NASTAVAK MILOŠEVIćEVE ODBRANE U HAGU
Svedok iz OVK
Na Kejovoj listi samo još jedno ime
Kosovska kriza bila je u priličnoj meri izrežirana, tako što je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) pribegavala taktici provokacija, smišljeno napadajući srpske patrole, kako bi ih naterala na preterane reakcije. „Imali su (kosovski Albanci) dobre savetnike za odnose sa javnošću, naročito zapadnom”, rekao je juče u haškoj sudnici bivši ratni izveštač nemačkih medija Franc Jozef Huč, prvi svedok otkako je suđenje Slobodanu Miloševiću juče nastavljeno posle četvoronedeljnog prekida, a u ovoj fazi možda i pretposlednji.
Zvanično ništa nije saopšteno, ali reporteri iz Haga nezvanično su saznali da je Stiven Kej, Miloševićev imenovani advokat, od 147 potencijalnih svedoka sa kojima je kontaktirao dobio pristanak samo dvojice, pomenutog Huča i Sime Spasića iz Udruženja za istinu o nestalima sa Kosmeta.
Da je trenutna situacija praktično beznadežna, nije se, međutim, juče moglo naslutiti, ne bar u onom kratkom vremenu trajanja direktnog TV prenosa, ubrzo prekinutog zbog tehničkih smetnji. Po načinu na koji je ponovo otvoren i vođen, postupak dokazivanja odbrane delovao je normalno i uhodano, kao da nije bilo iznuđene pauze od mesec dana tokom koje, kako ispada, Kej nije uspeo ništa da uradi na premošćavanju jaza između sebe, s jedne, i svog branjenika i njegovih svedoka, s druge strane.
Sve se dakle činilo rutinski i poznato, počev od optuženog koji je povremeno ostavljao utisak kao da se dosađuje, a svežim izgledom demantovao alarmantne nalaze haških lekara (ključni argument sudskog veća za odluku o nametanju advokata) do ostalih aktera u sudnici.
Pre nego što je Huč zauzeo mesto, Kej je tražio da se ovom svedoku dopusti da zadrži tajnost svojih izvora, s obzirom na osetljivost informacija kojima raspolaže. „Svedoka to veoma brine”, napomenuo je Kej. Ovaj dodatni oprez postao je jasniji kada je Huč kasnije ispričao šta je sve radio, da je 14 godina bio pripadnik Bundesvera i da je armiju napustio u činu majora, 3. maja 1995. godine, kada je otišao u Sarajevo, kao ratni izveštač. U Bosni je bio do marta 1996. a od septembra 1998. do kraja 1999. izveštavao je sa Kosova i to najvećim delom iz redova OVK. Tamo je imao prilike da se upozna sa sistemom komandovanja i operativnog delovanja albanskih gerilaca, sretne se sa njihovim čelnicima, poput Ramuša Haradinaja, Šabana Šalje i Alija Ahmetija. Ispričao je da su od oružja imali „kalašnjikove” raznih vrsta, artiljerijske sisteme i haubice, praktično sve osim oklopnih vozila. U sastavu brigada nalazili su se i mnogi Albanci iz zapadne Evrope, a bilo je i vojnika „arapskog porekla” koji su bili obučavani na engleskom. Huč se sa vrhom OVK sastao uoči NATO bombardovanja „i oni su mi detaljno ispričali šta će se sve posle desiti”.
Ovaj svedok našao se i u Račku dan posle događaja koji su zapadni mediji opisali kao „masakr nad civilima”. On je, međutim, juče naveo da je na tom mestu „imao utisak izvesne nameštenosti”, a da ga je najviše iznenadilo što je pristup jarugama, u kojima su se nalazila tela ubijenih, bio potpuno slobodan, tako da su ih čak neki „snimatelji radi boljeg efekta pomerali”, a sve vreme tu je bio prisutan i šef Verifikacione misije Vilijam Voker.
