole u prestonici i da im za vreme studija obezbedi smeštaj u vaspitnom Zavodu. Angelineum je završen 1908. godine.
Pri projektovanju Tekelijanuma arhitekta Felner kao da je imao u vidu već ranije podignuti vladičanski dvor u Novom Sadu (delo arhitekte Vladimira Nikolića) i dekorativno zdanje srpske pravoslavne Velike gimnazije u Sremskim Karlovcima, koje je izgrađeno prema nacrtima đule Partoša 1891. godine. Felner je dobio na uvid crteže Feliksa Filipa Kanića, Mihaila Valtrovića i Dragutina S. Milutinovića.
Svečana sala Tekelijanuma u visokom prizemlju tradicionalno je ukrašena i u njoj se svakog 27. januara priređuju svečanosti i besede o zaštitniku srpske prosvete, prvom arhiepiskopu svetom Savi. Prilika je to i za podsećanje na osnivača ove kuće Savu Tekeliju. Svod svečane sale je ukrašen plemićkim grbovima porodice Tekelija-Popović!
Sava Tekelija je bio aradski veleposednik. NJegov pradeda Jovan Popović se 1686. borio za oslobađanje Budima od Turaka, a 1697. se istakao junaštvom u borbama kod Sente pod Eugenom Savojskim. Tako je 1706. dobio plemićku titulu od cara s predikatom „kevermeški i vizeški“. Porodica je uzela prezime Tekelija. Od ugarskih Srba, Sava Tekelija je prvi uspeo da stekne 1786. godine zvanje doktora prava Peštanskog univerziteta, a istakao se i u nacionalnom i političkom životu Srba u Mađarskoj.
Od 1838. do smrti Sava Tekelija Popović (1761-1842) bio je predsednik Matice srpske u Pešti. U pretprošlom veku nazivali su ga u Mađarskoj „Sečenjijem Srba“.
Tekelijanum je 1952. godine podržavljen.
U starom zdanju, koje se popularno nazivalo Panteon, stanovali su i Kosta Ruvarac (1837-1864), rano preminuli pisac i književni kritičar i Veljko Petrović (1884-1967), pripovedač. Ovde je radila „Prevodnica“ – omladinsko književno društvo peštanskih studenata. Nadzornik (upravitelj) Zavoda je bio Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904), koji je tu uređivao svoj satirični list po kome je dobio književni nadimak.
Tekelijanum je dao mesta i Matici srpskoj. Oko njega su se okupljali naraštaji srpskih đaka koji su učili u Pešti i Budimu. Tu se sa prvim pesmama javio i Laza Kostić (1841-1910). Deo stvaralaštva Teodora Pavlovića urednika, te književnika Jakova Ignjatovića vezuje se za Tekelijanum. Više od jednog veka postojanja Tekelijanuma značajno je za istoriju srpske prosvete i stasavanje srpskih intelektualaca u Ugarskoj.
