NE JENJAVAJU REAKCIJE IZ DIJASPORE NA PREDLOG OTKUPA VOJNOG ROKA
HARć NA NEVOLJU
• Otkup vojnog roka predstavljao bi harć države u kojoj mladi ljudi nisu imali uslove za školovanje i egzistenciju, stoji u pismu „Vestima“
Mada mnogi zvanienici u Srbiji ponavljaju da je otkup vojnog roka idealno rešenje, ugledajuai se na Tursku koja ima slienu politiku, veaina ljudi iz dijaspore ovo smatra za vrlo loš predlog.
Udruženje regruta iz dijaspore, koje se u nekoliko navrata obraaalo predsedniku Srbije Borisu Tadiau, u dopisu „Vestima “ objašnjava da novi zakon, pre svega, treba da popravi odnos izme?u matice i dijaspore.
„Bilo kakvo rešenje o uvo?enju otkupa vojne obaveze bi možda rešilo probleme odre?enog broja ljudi, ali kod veaine mladiaa obuhvaćnih tematikom bi samo stvorilo dodatni animozitet prema institucijama zemlje matice, i poveaalo vea ogroman oseaaj nepravde, represije i loš odnos otadžbine prema svojim iseljenicima. Smatramo da više i ne treba ponavljati koliko iskreno želimo da negujemo odnos sa maticom i predstavljamo našu zemlju što bolje možemo u svetu.
Predlozi iz rasejanja
Izmene Zakona o Vojsci za gra?ane SCG koji legalno žive u dijaspori uopšte ne treba da budu obimne. Optimalno rešenje je:
1. Vraaanje starosne granice na 27 godina, umesto 35.
2. Poštovanje sadašnjeg zakona o dvojnim državljanima van SCG, tj. brisanje ovih lica iz vojne evidencije, i ponovno uvo?enje u istu samo na njihovu molbu da služe vojni rok u SCG (elan 305).
3. Za ljude koji nisu dvojni državljani, ali legalno žive u inostranstvu na osnovu studentskih, radnih ili boravišnih viza, ministar Davinia je u septembru 2004. predstavio rešenje, da ovi ljudi u ambasadama mogu predstaviti dokaze o radu/studijama u toj zemlji i na licu mesta dobiti pozitivno rešenje o odlaganju vojne obaveze. Na žalost, ova inicijativa nikad nije bila realizovana.
Uvo?enje vojnog otkupa bi bio još samo jedan nepravedni porez, praktieno sankcionisanje ljudi koji nisu mogli da obezbede dostojanstvenu egzistenciju u svojoj zemlji. Veaina nas nije otišla jer je tako htela, nego jer je morala, pritisnuta užasom i nesreaama srpske politike devedesetih godina. Zar sada da uz sve poreze, kredite i dažbine u novim zemljama plaaamo hiljade evra zemlji u kojoj nismo imali moguanost za normalan život, a koja nas i dalje progoni kao da ni hladni rat nije gotov?“, stoji u pismu.
Vojni obveznici iz dijaspore podseaaju da postoji veliki broj mladiaa, dvojnih državljana, ro?enih u inostranstvu, koji po sadašnjem Zakonu o Vojsci nisu ni obavezni da služe vojni rok, vea je to moguć samo na njihov izrieit zahtev (Zakon o Vojsci, elan 305, stav 2).
„Naravno, do sada je bila praksa Generalštaba i Ministarstva odbrane da rade mimo zakona i koriste sve (ne)zakonske procedure da ovo onemoguć, otežaju ili uspore.
Davinia: Opstrukicija u tužilaštvu
Ministar odbrane Prvoslav Davinia izjavio je za „Vesti“ da ć u najskorije vreme da razgovara sa ministrom pravde u Vladi Srbije Zoran Stojkovićm u vezi sa rešavanjem problema oko regruta iz dijaspore za koje je raspisana poternica zbog neodazivanja na vojni poziv.
– Ueinio sam sve što je bilo u mojoj moai da se taj problem reši, eak sam i naredio da se ti mladiai ne privode na granici. Postoji velika opstrukcija u tužilaštvu tim povodom – rekao je Davinia.
On je, tako?e, dodao da ima puno neslaganja i u vezi sa inicijativom za otkupom vojnog roka, ali je naglasio da veruje da ć na ceo ovaj slueaj uskoro da bude stavljena tćka.
Podsetimo, posele zahteva ministra odbrane da regrtuti iz dijapsore, koji nisu odlsužili vojni rok mogu slobodno da do?u u otadžbinu, nastavljeno je hapšenje vojnik obveznika po ranije izdatim poternicama. Tada je Milan Petkovia, pomoanik javnog tužioca zadužen za vojna pitanja rekao za „Vesti“ da Tužilaštvo samo postupa po zakonu i da problem regruta može da reši samo amnestija ili abolicija .
Iako se zvanienici trude da objasne kako se dvojni državljani koji ne žive u SCG lako mogu prevesti u rezervni sastav (i tako osloboditi vojne obaveze), to je samo prazna priea, jer GŠ i MO i dalje odbijaju ove zahteve, sa apsurdnim obrazloženjima, na primer da „regrut nije tražio niti dobio dozvolu da živi u inostranstvu“. Kakvu dozvolu treba da traži eovek ro?en u Austriji da živi u Austriji? Zamislite situaciju da se ovim ljudima odjednom prezentira rćun od, recimo, 5000 evra da se oslobode obaveze koju zakonski nikad nisu ni imali! Da li bi to zaista poboljšalo odnose Srbije i Srba van nje? Ili bi se to videlo samo još kao jedan harć države u kojoj ti ljudi nisu mogli naai uslove za školovanje i egzistenciju“, pitaju se naši mladiai u rasejanju.
