Mnogo puta smo od ljudi koji znaju o čemu govore, kao npr. od saobraćajnih policajaca, saobraćajnih sručnjaka, TV moderatora i drugih čuli, da na dugim putovanjima automobilom obavezno treba planirati poduže pauze za odmor. To je posebno važno za naše sunarodnike koji na odmor dolaze iz zemalja Zapadne Evrope.Put je obično dosta dug i zbog jakog saobraćaja naporan pa su pauze ne samo potrebne nego i obaveza prema sebi, svojim saputnicima i drugim učesnicima u saobraćaju jer se mnoge nesreće dešavaju baš zbog premorenosti vozača.Ako već planirate pauze, a za Srbiju ste krenuli autoputem E 70 preko Slovenije i Hrvatske, obavezno, umesto stajanja na često pretrpanim, ružnim parkiralištima benzinskih pumpi, svratite u Rezervat prirode Zasavica, nedaleko od Sremske Mitrovice. Ta prirodna lepota je od autoputa udaljena samo oko 20 km. Prelepo održavan od „Pokreta gorana“, Rezervat se nalazi na jednom od rukavaca meandri reke Save. Delimično je močvarnog tipa, obrasla trskom i ševarom, a tu su i prelepi lokvanji, čuvene „palacke“ zbog kojih su mnogi kao deca gacali po barama samo da ih uberu. Inače, na području Rezervata žive mnoge vrste ptica koje posetioci, ako kroz rečice i kanale krenu izletničkim brodićem „Umbra“, uz malo sreće mogu da vide. Na primer orla belorepana, roza čaplju kašikaru koja u Srbiji živi samo ovde, lisku, patke gluvare, labudove… U zavisnosti od doba dana, mogu da se čuju čitavi „koncerti“ žaba kreketuša. U vodama Rezervata žive brojne vrste čak i nekih veoma retkih riba, plivaju bezopasne zmije belouške, a oko posetilaca često zalepršaju gomile raznih leptira i vilinskih konjica. U građevini ispod tornja- osmatračnice na velikom platnu naslikane su i opisane sve vrste jedinstvenih primerka flore i faune ovog Rezervata.Vredni domaćini u štalama i na livadama drže krdo magaraca, staru rasu goveda i svinje mangulice. Poseta Zasavici nije samo odmor nego i mogućnost da, pogotovu gradska deca sa Zapada, nešto nauče o flori i fauni ovoga kraja i da sa „Osmatračkog tornja“ vide ono čega u urbanim sredinama više nema. A kada ste se prošetali po Rezervatu, provozali brodićem i videli dosta toga vama nepoznatog, odmorili se i vi i što je još važnije vaši mališani, osvežili u hladu drveća na lepoj, velikoj livadi ispred restorana i kreneuli dalje ka autoputu, opet, ne žuirite! Ne kažu Srbi uzalud – polako ćeš brže stići na cilj! Samo nekoliko kilometara udaljeno od Zasavice je čuveno „Etno zdanje Zmja od Noćaja“ u Mačvanskoj Mitrovici.Izgradio ga je direktan potomak Stojana Čupića –„Zmaja od Noćaja“, Karađorđevog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, Svetislav Čupić sa porodicom. Prelepa građevina je u starom srpskom, delimično tzv. „odbranbenom stilu“, znači sa kulama ali se na objektima vidi i uticaj mačvanske arhitekture prohujalog vremena. Zdanje je puno vrednih i originalnih eksponata iz vremena Stojana Čupića koji je, kaže predanje, u odnosu na Turke bio pravi „zmaj“ iz sela Noćaja. Turci su ga pogubili na prevaru na reci Drini- ispričao nam je Stojanov potomak Svetislav. Uspomene na njega se čluvaju i danas, duže od 2 veka od njegove pogibije, u zdanju Čupića u ulici Cara Lazara br. 3 u Mačvanskoj Mitrovici. Inče, put do Etno zdanja je dobro obeležen i treba ga svakako posetiti.Mnogi naši sugrađani su možda dugim boravkom u inostranstvu već zaboravili kako izgleda pravo srpsko gostoprimstvo. Zato će Svetisavljev domaćinski doček i vas kao (ne najavljene) goste biti nešto što nećete tako brzo zaboraviti. Odmah će vam reći da Zdanje nije kafana nego dom Čupića. Svako ko dođe biće dočekan kao prijatelj i ponuđen onim što domaćini od hrane i pića imaju. A imaju i previše! Od njihovih svinja-mangulica su šnicle, pečenica, odlični suhomesnati prozvodi, sa sopstvenih njiva je povrće i krompir. Tu je i domaće, zaista odlično vino i još bolja rakija ispečena od šljiva trudom i znanjem potomka „Zmaja od Noćaja“. Svetislav kaže -kod njega je sve „bio“. A kada ste utolili glad i kao dezert pojeli odličnu pitu, domaćin će vas provesti kroz odaje Zdanja i ipričati zanimljivu priču o svom slavnom pretku, pokazati nošnje, oružje, slike, brojna dokumenta…Tu su, naravno, i mnoge fotografije poznatih gostiju- od Matije Bećkovića do vladike Lavrentija i drugih. Kako je domaćin i odličan harmonikaš, zasviraće vam i otpevati više svojih kompozicija ili pesama po vašoj želji.A na rastanku, kada hoćete da platite hranu i piće, Svetislav će vam doslovce reći –mi nismo kafana, mi smo dobri i gostoljubivi srpski domaćini. Naša kapija je otvorena svim dobronamernim ljudima. Ako nemate para, nikome ništa, neka vam je sa srećom. A ako imate, dajte onoliko koliko smatrate da možete i treba da date. I dođite nam opet, kada ovuda prolazite!
