Letnji školski raspust bi trebalo da bude vreme odmora, ali u mnogim švajcarskim sredinama u ovom času nema vremena za opuštanje. Pred sam početak nove školske godine u velikim kantonima još nisu popunjena sva upražnjena radna mesta nastavnika u školama jer odavno caruje dramatični nedostatak kadrova školovanih za taj posao, upozorilo je ovih dana Udruženje švajcarskih nastavnika.
Preti masovno zapošljavanje onih koji po obrazovanju ne ispunjavaju sve potrebne uslove za rad u prosveti, ali su nužno privremeno rešenje za vanredni izlazak iz višegodišnje krize.
Odgovor školskih vlasti je obeshrabrujući jer poruka glasi da je bolje angažovati i nastavnike koji nisu dovršili školovanje nego ostaviti upražnjena radna mesta. Samo u kantonu Cirih trenutno ima više stotina nepopunjenih mesta u školama, a početak školske godine je na pragu. Ni u drugim kantonima situacija nije bolja, ističe se u komentaru na jednom od najpoznatijih švajcarskih nezavisnih portala.
Škole su sada pod pritiskom da budu kompletne za start nastave jer ne smeju da dočekaju jesen u kojoj neće biti dovoljno nastavnika što bi donelo sijaset problema đacima i roditeljima.
O nekim ključnim razlozima za manjak nastavnog osoblja govorila je Franciska Peterhans, glavna sekretarica krovnog udruženja nastavnika (LCH). Ona je kao jedna od najupućenijih osoba u ovaj problem sažela to u objašnjenje da su dva glavna razloga za ove nevolje u prosveti: masovni odlazak u penziju nastavnika iz tzv. bebi bum generacije, ali i sve manje interesovanje mladih da se školuju na pedagoškim akademijama. Godišnje u penziju odlazi sedam starijih nastavnika, a prognozirano povećanje broja onih koji se odlučuju da studiraju i naslede svoje prethodnike jedva da bi popunilo polovinu upražnjenih mesta. Pritom se pokazalo da između pet i 23 odsto diplomiranih nastavnika nikada ne potraži posao u školama, već se okrene nekom za njih lakšem i unosnijem zanimanju.
Zbog takve situacije se pribegava vanrednim, brzopoteznim rešenjima koja bar privremeno olakšavaju situaciju u školama: aktiviraju se penzionisani nastavnici ili se od studenata na pedagoškim visokim školama traži da prekinu školovanje i odmah počnu da predaju đacima. Tako se premosti manjak i to bar na godinu dana. Komentatori ocenjuju to kao lošu ideju jer omalovažava profesiju nastavnika. Pritom se mnogi pitaju da li uopšte vredi pohađati višegodišnje i skupo školovanje, kada se može u učionice i bez toga.
Kritički osvrt
Jedan nastavnik je u listu “Noje cirher cajtung” objavio kritički osvrt na ovu situaciju. On piše da su njegova diploma predavača, uz završene studije umetnosti, samo dva dokumenta koja poseduje, a da tih godina nije imao priliku da tamo nauči više o veštini držanja nastave, vođenju jednog odeljenja i svemu onome što je svakodnevica svakog nastavnika u školi. To je kao početnik sve konačno savladao uz pomoć 24 učenika kojima je predavao u svojoj prvoj godini na poslu.
Чланак Nastavnika ni za lek се појављује прво на Vesti online.
