Zašto još nemamo instituciju ili ogranak pri resornom ministarstvu koji bi prikupljali podatke o našim uspešnim strucnjacima u inostranstvu.
Gde bismo danas bili da su radovi Nikole Tesle ostali Srbiji, umesto Americi? Finansijski dobitak je nesaglediv sa ovih pozicija, a da li bi naš odnos prema nauci i talentima bio iz korena drugaciji? S razvijenijom naukom, sa istraživackim institucijama i generacijama koje su se usavršavale sledeci tragove Teslinih dostignuca danas verovatno ne bismo grcali u problemima.
Pa i bez toga, priznacete, mogli smo uraditi više – zadržati bar neke naucnike i talente koji u svojoj zemlji nisu imali priliku ni da se okušaju. Prema podacima profesora dr Vladimira Grecica, naucnog savetnika Instituta za medunarodnu politiku i privredu, u prekomorskim zemljama, medu pripadnicima svih generacija srpskih iseljenika, više od jedne desetine su visokoobrazovani.
Kako i ne bi kad imamo takav ljudski potencijal, tvrde mnogi. Medutim, taj potencijal mi ne umemo da iskoristimo – jednostavno nemamo adekvatne uslove za to, tako da on ipak nije na vrhunskom nivou.
Loše placeni
– Imamo i dobre istraživace i naucnike, ali su, nažalost, loše placeni. I oprema je zastarela, tako da jedan deo strucnjaka i dalje odlazi u inostranstvo, jer tamo i dalje mogu da dobiju atraktivne ponude, to je naš akutni problem – reci su republickog ministra za nauku, tehnologiju i razvoj profesora dr Dragana Domazeta.
Iako smo vec „pustili“ tolike da odu, zašto danas nemamo instituciju ili samo deo resornog ministarstva koji makar zna njihove adrese? Ako smo za sve ostalo mogli da krivimo objektivne okolnosti, subjektivni stav medunarodne zajednice, izolaciju i ratove, za nepostojanje baze podataka o strucnjacima koje smo izgubili, nema opravdanja.
Jer, kako to da smo preplavljeni podacima o trecerazrednim sportistima u, na primer, nižerazrednoj španskoj ligi. A da se ne prica o tome da je javnost ušla u kuce onih malo poznatijih igraca, da vodi evidenciju o njihovim povredama, slabostima, dolarskim transferima ili raspoloženju pre i posle utakmice.
Najtalentovaniji
Dobro, možda svakodnevne price o uspesima naših mladih kadrova u inostranstvu nisu dovoljno atraktivne za širu javnost, ali oni koji vode ovu zemlju trebalo bi da prepoznaju i afirmišu vrednost, na primer, jedne devojke iz Srbije koja danas rukovodi svim naucnim projektima u Australiji. Ili sedmorice naših ljudi, clanova tima koji upravlja satelitskim sistemom Kanade.
– Broj naših strucnjaka koji odlaze u inostranstvo, nažalost, ne smanjuje se. Oni tamo vide bolju perspektivu, a delom odlaze i iz pomodarstva – objašnjava profesor dr Milan Raspopovic, bivši direktor Matematicke gimnazije i covek koji je 40 godina radio s mladim talentima.
Rezultati ucenika ove gimnazije pokazuju da su najuspešniji u Evropi, ali o ovim uspesima mediji slabo izveštavaju. Jedan od poslednjih uspeha Matematicke gimnazije – drugo mesto na svetskom takmicenju pripalo je uceniku ove škole – samo je spomenut u novinama.
Ali, zato ih obicno primete strani „lovci na talente“ i prate njihov razvoj. Pa ako i odu odmah posle srednje škole – još smo i dobro prošli. Jer, kada u potpunosti osposobimo nekoga (a smatra se da „obuka“ vrhunskog strucnjaka, kreativnog i sposobnog da upravlja projektima, traje najmanje još deset godina posle sticanja fakultetske diplome), izgubimo i novac ulagan u njega više godina, pretpostavljenu dobit i njegovu, vrlo cesto, neprikladnu zamenu. Buduci da, bar kod nas, još niko precizno nije izracunao koliko staje školovanje i usavršavanje dobrog strucnjaka, samo se pretpostavlja da se u jednog istraživaca uloži oko 140.000 dolara.
Rasadnik
Prave razmere problema „odliva mozgova“ jasnije su ako se zna da je više od polovine intelektualaca koji su otišli iz zemlje mlade od 40, a tri cetvrtine od 45 godina. Kako se u medijima povremeno objavljivalo, oko 40 hiljada fakultetski obrazovanih ljudi, plus oko dve hiljade naucnih radnika je otišlo u poslednjoj deceniji, a neki podaci govore i o citavih 150.000.
Poražavajuci podatak je i da je iz dva vodeca nacionalna instituta „Mihajlo Pupin“ i „Vinca“ emigriralo hiljadu istraživaca, vecina u najboljem stvaralackom dobu.
Ne ohrabruju ni podaci sa naših tehnickih fakulteta, jer im dve trecine studenata planira da po dobijanju diplome ode u inostranstvo. Ugledni Elektrotehnicki fakultet je pravi rasadnik, pokazuju novija istraživanja – svake godine u svet odlazi oko 100 njegovih inženjera.
– Cak iako bi se „odliv mozgova“ zaustavio u najskorije vreme njegove posledice ne bi mogle biti izlecene za nekoliko decenija – izjavio je svojevremeno profesor Vladimir Glišin,, osnivac Instituta za nuklearnu genetiku i geneticko inženjerstvo.
Profesor dr Dragan Domazet u više navrata je potencirao da ce zaustavljanje odliva kadrova biti veoma težak posao. Efekti mera koje bi se sada preduzele, smatra on, bili bi vidljivi tek za pet-šest godina.
Precice
Za par godina necete prepoznati Srbiju, izjavio je pre nekoliko meseci premijer republicke vlade dr Zoran đindic prilikom posete Istraživackoj stanici „Petnica“, najavivši da ce sledeca godina biti mnogo bolja kada je rec o nauci i standardu ljudi uopšte.
– Nauka i istraživanje su glavni potencijali 21. veka i jedini pravi na koji možemo da se oslonimo. U svemu ostalom, posle deset godina siromaštva, zaostajemo. Jedino naša pamet nije u zaostatku. Nas samo brzina može da spasi, jer ako idemo normalnim putem, klackacemo se do nekog prosecnog nivoa, a put za preticanje je znanje. Za to nema prepreka – rekao je premijer tada, porucujuci mladim naucnicima da je „naš zadatak da podignemo i izoštrimo svest o znanju, za šta nam nisu potrebni novac i napori, nego promena mentaliteta našeg naroda“.
Kad iz vojske krenem…
Poklanjajuci posebnu pažnju sistemu vojnog školstva, Vojska Jugoslavije je od 1993. do 2002. godine, „proizvela“ 2.857 visokoobrazovanih ljudi, od kojih je zvanje magistra vojnih nauka steklo njih 178, a zvanje doktora nauka 134. Na civilnim fakultetima iškolovalo se u ovom periodu 286 pripadnika VJ. Medutim, od ukupnog broja iškolovanih na fakultetima u ovom periodu, 419 oficira (14,6 procenata) napustilo je vojsku.
Najcešci razlog za odlazak su bili poznati dogadaji, tako da je odliv visokoškolskog kadra VJ narocito bio izražen 1993. i 1994. godine, dok je u ostalom periodu bio na nivou od približno dva procenta. Vojsku su napuštali zbog porodicne ili materijalne situacije, a pojedini su odlazili radi daljeg usavršavanja u struci ili zbog ponude atraktivnijeg zaposlenja.
Koliko njih je sada u inostranstvu i u kojim kompanijama, Vojska nema precizne podatke, saopštavaju iz Informativne službe Generalštaba VJ.
Problem odlaska kadra ni za vojsku nije naivan. Jer, školovanje jednog oficira zahteva znacajna materijalna sredstva – 900 hiljada dinara za studiranje i troškove stanovanja, ishrane, odece i opreme za jednog studenta.
S obzirom na tešku situaciju u prethodnom periodu i napore da i pored ogranicenih finansijskih sredstava zadrži naucni kadar, Vojska Jugoslavije je zadovoljna obrazovnom strukturom svojih pripadnika. Trenutno kod njih radi 105 specijalista, 306 magistara i 157 doktora nauka – uglavnom na VMA i Vojnoj akademiji.
