Nemačkoj nedostaje 50.000 negovatelja. Ministar zdravlja Jens Špan želi da taj problem želi rešiti uz pomoć radne snage iz inostranstva. Ali u doba pandemije korona-virusa to nije baš lako, piše DW.COM.
„Jednog dana ćeš da pričaš kako si uspeo u životu. Bićeš primer drugima“ – to piše ispo jedne fotografije koju je Herbert Otoniel Perez Viktoriano postavio na Fejsbuk. Zvuči kao velika vizija, ali Perez Viktoriano je već sada za mnoge uzor. Taj 29-godišnjak iz južnog Meksika dobio je posao u berlinskoj klinici Šarite. Tamo radi kao negovatelj i brine o pacijentima koji boluju od zaraznih i plućnih bolesti. Radi od novembra 2018. zajedno s 20 drugih negovatelja i medicinskih sestara iz Meksika.
Ali njegov put do Nemačke nije bio jednostavan. Krajem 2016. se u svojoj domovini javio na oglas agencije za posredovanje u pronalaženju posla u inostranstvu i počeo da uči nemački jezik. Do tada je već godinu dana radio kao negovatelj. Ali neposredno pre nego što je trebalo da krene u Nemačku, ..
“Virus u Austriju ulazi kolima”, izjavio je juče austrijski kancelar Sebastijan Kurc, uz upozorenje zbog zabrinjavajućeg razvoja epidemije korona virusa u zemljama Zapadnog Balkana, koje su veoma omiljene destinacije za odmor Austrijanaca prilikom odlaska na more.
U razgovoru s novinarima, Kurc je zato zatražio pojačane kontrole zdravstvenih vlasti na granicama.
“Imam veliku molbu za građane. Molim vas, budite obazrivi. Brojevi (zaraženih) ponovo rastu, pandemija korona virus još nije prevaziđena i moramo sve učiniti da zaštitimo zdravlje u Austriji i pre svega sprečimo drugo ”zatvaranje” privrede i zemlje, kako ne bi ugrozili radna mesta i ekonomiju”, objasnio je kancelar.
Prema njegovim rečima, najveća grupa među aktivno obolelima su mladi ljudi, koji su najčešće asimptomatični i ni ne primećuju da su zaraženi.
Na taj način oni inficiraju članove porodice i ugrožavaju starije osobe, upozorio je Kurc.
Odlučujuće je da zdravstvene vlasti pojačaju kontrole na granicama, zatražio je..
Ja sam i srpska i kanadska kompozitorka. Osećam se podjednako i Srpkinjom i Kanađankom. Dva u jedan, a ne pola-pola, raspoloženo kaže za Nova.rs Ana Sokolović kada smo je pozvali da čestitamo što je postala član prestižne izdavačke kuće “Boosey&Hawkes” (BH) pod čijim krovom se čuvaju dela Štrausa, Koplanda, Bernštajna, Prokofjeva, Stravinskog… Ali i savremenih kompozitora kao što su Stiv Rajh, Džon Adams, Osvaldo Golijov, Magnus Lindberg… kojima se priključila i sagovornica Nova.rs.
Ana Sokolović rođena je u Beogradu 1968. godine. Studirala je kompoziciju na Univerzitetu u Novom Sadu, a magistrirala na Univerzitetu Montreal, gde se danas bavi profesurom. Njen stvaralački opus broji oko 70 dela – orkestralna, vokalna, kamerna, operska, baletska, filmska i pozorišna, od kojih je većina izvođena širom sveta. Godine 2009. bila je jedna od tri kompozitora koji su osvojili prestižnu nagradu Nacionalnog centra za umetnost. Njena prva opera “Ponoćni sud” prva je kanadska opera koja je ikada i..
Čak četiri crkve u zapadnim delovima Kanada izgorele su prošle sedmice, a među njima su i dve katoličke crkve u Britanskoj Kolumbiji, gde uglavnom živi autohtono indijansko stanovništvo.
Policija je objavila da su crkve potpuno uništene, navodeći da požare smatra “sumnjivima”, preneo je BBC.
“Zasad nema uhapšenih ni optuženih, istraga i dalje traje”, rekao je policijski portparol Džejson Bojda.
Vesti o, prema svemu sudeći, namerno zapaljenim crkvama u Kanadi, dolaze nakon otkrića koje je šokiralo tu zemlju, ali i veliki deo sveta. Autohtono pleme prošle nedelje je objavilo otkriće novih 750 neimenovanih grobova na mestu nekadašnjeg internata, čime je razotkriven delić agonije koju su prolazila deca autohtonog stanovništva u katoličkim školama za asimilaciju.
“Istraživanja smo počeli georadarom 2. juna i do juče smo pronašli 751 neobeležen grob”, rekao je zvaničnik Kadmus Delomr. Reč je o novom otkriću u opštini Marieval na zapadu zemlje, drugom za manje od mesec dana.
“Neki su mog..
Prošle nedelje, kada je u Novom Bečeju održan sastanak za formiranje odbora Udruženja „Koreni“, na dnevnom redu bila je i informacija o dosadašnjim pokrenutim aktivnostima na izgradnji Muzeja srpske dijaspore, o preuzimanju, adaptiranju i opremanju porodične kuće Mile Pivnički Malruni, supruge bivšeg premijera Kanade u ovom gradu.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Udruženja „Koreni“, Milan Gutić predsednik IO i Dušan Dikić sekretar Pokrajinskog saveza “Korena” , ali i predstavnici opštine, Oto Kiš Marton, šef kabineta predsednika opštine Novi Bečej i Vladimir Trifunović, direktor Narodnr biblioteke Novi Bečej.
Zaključeno je da se Udruženje „Koreni“ uključi u aktivnosti na pripremi realizacije ideje i projekta Muzeja srpske dijaspore u kući porodice Pivnički u Novom Bečeju.
“Ova ideja je rođena pre godinu dana, tokom posete Milice Mile Pivnički Malruni rodnom gradu i rodnoj kući svog oca Dimitrija Pivničkog. Tada je naš predstavnik gospodin dr Branislav Blažić razgovarao sa pred..
Ipak, Irina Đorđić, nekadašnje prepoznatljivo lice Jutarnjeg programa i Kulturnog dnevnika na RTS-u, nije ni sanjala da će Beograd zameniti Vankuverom.
Kako kaže ovaj grad u Kanadi je postao njena nova adresa sasvim slučajno, a sama Kanada nikada nije bila na njenoj listi želja pa čak ni kao mesto koje bi volela da poseti kao turista.
Priča Srpkinje koja se iz Kanade vraća u otadžbinu: Tamo se od malih nogu deca treniraju da budu samoživi individualci, druženje je površno i proračunato, a seks rizičan!
Srbi u Torontu su najbrojniji srpski doseljenici u Kanadi. Prema popisu iz 2011. godine oko 13.500 stanovnika Toronta izjasnilo se da im je srpski maternji jezik i da oko 8.000 kod kuće priča srpski.
Irina često deli savete o životu u imigraciji, a ovoga puta pratioce je obradovala snimkom na Youtube kanalu u kom podelila polušaljivih deset saveta protiv života u inostranstvu.
– Ovo nije antireklama za imigraciju ili život u Kanadi, već polušaljivi saveti zbog čega bi trebalo dva pu..
Srpski klubovi i udruženja u Austriji, zbog mera uvedenih sa ciljem sprečavanja širenja koronavirusa, nisu u mogućnosti da održe planirane aktivnosti, koje neki sele u digitalni svet, pa je tako SPKD Prosvjeta u Austriji organizovala predavanje o “Srpskim ratnim zarobljenicima u Austrougarskoj” preko aplikacije “Zum”.
Predavanje mladih istoričara iz Beča Zlatana Stojadinovića i Marka Sarića koje je bilo i najavljeno na društvenim mrežama, izazvalo je veliku pažnju.
Oni su u izlaganju povodom Dana primirja i nedelje u kojoj se obeležava kraj Velikog rata izneli do sada manje poznate detalje o internaciji u Austrougarskoj za vreme Prvog svetskog rata i o Srbima koji su bili u logorima širom monarhije. tako su između ostalog naveli da je među 150.000 interniranih Srba u Austrougarskoj tokom Velikog rata bili i izdavač Geca Kon, Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, pesnik Sima Pandurović, veliki svetski naučnik Milutin Milanković i mnogi drugi.
Podaci pokazuju da je krajem 19..
Prve doze vakcinekKovid-19 američke kompanije Fajzer u Kanadu stižu već danas, a serija od 30.000 doza stići će u ponedeljak, izjavio je zvaničnik zadužen za vakcinaciju u Kanadi za nacionalnu TV mrežu CBC.
Očekuje se da će Kanada “razumno uskoro” odobriti vakcinu Moderna i biti spremna da prihvati pošiljke te vakcine do kraja nedelje, rekao je general-major Deni Fortin, preneo je Rojters.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
Kanada je saopštila da će omogućti potpuno vakcinisanim američkim turistima da uđu u tu zemlju od 9. avgusta. Turistima iz drugih zemalja, osim SAD, biće omogućeno da uđu u tu zemlju od 7. septembra, preneo je Rojters.
Relaksacija zavisi od toga da li će stopa oboljevanja od kovid-19 u Kanadi i dalje biti povoljna, rekli su zvaničnici.
“Zahvaljujući rastu stope vakcinacije i smanjenju broja slučajeva kovid-19, u mogućnosti smo da napredujemo sa graničnim merama”, rekao je premijer Džastin Trudo na konferenciji za novinare u Bramptonu, u Ontariju.
Oko 50 odsto građana Kanade u potpunosti je vakcinisano, dok je 75 procenata primilo bar jednu dozu vakcine, izjavili su vladini zvaničnici, a preneli svetski mediji.
I gradonačeknik Njujorka Endi Kuomo je potvrdio tu vest na svom zvaničnom Twitter nalogu:
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Naši u svetu
Saradnici Crvenog krsta su ljuti. Od kraja jula oni po letnjim vrućinama dežuraju na tri odmorišta na auto-putevima da bi na korona-virus testirali vozače, koji se preko Bavarske vraćaju iz inostranstva. To je ogroman posao jer se u nizu nemačkih pokrajina završava letnji raspust, piše DW.
Do sada je testirano 60.000 putnika. Uzimanje brisa je na dobrovoljnoj bazi. Testovi su od 8. avgusta obavezni samo za povratnike iz rizičnih područja (dakle i iz Srbije, prim.ur), samo ti ljudi moraju u karantin dok ne dobiju negativan rezultat.
Preti li novi Išgl?
Sada se ispostavlja da 44.000 od 60.000 testiranih više od sedam dana čekaju rezultat testa. To je problematično, jer je kod 900 testiranih ustanovljeno prisustvo korona-virusa. Ako ne dolaze iz rizičnog područja, a nemaju simptome, ne moraju da ostanu kod kuće i mogu nenamerno da zaraze druge ljude. To se već desilo u februaru i martu kada su povratnici iz austrijskog skijališta Išgl doneli kući virus.
„Bavarske humanitarne organizaci..