Vladimir Lešić, kompozitor iz Beograda, najmlađi je punoletni naslednik srpske poslovne imperije Savčić – Acović. Samo za kuće i poslovne zgrade koje je njegova porodica posedovala pre Drugog svetskog rata, on je predao četrdeset prijava Republičkoj direkciji za imovinu. Kako kaže za „Vesti“, do kraja roka 30. juna prikupiće dokumenta za industrijska postrojenja. Time će on i njegovi brojni rođaci dokazivati da su naslednici imovine koja je sticana više od sto godina, a čak i danas vredi nekoliko stotina miliona dolara.
Kada je polovinom 19. veka trgovac Todor Savčić došao iz Raške u Beograd, prvi kapital je stvorio preradom stočne kože i izvozom u Nemačku. Potom su Todor i njegov najstariji sin Cvetko, Vladimirov pradeda, ostalu Todorovu decu, Miloša, Mihajla i Jakova poslali na studije u Minhen, Pariz i Beč.
Gradonačelnik
Miloš Savčić, pradeda Vladimira Lešića, 1929. godine postao je gradonačelnik Beograda. Zapamćen je kao prvi starešina grada koji je iz sopstvenog džepa isplatio gradski zajam od 26 miliona švajcarskih franaka.
– Završio je kaldrmisanje ulica, obezbedio novac za vatrogasnu brigadu, reorganizovao upravu, nabavio vozila i opremu za gradsku čistoću i izgradio dobar deo kanalizacije koja se i danas koristi – nabraja Vladimir Lešić.
– Miloša su još na studijama tehnike nemačke vlasti uposlile da trasira železnicu u Bavarskoj. Savčići su prvi veliki posao započeli gradnjom klanice, a to je današnja Beogradska industrija mesa „Slavija“. Za vreme Carinskog rata s Austrougarskom 1906. godine Srbiji je zabranjeno da izvozi živu stoku. U Savčićevoj fabrici u Kruševcu su zato napravljeni prvi vagoni za izvoz zaleđenog mesa u Nemačku. Tako je probijena austrougarska blokada – priča Vladimir. Ambiciozni inženjer Miloš Savčić je zbog lakše trgovine mesom trasirao i železnicu oko Beograda, današnju stanicu „Dunav“ do Glavne železničke stanice.
Od 1903. do početka Prvog svetskog rata Savčići su već imali Prometnu banku, ortački, sa industrijalcem Nikolom Spasićem. U prestonici su podizali poslovne i stambene zgrade za iznajmljivanje, gde su najvrednije zdanje Prometne banke Knez Mihailovoj ulici, bivša Izvozna banka na Terazijama, palata u centru grada, u Ulici kralja Milana, gde se danas nalazi prodavnica luksuznog nameštaja „Eurosalon“, još nekoliko zgrada u srcu grada, i ona u kojoj živi Vladimir Lešić.
NJegov deda stric Miloš Savčić je posle Prvog svetskog rata kupio i gotovo celo dedinjsko brdo, gde su se na mestu današnjih luksuznih vila nalazili vinogradi. Tu je ogromni plac ispod Belog dvora sa tri kuće, vila u kojoj se danas nalazi rezidencija ambasadora… Prvu kuću je sazidao u današnjoj Užičkoj ulici 15, adresu koja je poznata celoj Srbiji.
Naslednik i francuski general
U Beogradu obrasce za istu imovinu popunjavaju i Vladimirove tetke Nadežda i Olivera Savčić i Jelica Obrenović. Pošto su članovi porodice Savčić – Acović još od 1944. počeli da napuštaju Jugoslaviju, najviše naslednika danas živi u inostranstvu. U SAD su to Miloš Savčić iz čikaga i Luis, Katarina i Hildegard, potomci LJubiše Savčića, jednog od poslednjih vlasnika, koji danas žive u Hjustonu i na Floridi. U Švajcarskoj, u Ženevi su potomci Aleksandra Acovića, braća Radisav i njegov sin Aleksandar, i Miloš, sa ćerkom Jelicom Vajs, koja živi u Nojšatelu. Naslednici Dragoljuba Jovanovića i njegovi sinovi Nikola i Miloš žive u Francuskoj.
– Nikola je otac osmoro dece, takođe naslednika, a uskoro će postati najmlađi general u francuskoj armiji – ističe Vladimir Lešić.
– Kada se Miloševa kći udala za pomoćnika u preduzeću, inženjera Aleksandra Acovića, mladenci su dobili plac u susednoj Užičkoj 17, gde su takođe podigli vilu. U njima su tokom Drugog svetskog živeli komandanti nemačke vojske, Fon Ler i Nojhauzer, a posle rata su rekvirirane i spojene u celinu za Josipa Broza Tita – kaže Vladimir. Luksuzno zdanje u Užičkoj 15 je preživelo brojne uvažene stanare, ali ne i bombe NATO-a. Sravnjeno je sa zemljom 1999. godine, jer je tada bilo rezidencija predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
