Vest da je čarls Vernon Ventvort (52), britanski milioner i potomak ugledne plemićke porodice sa Ostrva, od 2006. godine do sada donirao više od 42.000 evra Britanskoj nacionalnoj partiji (BNP) i tako postao jedan od najvećih pojedinačnih finansijera ove ultradesničarske stranke, sama po sebi nije uzbudila britansku javnost dok novinari nisu iskopali jedan drugi neobičan detalj.
čarls Ventvort je, naime, oženjen Zorkom Ilić (39), ćerkom srpskih imigranata sa Kosova, koji su još pedesetih godina prošlog veka utekli u Veliku Britaniju, bežeći od Titovog komunizma. Bez obzira na nespornu ljubav koju Ventvort oseća prema svojoj trećoj supruzi – jer kad su se upoznali pre osam godina njemu nije smetalo ni njeno poreklo, a ni status glavne kuvarice u jednom pabu – Zorka Ventvort, eks Ilić, se jednostavno ne uklapa u nacionalni profil supruge po standardima partije koju Ventvort finansira.
Štaviše, spada u onu imigrantsku kategoriju koju bi BNP želela da protera iz Velike Britanije. Što je najgore, upravo je sam Ventvort eksplicitno izjavio da je Britanija pretrpana i da se zato pridružio partiji koju je rešio da je finansira.
Etnički čista seoska idila
Sve ovo prilično je zbunilo britansku javnost, ali i samog Ventvorta koji, što je najzanimljivije, uopšte ne vidi u čemu je apsurd njegovog položaja. Novinar Dejli mejla proveo je ceo dan sa bračnim parom Ventvort, ali i meštanima Frinstona, u grofoviji Safolk, gde Ventvortovi žive. Evo šta je zabeležio.
Ugledna plemićka porodica Ventvort nekad je posedovala nepregledne površine u Engleskoj, a zamkovi i imanja su nosili njihovo porodično ime. U međuvremenu, moć ove porodice je izbledela. Ipak, na svom imanju u Safolku, čarls Vernon Ventvort, milioner i potomak stare plemićke loze, i dalje je vrlo uticajan. U imovinu koju je nasledio spada i 267 hektara farme u Frinstonu, ljupkoj parohiji sa bledoružičastim kućicama i uzanim stazama. Seoski park i lokalni parohijski dom pripadaju njemu, tako da meštani moraju od njega da traže dozvolu ako žele da održe sajam ili neku drugu manifestaciju, baš kao što je bio običaj u prošlosti.
Osim što je važna ličnost u svojoj grofoviji, čarls Ventvort slovi za samotnjaka, zagonetnu osobu koja se tri puta ženila i čudaka koji najčešće izlazi napolje neobrijan i to u pohabanoj, iznošenoj odeći. Već dovoljno neobičan i misteriozan Ventvort je, od kad se pročulo da je donirao Grifinovu partiju, postao najintrigantniji stanovnik Safolka, a i šire.
Pazi ti njega, koliko je dao para! On je sramota za Ventvortove, prokomentarisao je jedan meštanin, želeći da ostane anoniman iz straha da ne uvredi čoveka koji, ipak, svake godine finansira božićnu proslavu za svu decu u Frinstonu.
Drugi su bili zapanjeni i razočarani što je njihova seoska idila i opšte blagostanje zloupotrebljeno za finansiranje politike straha i netolerancije. Inače, u Frinstonu ne samo što su ljudi mahom dobrostojeći, nego što kriminal praktično ne postoji. Za poslednjih 25 godina zabeležene su samo dve provale. Takođe, ispostavilo se da je Frinston stoprocentno bela, anglosaksonska zajednica iz Grifinovih snova. Među nekoliko meštana sa kojima je razgovarao novinar Dejli mejla, niko nije mogao da navede nijednu osobu od tri stotine stanovnika koja potiče iz neke etničke manjine.
Meštani očito ne znaju mnogo o novoj nevesti svog lokalnog zemljoposednika, zaključio je novinar Dejli mejla, pre nego što je opisao sledeći prizor: Šetajući se vlažnom stazom posutom jesenjim lišćem, u kožnim čizmama i postavljenoj jakni, držeći dobermana na povocu, žena jednog od stubova Britanske nacionalne partije izgledala je svakim delićem svoje pojave kao prava supruga engleskog zemljoposednika. Ipak, devojačko prezime Zorke Ventvort je Ilić. Majka joj je sa Kosova, a pokojni otac Srbin. Došli su u Britaniju 1950. bežeći od tiranije komunizma u Titovoj Jugoslaviji i pripadaju upravo onoj vrsti imigranata kojima bi bio zabranjen ulazak u zemlju da se Grifin pita.
O smrtnoj kazni uz čaj
Iako je rođena u Berdfordširu, Zorka se smatra pola Srpkinjom, a pola Engleskinjom, govori engleski s blagim istočnoevropskim naglaskom, pravoslavne je veroispovesti i slavi i srpske i engleske praznike. Ovakva podvojenost teško da bi bila dobrodošla u Grifinovoj etničkoj utopiji. Kakve ironije – gospođa Ventvort ne bi čak mogla da se učlani u partiju koju njen muž tako darežljivo finansira.
čarls i Zorka Ventvort se očigledno bore da shvate u čemu je ironija. Razgovarajući s njima, uz šolju čaja, u njihovoj otmenoj, seoskoj kuhinji, novinar Dejli mejla je i shvatio zašto: zato što žive daleko od Grifinovih bukača i huškača zadojenih mržnjom. A i zato što, kako je novinar primetio, deluju kao da ne znaju dovoljno o Grifinu i njegovoj rasističkoj politici, iako je Ventvort rekao da je pročitao program partije pre nego što je otvorio čekovnu knjižicu. Zar sam stvarno dao 38.000 funti? Mislio sam da je bilo 28.000, ne mogu da se setim. Ne vodim ličnu evidenciju o bankovnom računu, rekao je čarls Ventvort.
Zašto je odlučio da finansira BNP? Zbog veza sa Grifinom koji je odrastao samo nekoliko milja dalje od Safolka? čarls Ventvort se počešao po bradi i odmahnuo glavom. Ne, odgovorio je, Grifina sam upoznao tek pre nekoliko godina na kongresu BNP. I tad mu se nije svidelo što pušim. Nik mrzi cigare. Ali, šta je uopšte tražio na kongresu nacionalista, bio je uporan novinar Dejli mejla. Šta ima zajedničko sa Grifinom? Mislim da je smrtna kazna za teške zločine važna stvar. Ne znam kako će proći na referendumu. Ja bih je ponovo uveo za serijske ubice i silovatelje, rekao je čarls Ventvort, rumenih obraza koji upućuju da uživa u vinu (omiljena su mu, kaže, crna vina iz Srbije). A onda je značajno pogledao svoju suprugu i dodao: A sad ćete me očigledno pitati šta mislim o imigrantima.
časovi srpskog
Ponovivši svoj poznat stav da je Britanija pretrpana strancima, Ventvort se ipak ogradio: Nisam beskrupulozan i nikog ne mrzim, što najčešće pripisuju BNP. Uostalom, ne slažem se sa svime što oni kažu o ovome, ali mislim da je to slučaj sa pristalicama svake stranke.
On nije rasista. Ja nisam rasista. Znam svog čoveka. On nije nacista, umešala se Zorka.
Možda nije, dodaje novinar, ali kako može da finansira stranku koja bi njegovu taštu izbeglicu, a moguće i suprugu, proterala iz zemlje? Ne verujem da bi je vratili u njenu zemlju, jedva je odgovorio: Ako se ja pitam, svakome ko je ovde legalno treba dozvoliti da ostane. Neće je proterati iz zemlje, a neću ni ja.
Gospođa Ventvort na ovo uzima muža za ruku i smeši mu se. Kaže da je upoznala Nika Grifina i da je šarmantan. U svakom slučaju, misli da ona i njeni roditelji nisu ona vrsta imigranata iz Istočne Evrope koju bi Grifin proterao. Moj otac je dobio posao u ciglani sa 16 godina i ceo život je naporno radio. Moja majka je došla ovamo sa 14 godina, sad je napunila 70 i tek odnedavno je u penziji. Nikad nisu tražili nikakve povlastice i radili su za dobrobit ove zemlje. Oni nisu kao izbeglice iz bivše Jugoslavije koje još dolaze i traže da im se poklone mobilni telefoni i kuće. Najviše takvih je među bosanskim muslimanima, ali ima i Srba i Hrvata. Svi oni traže azil i žele da žive na državnim jaslama, priča gospođa Ventvort. Shvativši da je preterala, dodaje: Ne svi, naravno.
Bez obzira na političku neobaveštenost i konfuziju, bračni par Ventvort je, zaključuje novinar Dejli mejla, vrlo simpatičan, pogotovo kad se sa političkih tema skrene u razgovor o svakodnevnom životu. Tako i saznajemo da gospođa Ventvort uči muža srpski, da ponekad, za vreme srpskog ručka, koji Zorka spremi od povrća koje sami uzgajaju, pričaju na srpskom. čarls kao veliki poznavalac istorije Balkana ne propušta da podseti kako su Srbi bili veliki saveznici Britanaca tokom Drugog svetskog rata i kako je hiljade njih stradalo od nacista. Na pitanje kako onda objašnjava Grifinovo divljenje Hitleru, ne ume da odgovori.
