NATO I VETO
Kad bih, igrajući se černiševskog, napisao knjigu „Šta da se radi“, tražeći odgovore na sva pitanja kojima muče Srbiju ili kojima Srbi muče jedni druge, ne verujem da bih knjigu preporučio čitaocima. Pročitavši moje umotvorenije, svako bi stekao pravo da bude razočaran. Pametan čitalac bi video da ne znam šta da se radi. Lako je napisati politički esej o tome šta nam drugi rade i jesmo li ili nismo to zaslužili. Nije teško napisati napisati knjigu „O čemu se radi“, uz malo truda svaki literarni zgubidan može da napiše roman „Zašto nam to rade“, na to pitanje imaju odgovor filozofi i istoričari, i gdekoji političar. Ali, još ne vidim mislioca koji bi odgovorio na obično i jednostavno pitanje: Šta da se radi?
Ideja da ništa od nas ne zavisi i da će naša sudbina biti rešena na nekom drugom mestu, nije preterano privlačna. „Biće šta bude, to od nas ne zavisi“, taj slogan caruje u novinama, na televiziji i u kafanskim razgovorima. Ne kažem da mi se takva priča dopada. Priča o beznađu ipak je, makar za mrvičak, poštenija od priče da nam se, ako pristanemo na sve, ništa neće dogoditi. Ako pristanemo na sve, sve će nam se i dogoditi. Priznao sam, ne jednom taksisti, mnogim kafanskim prijateljima, poznanicima i radoznalcima, da ne znam šta da se radi. Mislio sam da sam se tim poštenim priznanjem iskupio. Vaj, nisam. Kad kome, iskreno i pošteno, priznam da ne znam odgovor na njegovo pitanje, sledi drugo, mračno, zamršeno i zabrinuto pitanjce – šta će s nama biti?
Izbegavam, koliko i kad mogu, da odgovorim na pitanje šta će s nama biti. Ko sve nije, ovih godina, posebno u nekoliko tek proteklih meseci, postavio sebi i drugima to pitanje. Životno je, i Srbima najvažnije. Dobro, planeta je u opasnosti od svakojakih zagađenja. U redu, u Iraku je strašno. Tamo poplava, onde zemljotres, eto povremeno cunamija; ali, šta će s nama biti? Da l’ možemo da se probijemo u Evropu bez ulaska u Nato, koji nam se, s ovih ili onih razloga, ne dopada, ali, ako ne uđemo u Nato, šta će s nama biti? Možemo li, ako ne uđemo u Nato, dobiti te proklete vize, pa da, onaj ko može, skloni odavde sebe i svoje, izbegavajući da sazna šta će s nama biti? Hoćemo li, ako sve izgubimo, dobiti nešto, i šta će s nama biti?
U kafanama je, do pre nekoliko godina, kad se sretnu politički suparnici, moglo doći do ozbiljne tuče. Svedočim izbliza, više nije tako! Ljudi koji bi se koliko juče zakrvili kad im ko ružno pomene omiljenog lidera, potrošili su stranačku strast. I više od toga, ne veruju mnogo svojima, ogovaraju ih i sami, a ponekad ih, reda radi, mlako brane: „dobro, i mene je je on razočarao, ali ni onaj tvoj nije bolji“. Ipak, opet svedočim izbliza, u kafanama se opet, kao nekada davno, pre poslednjih ratova i revolucija, vode razgovori o tome šta da se radi, i posledično, šta će s nama biti. Ne kažem da kafane imaju valjan odgovor na ta dva važna pitanja, ali u kafanama se o tome temeljno razgovora. Sad se, hteli – ne hteli, delimo na anglofile i rusofile.
Nisu to, kao nekada, prefinjeni književni razgovori o Tolstoju i Dostojevskom, o Marku Tvenu i Hemingveju. Sad se rusofili uzdaju u Vladimira Vladimiroviča Putina, a anglofili u Džordža Buša. Rusofilske i anglofilske kafanske rasprave su opore i zajedljive. Dve najvažnije reči u svim sporovima su Nato i Veto. Nato je, kažu anglofili, već tu, a Veto tek treba da dođe, ako Veto zakasni, šta će s nama biti? Rusofili se smeškaju. Vas anglofile, kažu rusofili, ne muči pitanje šta će s nama biti ako Veto zaustavi Nato, plašite se šta će s vama biti ako se to dogodi. U Nato možemo da uđemo, kažu anglofili, a kako da uđemo u Veto? I u Veto možemo da uđemo, kažu rusofili, ono što je vama Nato, to je nama Veto. Mi znamo šta će nam doneti Nato, kažu anglofili, a vi nemate pojma kakav je Veto. Mi smo u boljem položaju, kažu rusofili, mi znamo šta će nam Nato odneti, a vi nemate pojma šta će vam Veto doneti.
Za stolom nas ima devetoro. Neko predlaže da glasamo. Nato je dobio tri glasa, Veto šest. Dve dame su glasale za Nato, jedna za Veto. Jedan muškarac se opredelio za Nato, petorica za Veto. Sve se završilo miroljubivo. Veče je završeno uspešno. „Tri viskija na račun kuće za Nato“, rekao je konobar donoseći piće, „šest votki za Veto.“ „Lep rezultat, ali utakmica se još igra“, rekao je neko. Ne krijem da sam rusofil. Na prvim izborima glasaćemo ili za Veto; ili za Nato, to je, izgleda, jedini način da odgovorimo na pitanje šta će s nama biti.
