Uz “Bože pravde”, prozivka je obavljena u Parizu, na čelu kolone prof. Petar Gojković, predsednik Odbora za nauku, kulturu i prosvetu pri Savezu Srba Francuske, dodatno i inicijator, organizator i domaćin 20. jubilarnih Dana srpske kulture i pre dve godine oformljenog Karavana srpske kulture koji svakog leta putuje Evropom. Petrov značaj za prenošenje nasleđa matice, a uvek uz širokogrudu pomoć nekoliko zemljaka-entuzijasta, množi se brojnim događajima posvećenim našoj umetnosti, kulturi i srpskom jeziku. Broji se i gostovanjima, koncertima, izložbama, saborima, koktelima, obavezno dečjom nadarenošću, a naravno bez muzike i pesme ne može. Svega nabrojanog bilo je i sada, a dodatno su predstavljeni Opština Lopare iz Republike Srpske i Udruženje Koreni, promovisana su i dela pisaca iz dijaspore i matice.
Dolazak leta svet proslavlja muzičkim feštama, francuska manifestacija nosi ime “Fette de la musique”, ulice proključaju, sale, parkovi, dvorišta, kafane. Pariz prolazi kroz raspevanu erupciju, a Srbinu i to malo, pa dodaje čari svoje kulture. Takvi smo, nama treba repete.
Ovogodišnje startno mesto četvorodnevnih Dana srpske kulture, istovremeno i Karavana, bio je prvi sprat Kulturnog centra Srbije. Dijasporski smo se načičkali, sadržaj bogat, ali sažet da nikoga ne bi zamaralo, a svakog da oduševi. Za mlade i stare, za sadašnje i buduće, za oko i dušu. Program vodi Milutin Ranković, iz Lajkovca je, višestruko nagrađivani vajar, a kao narodni zdravičar vešt je i pred mikrofonom. Samo što je spomenuo beogradski KUD “Dimitrije Kuturović”, pred publiku iskoči uvreteno kolo “Šumadija”, mlađani i lepi, opanci im zemlju ne dodiruju, osmehe dele, jeste, na njih smo ponosni.
Madam Piano pozdravlja prisutne, pod rukom joj bubanj, udara, peva, pojačana svojom grupom, pesmom srca razgaljuju. Đake iz škole pri parohiji Sv. Sava nastavnica Ljubica Burkić je kostimografski pretvorila u junakinje srpske prošlosti, pa se stihovima oglašavaju Sara Petrović u ulozi slikarke Nadežde Petrović, Angelina Lalović je heroina Milunka Savić, Tijana Burgić – Flora Sends, britanska bolničarka, oficir srpske vojske, a Stefan Petrović je narator. Maja Petrović (18) je stasala u odličnu saksofonistkinju, njen izbor je etno-melos. Luka Ivanović je pijanista, za njega je mačiji kašalj Mocartov “Turski marš”.
Eto i pesnika, ovako: stihove uvezuje Banjalučanin Miladin Berić, a opšte raspoloženje raspaljuje aforizmima: “Srbija i Crna Gora bili zajedno 88 godina, normalno je da više nemaju odnose”, “Moderan bračni trougao: on, on i on”… Jeste, smeh je zdrav.
Svoju zbirku “Tanka nit” raskrilila je Miladinova kćerkica Selena Berić. Pitke stihove u bojama, a i u boje se odenule Gordana Srećković iz Holandije – u crvenom je, Crnogorka Tatjana Kostić – u zelenom, dok se Parižanka Rajka Ivanović opredelila za crno, sećala se NATO bombardovanja, a i zaključila: “Srbin bio, jeste i biće!”
Imamo mi lepote na kvadrat, potvrđuju to krasotice odevene vilinski. Manekenski mile između posetilaca, kroz kolekciju “San” doterala ih je beogradska modna kreatorka Marija Ivanović. Damama iz publike porasli apetiti, a džentlemeni pogled obogatili.
Ima još: Loran Prokopić uzima gitaru, iz pluća istiskuje topli bariton, pridruži se klarinetista Petar Gojković, raspališe po najlepšim šansonama, ori se “O, Šanzelizej”, pesmi se pridružuje publika i Pariz poleti na krilima Srba. Bilo je lagodno, raspevano, razigrano, nostalgično, zaljubljivo. Istina je, svi vole svoju maticu.
Nastavimo liderski
Domaćin Petar je dodelio Zahvalnice zaslužnima povodom dve decenije Dana srpske kulture. Spominjao je mnoge, za svakog lepa reč, zahvaljivao Ambasadi Srbije, Kulturnom centru, ministarstvima u Beogradu, savezima, društvima, pesnicima, školama, saradnicima, sponzorima, prijateljima, a kulminacija je usledila uručivanjem medalje Mići Aleksiću.
– Dragi moji, čestitam vam što smo zajedno prošli kroz dve decenije. Iza nas su 762 manifestacije, predstavili smo 800 umetnika, radili festivale, izložbe, predstave, sajmove. Ogroman trud je uložilo nekoliko ljudi izuzetno posvećenih kulturi. Milisav – Mića Aleksić bio je tu u svakom trenutku. “Radi, a ja ću da pomognem”, ponavljao mi je. Bez takvog čoveka ništa ne bio moglo da se uradi, bez takvih ne može da traje – naglasio je Petar Gojković.
Aleksić se ovako zahvalio:
– Dete se rodilo, prohodalo, progovorilo, školovalo i ozbiljno nastavlja stopama prethodnika. Neka dete raste i radi bolje od nas. Mnogo šta naše poteklo je iz Pariza, čak su i startni izumi Nikole Tesle građeni u Gradu svetlosti. Naši akademici, slikari i književnici rasli su u ovom gradu, ovde su srpski dijasporci prvi organizovali manifestacije, prvi smo tražili pravo glasa za nas u rasejanju. Nastavimo liderski!
Samo istina
Istina i samo istina moto je književnog dela Slavice Mastikosa. I, umeti da volimo. Takvim pravcem tkala je analizu života što je dovelo do romana “Preludijum”.
– Svet je dovoljno srušen, ja bih da ga gradim. Pišem o našoj duši, ako je i pustimo – ona će da nas pronađe. Svaka knjiga ne mora da nosi poruku, ali je lepo kada je ima. Na romanu sam radila 4-5 godina, predstavlja galeriju povezanih likova, kockice se slažu, ljudi su sitna ostrvca, zvezdice, smestila sam ih u jednovekovnu istorijsku potku. Uz pomoć istine važno je iz sebe izvući najbolje, zato i ponavljam da nikad ne ulazimo u bele laži, jer se često pretoče u crne – delić je mudrih i lepih misli koje je autorka romana podelila pariskoj publici.
Uvek uz svoje
Maja Petrović, Aleksandar Pantelić i Marko Gojković su drugari od ranih godina.
– U Parizu sam se rodio, ovde učio da su mi koreni u Srbiji i shvatio šta znači imati tradiciju – ističe Aleksandar (24).
– Važno je biti vezan uz svoje. Ne smemo zaboravljati. Svi moji prijatelji Francuzi prihvataju Srbiju, u tome im pomažem – dodala je Maja (18).
– Petar je na mene preneo svoju misiju, na meni je da produžim njegov rad, entuzijazam i ljubav prema Srbiji – Markovo (23) je obećanje.
Talenat i emocije
I Bosanke u publici. Zeničanka Mira Teskeredžić sažima:
– Predivno! Super!
Sarajka Slavica Pecikoza, jugoslovenska košarkaška reprezentativka, godinama portparol Fudbalskog saveza BiH i medij-oficir UEFA i FIFE, u Parizu boravi turistički, primećuje:
-Nisam znala da na jednom mestu može biti toliko talentovanih ljudi i toliko emocija. Divno veče.
Za dobrobit Srbije
– Počelo iz entuzijazma, sad su svi u misiji za dobrobit Srbije. Čast mi je što ovakvim druženjima omogućavamo našoj deci da otkriju vrednosti kulture i nastave utabanim stazama Petra Gojkovića i njegovih saradnika – ocena je Dobrice Filipović, Mine Martinović, Mone i Valentine Isker.
Karavan zdravlja
Uz Karavan srpske kulture u Pariz je u istom danu stigao i Karavan zdravlja, pa su njihova četiri člana došla “na uviđaj”u Kulturni centar Srbije.
– Odličan program. Najbitnije je da imamo šta predati deci. A naš je zadatak da edukujemo ljude o zdravlju. Bili smo u Austriji, idemo u Kan, Nicu – nabrajaju Ivana Grujin (Pariz), Srđan i Biljanja Jojić (Futog) i Jelena Mančić (Niš).
Чланак Nasleđe matice u Gradu svetlosti се појављује прво на Vesti online.
