Nataša Bartula, srpska književnica koja živi i stvara u Montrealu u Kanadi, na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga publici se se predstavila sa dve nove knjige: „Ljiljana, jabuko moja“ i zbirkom priča „Larin čarobni cvet“, koje je obajvila “Metafizika”.
Književnica kaže da njeno pisanje predstavlja sva njena iskustva – bolna ili radosna, što se može videti u autobiografskom romanu „Izbegličke suze“. Roman „Ljiljana, jabuko moja“ samo je još jedan literarni pečat Nataše Bartule.
– Ljiljana na svojim plećima u daleki svet nosi etos svog naroda. Stvorila sam je, jer postoji, kako u meni tako sigurno i u mnogim drugim ženama iz našeg naroda u svetu, a koje će se lako prepoznati u njenom liku kao u ogledalu, otkriva Nataša.
* Pišete i za decu. Verujete u moć bajke i basne?
– Na nama, kao vaspitačima i roditeljima, ali i kao piscima dela za decu, je da ih što bolje pripremimo za život kako bi se razvila u zdrave i plemenite ljude koji će znati da cene ljudske vrednosti kao i lepotu i umetnost. ’Larin čarobni cvet’ je moja treća zbirka priča za decu. Cilj i motiv mog pisanja za decu je jasan: ljubav prema deci, želja da moje priče u njima probude radoznalost i ljubav prema pisanoj reči i pomognu im da istovremeno bez straha zakorače u svet koji ih čeka, svesni da razluče zlo od dobra.
* Osvojili ste prvo mesto na međunarodnom konkursu za kratku priču koji organizuje klub Reč i glas? Šta to priznanje znači za Vas?
– Vrata za „ulaz“ u Srbiju, prozor u svet. Često se nama piscima iz inostranstva čini da smo ostavljeni na raskrnici, tako da ovu nagradu vidim kao podršku i poziv svim autorima iz inostranstva da ne odustaju i ne ostaju u tom izgubljenom prostoru raskršća ni tamo ni ovamo. Volela bih i nadam se da ću u svet literarno stići odakle sam i otišla: sa mojih prostora i ispod neba gde sam se rodila, kaže ushićeno.
