Umesto velikoposne večernje službe, vernici u punoj crkvi Svetog đorđa u Nijagari u nedelju uveče su, bez prisustva nadležnog sveštenika, zapalili sveće i saslušali pojanje crkvenog hora, a zatim se uputili u salu na crkvenom imanju na posnu večeru. Ogorčeni, neki sa suzama u očima, komentarisali su da „nas izgone iz crkve“, konstatovali da je „žalosno ovo što se dešava“.
Nijagarska crkva na Montros Rd. ostala je bez nadležnog jereja, oca Dejana Obradovića, i u njoj je, odlukom vladike Georgija a na osnovu rezolucije ovogodišnje eparhijske skupštine, „zabranjeno bogosluženje, kao i vršenje obreda, molitvoslovlja i sveštenoradnji za sve one učesnike koji su glasali da se imovina CŠO (Svetog đorđa) izuzme iz zakonitih okvira eparhijskih vlasti i preregistruje u korporaciju sa pravilnikom u kome se jasno ta nadležnost potire“.
Sve krenulo od fonda
Tako se nastavio višemesečni sukob između vladike Georgija i organa Eparhije kanadske, sa jedne, i odlukom eparhijskog Upravnog odbora smenjenih upravnika CŠO Svetog đorđa, sa druge strane, koji je nastao zato što se CŠO preregistrovala u korporaciju.
Nesporazum i nerazumevanje započeli su kada je, po rečima smenjenih članova uprave CŠO, Eparhija kanadska samoinicijativno prekinula saradnju sa „Grejt-Vest Lajfom“, kod koga se sveštenicima eparhije uplaćivao doprinos za zdravstveni fond i osiguranje. Umesto toga, eparhija je, uz saglasnost sveštenika, uspostavila vlastiti fond za njihovo osiguranje, a da se o tom pitanju nije raspravljalo ni na eparhijskom odboru, ni na eparhijskoj skupštini, niti su bile konsultovane CŠO. CŠO Sveti đorđe je o svemu tome saznala, kako kažu, tek posle devet meseci i smatra da je bila prevarena. Takođe ocenjuju da je ustanovljenje vlastitog eparhijskog fonda u direktnoj suprotnosti sa aktima provincijskog i federalnog zakona Kanade.
– Tražili smo nekoliko puta objašnjenje od Eparhije za sve to što se dešava sa fondom i nismo ga dobili. U želji da zaštitimo poverenike i administrativni integritet pred civilnim zakonima ove zemlje, CŠO je na svojoj skupštini od 18. decembra donela odluku da se inkorporiše – ističu smenjeni članovi uprave CŠO.
Eparhijski upravni odbor poništio je 28. decembra pomenutu godišnju skupštinu i od tada do danas problem nije rešen. U međuvremenu, svih 54 člana Skupštine CŠO, koji su doneli odluku da postanu korporacija, i dalje stoje iza nje, podržavaju smenjene članove uprave koji su pismeno odbili da predaju dužnost privremenom povereništvu koje je formirala eparhija, a izlaz vide jedino u tome da vladika prihvati njihovu odluku. Pri tome ističu: „Pa valjda je vladika ovde radi nas, naroda, a ne mi zbog njega“.
Rešenja još nema
Aleksandar Aco Pantelić, smenjeni predsednik Nadzornog odbora CŠO, kaže:
– Mi smo već inkorporirani kao CŠO u Torontu. Eparhiju i vladiku smo obavestili da smo spremni, ako je to problem, da naša lokalna pravila doteramo da čak budu potpuno ista kao torontska, da ne bude nikakve razlike sa tim trećim delom Ustava crkve (u Americi i Kanadi). Mi na sve to pristajemo. Na našoj skupštini smo još 18. decembra odredili komisiju koja će da dotera naša lokalna pravila, ako nismo nešto dobro uradili. Posle ove zabrane bogosluženja (donesena 5. aprila) razgovarali smo sa vladikom, Dušan Kolundžić i ja, u prisustvu Ilije Rakanovića i sveštenika Dejana Obradovića. Rekli smo da bi svi problemi mogli da se eliminišu i pitali zašto smo mi diskriminisani u odnosu na Toronto, Vankuver, Vinipeg. Vladika je postavio svoje uslove i rekao da samo možemo da povučemo korporaciju, menjaju se priče iz dana u dan, on se drži toga da korporaciju moramo sasvim da povučemo i mi tu ne možemo pomoći.
• Gde je izlaz iz ovog problema?
– Izlaz je da se lepo prihvate ta naša pravila, kao što je nama prvo obećano, ali vladika je promenio svoju izjavu, svoje mišljenje. Mi ćemo prihvatiti kompletna torontska pravila. I prije pisma o zabrani bogosluženja i posle tog vladičinog pisma mi smo objasnili da ćemo to uraditi, ali ne vredi.
• Ima li sad ikakve komunikacije između vladike Georgija i eparhije, sa jedne, i CŠO, sa druge strane?
– U subotu 15. aprila opet je Dušan Kolundžić poslao pismo i opet molio vladiku da povuče tu svoju odluku (o zabrani bogosluženja), da dozvoli da se služi u crkvi, pogotovu sada ide Veliki petak, dolazi Uskrs. U roku od dva sata smo dobili odgovor da on svoju odluku neće da povuče.
• Da li ste Vi i članovi uprave isključeni iz crkve?
– Protiv nas je podneta tužba crkvenom sudu i predložene su određene kazne, međutim crkveni sud još nije zasedao. Mi smo isključeni po onome što piše u pismu, da su svi ljudi koji su na godišnjoj skupštini glasali za korporaciju isključeni iz crkve i da ne mogu dobiti nikakav servis od sveštenika. Po tome jesmo (isključeni). Protiv nas postoji i tužba od 17 miliona dolara pred civilnim sudom, koja još nije aktivirana.
• Kako će sad CŠO da radi i deluje, nemate sveštenika, uprava je smenjena, šta planirate?
– Narod je uz svoju crkvu, i danas ih je došlo više nego obično, da zapale sveću, da se pomole na svoj način. Mi želimo da ostanemo u sastavu Srpske pravoslavne crkve sa Patrijaršijom u Beogradu, želimo da poštujemo hijerarhiju, ali to ne zavisi od nas.
• Mislite li da ste sa svoje strane stvarno sve uradili, pružili ruku za saradnju?
– Mi jesmo pružili ruku, i pružaćemo je i ubuduće, i težićemo rešavanju problema, ali očekujemo da budemo tretirani na jednak način, da ne budemo diskriminisani. Šta smo mi drugačiji nego Toronto, Okvil, Vindzor ili Vankuver? Korporacija je jedini način skidanja odgovornosti sa poverenika, zašto bi neko ličnom imovinom garantovao… Ko bi se sada primio u Torontu u upravu kada imaju dva miliona i 800.000 duga za kredit i da garantuje svojom privatnom imovinom. Da li bi to normalan čovek uradio? Znači, njima može korporacija, nama ne može – zaključuje Aco Pantelić.
Crkveno-školske opštine koje nisu korporacije imaju svoje poverenike koji su lično (dakle i svojom imovinom) odgovorni za sva dešavanja (pa tako i materijalne troškove i poslovanje) u CŠO. Kod korporacije, tumači se, postoji telo ili bord direktora koji je odgovoran, i tu nema lične odgovornosti.
U odluci o zabrani bogosluženja, koju je izdao episkop kanadski vladika, Georgije kaže se i sledeće: „Ovom odlukom skidamo sa sebe svaku dalju odgovornost nad samovoljno izuzetom imovinom ove CŠO iz sastava Eparhije kanadske, kao i za nezakonito potpisan ugovor o kreditiranju na 75.000 dolara, sklopljen sa Srpskom narodnom odbranom, dana 10. marta 2006. g. bez znanja i odobrenja Eparhijskog upravnog odbora“.
Boro Dragašević, predsednik SNO, objašnjava kako je i zašto došlo do „pozjamice“ Crkveno-školskoj opštini Svetog đorđa.
– Na Nijagari će se 9. jula postaviti spomenik, koji je delo kanadskog umetnika Lesa Drazdejla, našem velikom naučniku Nikoli Tesli. Spomenik košta 200.000 dolara. Prva rata u iznosu od 50.000 dolara isplaćena je umetniku (taj novac sakupljen je od donacija). Druga rata, u istom iznosu, treba Drasdejlu da se isplati sredinom aprila, a donacije od velikih sponzora još nisu stigle. Stoga je SNO na svojoj polugodišnjoj skupštini odlučila da pozajmi novac CŠO Svetog đorđe. Moram da dodam da smo pozajmili 75.000, umesto 50.000 stoga što će Si-Bi-Si o Tesli napraviti jednočasovni film koji će koštati 25.000 dolara i koji će uključiti i svečanost postavljanja spomenika. Nas trojica, Dušan Kolundžić, Aco Pantelić i ja, smo se pred advokatom obavezali da ćemo, ukoliko CŠO do 1. septembra ne vrati SNO pozajmljeni novac, ličnim sredstvima, svako od nas po 25.000 dolara, da vratimo taj kredit. Dakle, u pitanju je samo patriotski čin i ništa drugo.
