Srbija je puna povratnika iz inostranstva koji su došli na dugo čekani godišnji odmor. Dinar je poskupeo, redovi na carini predugački, ali rodbina i prijatelji čekaju i preko svega se lako prelazi.
Putarina od Subotice do Novog Sada košta skoro kao kroz celu Mađarsku s tom razlikom što je tamo autoput, a kod nas misliš da će ti točkovi otpasti.
Ipak, lepa reč u prvom restoranu i konobari koji pričaju naš jezik popravljaju raspoloženje.
– Mi smo stari morski vukovi. Obično radimo na Crnogorskom primorju, ali smo sada upali ovde – objašanjva konobar, kršni brkajlija i napominje da smo stigli na pravo mesto sa dobrom hranom.
Reka duga 365 metara
U blizini jezera Perućac nalazi se jedna od najmanjih reka u Srbiji koja se zove Vrelo. Izvire iz masiva planine Tare i posle svog toka dugog 365 metara uliva se u Drinu. Zbog svoje dužine zovu je „reka godina“.
Na samom ušću iznad vodopada je restoran sa ribljim specijalitetima i domaćom kuhinjom. Posebno su ukusna jela ispod sača. Za one koji žele da ostanu duže od jednog ručka, smeštaj se nudi u vili „Drina“.
Kad je trebalo da platimo, dok je vraćao skoro pune tanjire, brka se pravdao da je kuvarica nova, ali da imamo u vidu da nas je lepo dočekao i da loša hrana nije njegova greška.
– Naš je čovek i zaslužio je bakšiš – kaže moj saputnik, žureći da pokaže da je poneo dosta novca.
Od prošlog dolaska ništa se nije promenilo. Putokazi su mali i ispisani grafitima tako da je najbolje pitati kojim putem treba ići. Noć nas je uhvatila na putu preko Fruške gore, pa je putovanje postalo prava avantura. Puno krivina, uzan put, a mračno kao u rogu. Ali zato je dolazak kući bio još lepši. Kratko spavanje, pa obilazak rodbine. Onda opuštanje i odmor.
Iako se zvanična Srbija kune u EU i željno očekuju turiste iz Evrope strane tablice pre izazivaju zavist nego dobrodošlicu. Pošto nemamo more, a državni mediji ne štede reči upozoravajući šta sve može da vam se desi ako pređete u susedne republike, onda je najbolje krenuti na naše lepe planine i jezera.
– Ovo nema nigde na svetu – kaže Zoran R. koji je sa porodicom došao na odmor iz Skandinavije. – Naše planine i jezera su najlepši, šta će nam more.
Međutim, ne nailazi na potpuno odobravanje žene i dece.
– Najlepši su Zlatibor i Tara. Pančićeva omorika samo ovde raste, a to nije slučajno. Pogledajte kanjon Drine. Jezero Perućac ima divne plaže i puno kupača – priča Zoran i poziva nas da zajedno siđemo sa Tare i okupamo se.
Dok smo silazili primetili smo da je u toku regata, što znači da se spuštaju na malim čamcima, splavovima, traktorskim gumama… niz Drinu. Atmosfera je vašarska. Automobili parkirani po trotoarima, a pešaci idu po kolovozu. Na putu na kome je ograničenje 60 vozi se 100 kilometara na sat, automobilima koji su odavno zaslužili mesto na otpadu. Većina posetilaca je otišla da gleda muzičare i regatu, pa je ostalo više mesta na plaži.
– Vreme je odlično, a voda topla. čuo sam se sa prijateljima koji su ostali da rade u Švedskoj i tamo pada kiša – kaže zadovoljno Zoran. – Sve je isto kao što smo ostavili kada smo otišli, samo su prijatelji i automobili malo ostarili zajedno sa nama.
