Na Federalnom sudu u Sidneju počeće treći i poslednji dan pretresa po žalbi Danijela Snedena, odnosno Dragana Vasiljkovića, na prvostepenu presudu o njegovom izručenju Hrvatskoj koja ga traži zbog navodnog ratnog zločina.
Prvi deo saslušanja pred sudijom Denisom Kaudrojem održan je krajem prošlog meseca. Kako smo već pisali, sudija Kaudroj odobrio je obema stranama da predoče sudu dopunski materijal u vezi s procesom izručenja. Zastupnik Hrvatske, doktor Melisa Peri iskoristila je tu mogućnost da sudu pruži dopunska pismena uveravanja s hrvatske strane da će se Vasiljkoviću, u slučaju da bude izručen u tom zemlji, obezbediti pošteno suđenje.
S tim u vezi, ona je navela da njemu neće suditi područni sud kako bi bilo uobičajeno (u ovom slučaju u Šibeniku), već će pretres biti vođen na specijalnom sudu za ratne zločine. Ovaj sud je na nacionalnom nivou, rekla je ona, ekstrateritorijalan, uključuje i posmatrača suda u Hagu, pa je to deo preduslova za fer postupak.
Ona se pozvala i na mišljenje iz Haga po kome je Hrvatskoj omogućeno da sama procesuira generale Ademija i Norca kao dokaz da se pravosuđu ove zemlje veruje Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Navela je da je ta preporuka iz Haga „opšteg karaktera“.
Sporazum o izručenju
Moguće da će na današnjem pretresu biti otvoreno i pitanje bilateralnog sporazuma između Hrvatske i Srbije, po kome jedna drugoj ne izručuju svoje državljane optužene za ratni zločin, već im same sude. Vasiljković je, kao što je poznato, državljanin Srbije.
Zastupnik odbrane, barister Kameron DŽekson nije ranije imao prilike da se izjasni o ovom materijalu pošto je vreme isteklo i nastavak ostavljen za danas. Biće u svakom slučaju zanimljivo šta će on imati da kaže, posebno u vezi s činjenicom da su Ademi i Norac hrvatski generali, dok se osnova njegove odbrane zasniva na tvrdnji da Vasiljković kao Srbin ne može da ima pošteno suđenje.
Uz to, raniji zastupnici odbrane Kapetana Dragana koju je vodio Bredli Slougrouv izjavili su „Vestima“ da ne postoji „opšta preporuka“ Međunarodnog suda za suđenja u Hrvatskoj, već da Hag njenom specijalnom sudu poverava konkretne slučajeve, kao što je bilo sa Ademijem i Norcem.
Skreće se, takođe, pažnja da specijalni sudovi organizovani po državama nastalim iz bivše Jugoslavije još ne mogu da deluju nezavisno ako postupak nije najpre pokrenut u Hagu.
