петак, 10.11.2023, 10:38 -> 12:11
Наташа Каталина – наша уметница која Србију дели са Бечлијама
Београдска изложба наше уметнице Наташе Каталине, која живи у Бечу, дочекана је, кажу у Галерији 73, са великим интересовањем. Адолесценција, тинејџери који су на корак до одраслог доба – тема, чини нам се – никад актуелнија! Наташа је у Београду завршила Факултет примењених уметности, магистрирала зидно сликарство, а више од деценије са породицом живи у Бечу.
Наташа Каталина је у Београду завршила Факултет примењених уметности, магистрирала зидно сликарство. Њен супруг добија посао у Бечу, тако да Наташа са породицом, 2012. године постаје становник тог предивног града.
„То је било тешко време и за мене и супруга и наше двоје деце, није то била одлука авантуризма ради, него више морање. Моја деца говоре савршено српски, ми искључиво говоримо са њима српски, читају и пишу ћирилицу и латиницу, имају пријатеље овде и врло добро знају- ја нисам желела да они носе некакав комплекс или комплекс више вредности због тога што долазе из Србије, што нам се често приписује, у односу на блиску прошлост, неки епитети, али они су врло и свесни и поносни на своје порекло. Јер ја сам све време на тој линији, да се зна ко је и одакле је незна ни куда иде…“, истиче Наташа.
Уметница са истом радошћу ради мозаике и слика. Београдској публици представила се летос у Галерији 73, са више него актуелном темом – Адолесценција…
„Ретко је дете као дете тема, а поготово адолесцент, јер није ни дете а није ни одрастао човек. Али је мени та тема постала толико упечатљива живећи у Бечу, гледајући моју децу и њихове пријатеље како расту, са каквим се све проблемима суочавају, какве су то све њихове запитаности, несигурности, на чему све почива тај бунт, увек су тинејџери бунтовни, али је ово мени сад било другачије.“
Наташа каже да јој је требало 5 година да се прилагоди животу у страној земљи, али и да је имала срећу да упозна бројне уметнике и ради у инспиративном окружењу на дунавској променади, у оквиру културне организације Das Wеrk.
„Са њима сам одмах почела на те колективне изложбе, тако да је то било добро и са те стране…да сам изнајмила атеље сама, затворила се иза неких врата, у неком поткровљу, питање је како би то ишло… а овде ипак људи циркулишу, загледају, дивна је позиција тог атљеа, на променади Дунава, где се возе бицикли и где људи радо шетају, тако да су радознали, пролазници често завире, погледају шта радимо…“
Ради што боље интеграције у аустријске уметничке токове, Наташа, са још три уметника са наших простора, оснива удружење које се бави организацијом изложби и других културних садржаја.
„Имали смо различите ивенте, увек у склопу уметничког, имамо и нешто друго што је везано за културу Балкана… ми сами умесимо неке гибанице, донесемо ајвар, направимо атмосферу другачију…ја сам приметила да је то оно што је наш таленат. Ми умемо да направимо атмосферу у којој људи радо седе, једу, пију, причају, па и посматрају уметност…имамо већ сталну публику, радо долазе одазивају се, то буде стварно јако лепо и пријатно дружење…“, каже Наташа.
