U Nemačkoj se već danima vodi burna diskusija o tome da li treba da se dozvoli održavanje jednog velikog koncerta sa nemačkim pop zvezdama, a sada su vlasti Diseldorfa i Ministarstvo zdravlja postigli dogovor da se manifestacija sa 13.000 fanova ipak održi.
Televizija RTL prenosi da je dogovoreno da se neposredno pre koncerta, koji je zakazan za 4. septembar u Diseldorfu, izvrši nova analiza situacije u vezi s koronom, ali navodi i da trenutno nema razloga da se on ne održi.
Do sada je prodato više od 3.000 ulaznica. Gradonačelnik Diseldorfa Tomas Gajsel brani odluku gradskih vlasti, te navodi da je u poređenju sa svakodnevicom u jednom velikom gradu rizik od infekcije na koncertu uz primenu svih mera “veoma, veoma mali”.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
Srpska pevačica Anica Milenković već godinama živi u Americi, a starije generacije je pamte iz devedesetih godina kao devojčurka sa pesmom “Lančić”.
Anica je počela da se bavi pevanjem krajem osamdesetih i tada je preko noći postala velika zvezda. Međutim, u Ameriku je otišla 2007. godine na turneju i tamo je ostala do danas, te je otvorila dušu i ispričala koji su njeni alternativni poslovi sada kada hara korona virus, prenosi “Blic”.
“Pre korone imala sam mnogo posla, nisam stajala. Onda je usledio ovaj haos i, naravno, da je posla manje. Ja sam neko ko nikada ne kuka nad sudbinom. Nikada nisam imala muškarce sa parama, uvek sam u sebe ulagala sama. Imam dvoje dece, ćerkicu Barbaru i sina Filipa, kojima sam najpotrebnija sada kada rastu. Prošla godina je bila odlična za pevanje. Onda je došla korona i posla više nema”, rekla je pevačica i dodala:
“Pošto sam u Floridi, ovde dosta ljudi ima kuće i stanove koje izdaju ljudima iz celog sveta. Ja sam te kuće održavala. Plaćena sam bila..
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi? Ko zna, možda zaista vodite poreklo od neke naše plemićke porodice, a da toga niste ni svesni. Zato nije na odmet proveriti.
Nastanak današnjih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Karađorđevića koji je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavljanje trajnih prezimena po najstarijim i najznačajnim precima.
Ipak, zahvaljujući sačuvanim manastirskim, carskim i kraljevskim poveljama i spisima iz prošlosti, pre svega iz Srednjeg veka, danas znamo da su se i naši preci prezivali slično kao i mi danas, prenosi portal Dnevna doza lepog.
Ovo su prezimena koja su nosile srpske srednjovekovne plemićke porodice i vladarske dinastije:
Branković
Brankovići su srpska vlastelinska i vladarska porodica iz 14. i 15. veka. Najpoznatiji predstavnik je svakako Vuk Branković, učesnik boja na Kosovu, oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara i kneginje Milice.
Kasnije su nosili titulu ..
Kada je poslala prijavu za konkurs nastavnice srpskog jezika u dopunskoj školi u Berlinu Marija Aleksić iz Brusa nije ni sanjala da će Ministarstvo prosvete izabrati baš nju. Vest da je primljena ju je više nego oduševila i Marija je bila spremna za novi životni i profesonalni izazov.
Posle završenog Filozofskog fakulteta u Nišu, na katedri za Književnost i srpski jezik, Marija je dobila posao u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Blaževu, selu u blizini Brusa. Njeno desetogodišnje bogato iskustvo u radu sa decom, kao i to što je od 2013. godine članica pevačkog ansambla “Etno grupa Brus”, njeno perfektno poznavanje srpske istorije i geografije a najviše predanost poslu, ljubav prema srpskoj kulturi i tradiciji, koja se ogleda u svemu što ova mlada devojka radi, čine je idealnom kandidatkinjom za MISIJU koju ima u Berlinu.
U okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije sprovodi se dopunska nastava na srpskom jeziku za decu u inostranstvu, uzrasta od 7 do 14 ..
Nemačkoj nedostaje 50.000 negovatelja. Ministar zdravlja Jens Špan želi da taj problem želi rešiti uz pomoć radne snage iz inostranstva. Ali u doba pandemije korona-virusa to nije baš lako, piše DW.COM.
„Jednog dana ćeš da pričaš kako si uspeo u životu. Bićeš primer drugima“ – to piše ispo jedne fotografije koju je Herbert Otoniel Perez Viktoriano postavio na Fejsbuk. Zvuči kao velika vizija, ali Perez Viktoriano je već sada za mnoge uzor. Taj 29-godišnjak iz južnog Meksika dobio je posao u berlinskoj klinici Šarite. Tamo radi kao negovatelj i brine o pacijentima koji boluju od zaraznih i plućnih bolesti. Radi od novembra 2018. zajedno s 20 drugih negovatelja i medicinskih sestara iz Meksika.
Ali njegov put do Nemačke nije bio jednostavan. Krajem 2016. se u svojoj domovini javio na oglas agencije za posredovanje u pronalaženju posla u inostranstvu i počeo da uči nemački jezik. Do tada je već godinu dana radio kao negovatelj. Ali neposredno pre nego što je trebalo da krene u Nemačku, ..
On je za nas više od glumca. On je simbol jednog vremena. Rob Stjuart se i privatno predstavlja kao Nik Sloter iz “Tropske vrućine”.
Rob Stjuart je glavni glumac u hit seriji devedesetih, a onda je njegova popularnost prerasla u obožavanja kod fanova u našoj zemlji, piše “Blic Žena”.
I njega je ta popularnost iznenadila, ali mu je takođe, kako je sam rekao, vratila popularnost. Bila je iznenađenje i za njegove Kanađanine, koji su se pitali zbog čega je toliko omiljen u našoj zemlji.
Zapravo je jednostavno, uloga se desila u pravo vreme, a on ju je odigrao baš kako treba i ovo je priča o njemu i njegovoj vezi sa Srbijom.
U Srbiji, Nik je postao simbol studentskih protesta. A u jednom beogradskom naselju osvanuo je grafit “Slote Niče, Žarkovo ti kliče”.
Kanadski glumac je preko Fejsbuka saznao koliko je popularan u Srbiji, što ga je dovelo do toga da nas poseti.
Prvi put 2009. a onda i 2013. godine kada je promovisao film “Sloter Nik za predsednika”.
U šali je rekao da će se kandi..
Austrijski mediji pišu danas o mogućnosti da Hrvatska ne prijavljuje pravi broj obolelih od korona virusa zbog turističke sezone i ističu da se turisti na Jadranu zaražavaju, a da se testiraju tek po povratku kući. Bečki dnevnici Prese i Klajne Cajtung objavili su tekst dopisnika za Balkan Tomasa Rosera u kojem se podseća da je jedno putovanje austrijskih maturanata u Hrvatsku završsilo samoizolacijom.
“Jedanaest od 18 maturanata iz nemačkog mesta Donzdorf, koje je na ”parti plaži” na Pagu dovela jedna putnička agencija iz Hamburga, pozitivno je u međuvremenu na korona virus. Još 50 osoba njihovih kontakta se znoji u karantinu usred leta”, navodi se u tekstu.
Ističe se da je “sve više povratnika iz Hrvatske pozitivnih na koronu”, na šta je upozorila i nemačka Agencija za zdravlje (Gesundheitsamt).
Navode,međutim, da se u Hrvatskoj ne može primetiti nikakva panka oko korone, a prenosi hrvatski portal Index.
Sarkastično se, kažu, samo konstatuje da se od početka meseca broj zaraženih..
Nemački Institut za zarazne bolesti Robert Koh (RKI) uvrstio je danas delove Hrvatske u listu rizičnih regiona.
Radi se o regionima Šibenik-Knin i Split-Damlacija.
Očekuje se da će Ministarstvo inostranih poslova, na osnovu toga, izdati upozorenje na putovanje za te delove Hrvatske.
Uvrštavanje u listu rizičnih regiona znači da za povratnike sa odmora iz tih regiona važi obaveza testiranja, a dok ne dobiju rezultat i kućni karantin.
Glavni kriterijum za uvrštavanje nekog regiona u rizični region je da je u proteklih sedam dana bilo više od 50 novih zaraza po 100.000 stanovnika.
Prethodno je Austrija, početkom nedelje, za celu Hrvatsku izrekla upozorenje na putovanje, čime je uvela obavezu testiranja prilikom povratka.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
Poduhvat da se srpska istorija sa čak 15 vekova prikaže u trajanju od svega 15 minuta zvuči gotovo nemoguć. Međutim, Youtube kanal “Serbian Mapping” objavio je rad u saradnji sa Davidom Blagićem koji predstavlja animaciju cele (internacionalno prihvaćene) zabeležene srpske istorije od 631. godine pa sve do danas, počevši sa dinastijom Svevladovića.
Кako se navodi u opisu ovog videa koji je privukao pažnju kako Srba, tako i zaljubljenika u istoriju iz čitavog sveta, značajniji događaji iz svake godine su ukratko spomenuti u “Events” delu ovog videa, dok su veliki i uticajni događaji opisani detaljnije (Toplički ustanak, Prvi i drugi svetski rat, NATO bombardovanje itd.), piše “Serbiantimes.info”.
Takođe, autori mole gledaoce za razumevanje što se tiče pojedinih informacija i brojki žrtava koje su često diskutabilne zbog neslaganja pojedinih strana konflikta, kako bi imali na umu da se razlikuju od izvora do izvora.
Кorišćena literatura i istorijski izvori su navedeni ispod u deskripc..
Sela je za razboj da tka pirotski ćilim, doživela kulturu kroz manifestacije, hranu, naše svadbe i slave. Ručni radovi žena iz Srbije koji svedoče o kulturnoj istoriji ovog podneblja – pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim, pustovane lopte i minijature rađene vezom i zlatovezom, putovaće sa njom i na drugi kontinent na kojem će služiti svoj novi mandat.
Odlazeća ambasadorka Kanade u Beogradu Kati Čaba, u intervjuu za “Blic nedelje” opisuje šta je na nju u Srbiji ostavilo najjači utisak, koju hranu je probala a koju ume da pripremi, ali i šta bi od tradicije i nasleđa trebalo zadržati, a šta prevazići, piše “Blic”.
Kad ste pre više od tri godine došli u Srbiju, šta je bio vaš prvi utisak?
“Izdvojila bih dve stvari. Prvo, gotovo istog trenutka po dolasku, osetila sam koliko su ljudi srdačni i prijateljski raspoloženi prema meni i mojoj porodici, zbog čega smo se osetili dobrodošlo. Bilo je lepo što smo dočekani raširenih ruku”.
A drugo?
“Druga stvar se nije dogodila istog t..