NA DANAŠNJI DAN PRE PET GODINA POčELA AGRESIJA NA SRBIJU I CRNU GORU
NATO SEJAO SMRT
• Prve bombe pale na Prištinu i Novi Sad, a odmah potom i na Beograd • Za 78 dana poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, porušeni brojni mostovi, bolnice, škole i fabrike i pričinjena ogromna materijalna šteta, od koje se Srbija još nije oporavila
Održavanjem parastosa i pomena u hramovima Srpske pravoslavne crkve, polaganjem venaca i cveća na grobove i spomen-obeležja civilnim žrtvama NATO bombardovanja i braniocima otadžbine, kao i prigodnim tematskim skupovima, danas se obeležava peta godišnjica agresije, jer je na današnji dan 1999. godine na SR Jugoslaviju pala prva NATO bomba.
Nakon 78 dana svakodnevnog bombardovanja agresija je završena proglašavanjem „obostrane pobede“, koju su obeležile na hiljade mrtvih, najviše civila, razoreni vojni objekti, ustanove, fabrike, putevi, mostovi…
Kfor nije zaustavio tetor
Za pet godina misije Kfor i Unmik na Kosovu nije bilo vidnijeg napretka. Nastavljen je progon i ubistva Srba, uništavanje njihove imovine i crkava. Teror Albanaca od 17. do 19 . marta ove godine definitivno je pokazao svu nesposobnost međunarodnih snaga da zaštite Srbe, a iz sveta sve češće se čuje da je njihova misija doživela potpuni krah.
Pre pet godina, 24. marta 1999, nešto pre 20 sati istovremenim vazdušnim napadom na Prištinu i Novi Sad, a nekoliko minuta kasnije i na Beograd, počelo je NATO bombardovanje SRJ u kome je tokom narednih 78 dana, kako je zvanično saopšteno (tačan broj nije utvrđen), poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi i pričinjena ogroma materijalna šteta.
U Novom Sadu srušena su sva tri mosta preko Dunava. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se barem nekoliko puta nije našao na meti razornih NATO bombi. Padale su nevine žrtve, među kojima i nedužna deca. Stradali su i mnogi civilni objekti. Razrušeni su centri Aleksinca, Niša i ćuprije, bolnica i dom za stare u Surdulici, Novi Pazar, most u Varvarinu, voz sa putnicima u Grdeličkoj klisuri, autobusi kod sela Lužane na Kosmetu i na Savinim Vvodama.
Solana izdao naređenje
Skupština Srbije izjasnila se protiv dolaska stranih trupa na teritoriju Kosova i Metohije. Vlada SRJ proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.
Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao je snagama zapadne alijanse naređenje za početak agresije na SR Jugoslaviju. Senat SAD odobrio je američko učešće u vazdušnim udarima NATO protiv SRJ.
U Beogradu su bombardovane zgrada RTS, u kojoj je poginulo 16 radnika te televizijske kuće, i bolnica „Dragiša Mišović“, srušen je toranj na Avali, a pogođeni su i drugi važni objekti: vojni, civilni i državne administracije. Od posledica bombarodovanja Srbija se do danas nije potpuno oporavila.
Bombardovanje je obustavljeno 10. juna 1999. godine, kada je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244 o Kosovu i Metohiji. Dan ranije državne strukture SRJ potpisale su 9. juna 1999. Kumanovski vojno-tehnički sporazum sa KFOR. SRJ se obavezala da svoje snage povuče sa Kosova u roku od 11 dana, a umesto njih dolazi oko 50.000 stranih vojnika pod komandom generala NATO sa najširim ovlašćenjima da bi se osigurao mir.
Socijalisti na Straževici
Socijalistička partija Srbije, koja je u vreme početka bombardovanja bila na vlasti, skromno će obeležiti početak udara na SRJ. Delegacija ove partije na čelu sa Ivicom Dačićem, položiće venac na Straževici u Beogradu, koja je tokom agresije NATO gotovo svakodnevno bila izložena udarima.
Kosovo je okruženo tampon-zonom širine pet km, u koju snage SRJ ne mogu zalaziti. Pokrajina je podeljena na pet sektora, svaki pod komandom jedne velike sile. Za tumačenje Kumanovskog sporazuma jedino je nadležan komandant KFOR-a.
Južna srpska pokrajina je pod protektoratom Kfora i Unmika. Šef Unmika postaje zakon u pokrajini, s pravom da može ukinuti svaki propis SRJ na teritoriji Kosova, može da proizvodi koliko hoće uredbi koje se moraju poštovati. Unmik je preuzeo državnu i društvenu imovinu na Kosovu bez ikakvih pravnih aranžmana ili kompenzacija SRJ, odnosno Srbiji.
„Sloboda“ kod Večne vatre
Udruženje „Sloboda“ obeležiće godišnjicu početka NATO bombardovanja polaganjem venca ispred spomenika Večna vatra na novobeogradskom keju.
Prema informacijama iz Informativne službe Socijalističke partije Srbije, podmladak ove stranke takođe najavljuje da će obeležiti godišnjicu svojom akcijom.
Parastos žrtvama agresije
Petogodišnji parastos poginulim građanima Srbije i Crne Gore tokom NATO agresije u proleće 1999. godine biće održan danas u crkvi Svetog Marka u Beogradu, a služiće je patrijarh Pavle. Predsednik Skupštine Srbije i vršilac dužnosti predsednika republike Predrag Marković pozvao je predstavnike najviših institucija u Srbiji da uzmu učešće u obeležavanju godišnjice bombardovanja. Predsednik i ministri Vlade, kao i predstavnici političkih grupa prisustvovaće parastosu u crkvi Svetog Marka u Beogradu.
ŠTA JE PREDHODILO NAPADIMA
KRAH U RAMBIJEU
NATO napadu na Srbiju i Crnu Goru prethodio je krah međunarodnih mirovnih pregovora o rešenju problema na Kosovu i Metohiji, koje su održani u Rambujeu i Parizu od 6.do 23.februara 1999. Srpska delegacija je insistirala na dokumentu kojim bi se kosovski Albanci odrekli nezavisnosti i razoružali OVK, a SRJ očuvala suverenitet. Albanci su potpis uslovili referendumom o samoopredeljenju. DŽejms Rubin, portparol Stejt departmenta SAD najavio je da se za Kosovo predviđa raspored NATO snaga „sličan aranžmanu u Bosni“.
Ultimatum Miloševiću
Posle kraha pregovora u Rambujeu i Parizu francuski predsednik Žak Širak i nemački kancelar Gerhard Šreder optužili su Slobodana Miloševića kao jedinog krivca.
Portparol MIP Rusije Vladimir Rahmanjin izrazio je nadu da neće doći do udara na SRJ i da sa partnerima iz Kontakt grupe neće to dozvoliti. Sa Zapada stižu poruke o roku od sedam dana da se Milošević predomisli. On to nije učinio i napadi su ubrzo počeli.
Poslednjeg dana skupa u Rambujeu, 23. februara, srpska i albanska strana su uslovno prihvatile sporazum o Kosovu. Potpisivanje je, kako se tada verovalo, „odloženo“ je za 15. mart, „kako bi se albanski pregovarači konsultovali sa svojim narodom“. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo: široku autonomiju Kosova, ali je odbacila dolazak međunarodni vojnih trupa pod komandom NATO.
Nastavak srpsko-albanskog samita o Kosmetu počeo je 15. marta 1999. u centru „Kleber“ u Parizu. Delegacija kosovskih Albanaca je spektakularno potpisala „sporazum iz Rambujea o miru i samoupravi na Kosovu“, a predsednik Srbije Milan Milutinović taj gest kratko prokomentarisao: „Koji sporazum? Takav sporazum ne postoji“. Delegacija srpske vlade je desetak minuta posle etničkih Albanca potpisala svoju verziju sporazuma.
Kopredsednici mirovnih pregovora šefovi francuske i britanske diplomatije Iber Vedrin i Robin Kuk, saopštili su 19. marta da su mirovni pregovori obustavljeni i da neće biti nastavljeni, ako srpska strana ne prihvati sporazum.
