izvor: Srpske nedeljne novine
Trodnevni skup istraživača koji se bave istorijom Srba u Mađarskoj, održan je od 24. do 26. novembra u Budimpešti, u organizaciji Srpskog instituta iz Mađarske, u saradnji sa Maticom srpskom i Istorijskim institutom Mađarske akademije nauka.
Na početku skupa pod nazivom „Istraživanje istorije Srba u Ugarskoj (Mađarskoj): stanje i perspektive“, prisutne je u ime organizatora pozdravio predsedavajući Borislav Rus, koji je naglasio da se ovakvi skupovi organizuju svake godine i podsetio da je tema prošlogodišnjeg skupa bila muzika.
Prisutnima se, takođe, obratio i Rade Drobac, ambasador Republike Srbije u Budimpešti, koji je naglasio kako smatra da je istorija jedna od najznačajnijih društvenih nauka, jer „narodi koji ne poznaju svoju istoriju, nemaju ni budućnost“.
– Istorijska istina je veoma važna, jer su posledice istorije često tragične. Veoma je važno je da se istraživanjima sagleda kako istorija deluje na narode i važno je da te manjine imaju mogućnost da zadrže svoj identitet – istakao je ambasador Drobac, koji je ovu priliku iskoristio da prisutne podseti na nedavno održani sastanak dveju vlada u Nišu, kao i na činjenicu da je saradnja koja se do nedavno odvijala između Mađarske i Vojvodine, sada proširena na celu Srbiju. On je podsetio i na izjavu premijera dveju država, da su Srbi i Mađari u ovom trenutku na istorijskom maksimumu odnosa.
U ime Matice srpske iz Novog Sada, najstarije srpske kulturne i naučne ustanove, prisutnima se obratio njen potpredsednik dr Branko Bešlin, koji je naglasio da je tema skupa od važnosti za srpsku i mađarsku nauku i kulturu uopšte. Istakao je da srpsko-mađarske veze sežu jedanaest vekova duboko u prošlost i da su se očitovale u svim oblastima njihovih života. Ako se ima u vidu taj hiljadugodišnji kontinuitet i mnogostrukost, odnosi Srba i Mađara bi se, prema njegovim rečima, mogli nazvati „fenomenom dugog trajanja“, pa s toga proučavanje njihovih odnosa predstavlja pravi izazov za nauku.
– Za istraživanje je neophodno praćenje strane, a pre svega mađarske istoriografske produkcije. Problem je što među istoričarima u Srbiji neznatan broj njih vlada mađarskim jezikom, osim, ako im nije maternji. Ako se ima u vidu važnost istorije Srba u Ugarskoj, zvuči gotovo neverovatno da prevoda sa mađarskog praktično i nema – rekao je dr Bešlin i naglasio da je mogući razlog tome činjenica da srpska i mađarska istoriografija oprečno tumače mnoga važna zbivanja. On je svestan da su te razlike neminovne i da će zadugo postojati, ali mu je teško da poveruje da nema mađarske literature i izvora prevedenih na srpski.
Srpski predstavnik u Mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov, pozdravio je prisutne i svoje i u ime predsednice Samouprave Srba u Mađarskoj Vere Pejić-Sutor i nadovezao se na iskaz ambasadora Dropca o susretu i zajedničkoj sednici dveju vlada u Nišu. Dodao je kako je na tom susretu istaknuta potreba da se ojačaju privredni i ekonomski odnosi naše dve zemlje.
U izlaganju Ljubomira Aleksova čula se i čestitka, upućena direktoru Srpskog instituta Peri Lastiću, što je „smelo uzeo ovako veliku temu o suživotu hiljadu godina Srba i Mađara“. On je ujedno izrazio nadu da će se na kraju ovog skupa dobiti odgovor na pitanja vezana za život naših predaka na ovim teritorijama.
– Svi govorimo o Srbima u Ugarskoj, prvenstveno posle Velike seobe, ali ne treba zaboraviti da je Srba ovde bilo i pre Velike seobe. Ponekad se našalimo na Čepelskoj adi, pa kažemo kako smo mi Čarnojevića već čekali na Dunavu – dodao je Aleksov i podsetio na bogatu istorijsku zaostavštinu iz minulih vekova u Lovri i Srpskom Kovinu, koju treba detaljnije obraditi. On je svoje obraćanje prisutnima završio zaključkom da „ovakvi susreti i simpozijumi treba da doprinesu razjašnjavanju nekih manje poznatih informacija i da se o tome stvaraju neke sinteze“.
Prisutnima se obratio i dr Rihard Tirči, šef Glavnog odeljenja za narodnosti, Ministarstva za ljudske resurse Mađarske, kao i Balaž Balog, direktor Etnološkog instituta Centra za istraživanja Mađarske akademije nauka.
