Predsednik komisije za odnose sa javnoscu i informisanjeSaveta dijaspore, Nikola Janic,jos na sastanku Saveta dijaspore u Beogradu 27. 29. decembra 2002. najavio savoju ostavku.
Poštovani,
U sredu 15. januara 2003. Nedeljni Telegraf je u svom izdanju za zapadnu Evropu objavio intervju pod naslovom „Ne pristajem da mi komanduje pomocnik ministra Svilanovica“. Clanak je samo deo veceg intervjua koji sam, kao presek jednogodišnjeg (ne)rada i drugih dešavanja vezanih za ovoj Savet savezne Vlade SRJ, dao novinaru ovog nedeljnika. Iznenaden sam da intervju nije izašao u celini, jer sam ga pod tim uslovom i dao i autorizovao njegov tekst. Pored toga u objavljenom tekstu ima nekih izmena koje su ucinjene posle moje autorizacije i saglasnosti. Smatram izuzetno važnim da intervu koji sam ja dao i autorizovao, i stojim iza svake u njemu napisane reci, bude dostupan što vecem broju naših ljudi, a posebno onih koji su imali prilike da procitaju objavljeni intervju u NT. Nije mi poznato zašto su i od koga su izvršene izmene ali iz navedenog razloga prilažem vam od mene autorizovanu verziju intervjua u celini.
Nikola Janic
¤¤¤¤¤¤¤¤
Zašto si ponudio ostavku u Savetu dijaspore i zašto su još neki clanovi Saveta, na primer, iz Nemacke, želeli da podnesu ostavke?
Nikola Janic: Zbog prisutne samovolje pojedinih službenika SMIP-a, neinformisanja clanova Saveta o dešavanjima vezanim za Savet i neefikasnog rada Saveta.
Koje vrste nezadovoljstva postoje kod clanova Saveta dijaspore radom ovog savetodavnog tela Vlade SRJ i zašto?
Nikola Janic: Nisam siguran da nezadovoljstvo postoji kod svih clanova Saveta? Ali je sigurno da je stepen samokritike, prvenstveno medu clanovima iz dijaspore, zanemarujuci u odnosu na njihovo pojedinacno žaljenje da nisu dobili ocekivani respons od predstavnika valsti SRJ kojima su se obracali.
Ti si prvi imao primedbe na rad Saveta dijaspore i da su neki clanovi Saveta dijaspore prihvatili da Savet bude produžena ruka države – o cemu se radi.
Nikola Janic: Savet je osnovan da bi u dijalogu sa maticom i na osnovu iskustva clanova Saveta o funkcionisanju naše dijaspore pomogli (savetovali) Vladu po pitanjima koja su od interesa svih državljana SRJ, interesa matice, kulturnog i poslovnog zbližavanja i ocuvanja nacionalnog identiteta naših ljudi u svetu. Umesto toga imali smo skoro godinu dana neproduktivnost koja je po meni nastala time što je deo predsedništva Saveta dozvolio da umesto kolektivne komunikacije jedan službenik SMIPa u ime Saveta radi šta on hoce. Za mene je neprihvatljivo da se pomocnik ministra Svilanovica i još par osoba ponašaju kao da su oni Savet, a da su ostali clanovi tu samo da bi aminovali ono što su oni (bez našeg znanja) cinili izmedu sednica Saveta, a nisu mnogo. To je otišlo toliko daleko da nam se pošta upucena clanovima Saveta nije prosledivala a na mnoge od tih dopisa drsko se nije ni odgovaralo pošiljaocu. Sramota je da savet ocenjuje nepristojnim što od mnogih politicara nije dobio odgovor na od Saveta poslata pisma, a istovremeno ne odgovara na pisma upucena Savetu. Neprosledivanje pošiljki onome na koga su one adresirane nije samo neukusna i nekulturna cenzura vec je, koliko je meni poznato, kažnjivo zakonom. I ne samo to. Samovolja i osornost je periodicno bila tolika da je u zapisniku sa sednice Saveta navedeno ono što je službenk SMIPa želeo da u njemu stoji – a ne ono sta se na sastanku govorilo, diskutovalo i rešilo.
Ko zapravo donosi odluke u Savetu dijaspore i kako ih prenosi celnicima SMIP-a i SRJ?
Nikola Janic: Odluke donosi Savet. Ali dok magarac dokaže da nije zec… (ili dok Zec dokaže da nije magarac…) Savet je napimer odbacio netacan i tendeciozan zapisnik sa jedne od naših sednica. Medutim iz SMIP-a takav, neusvojen i netacan zapisnik sa ove sednice Saveta visoki službenik, koji je bio odgovoran za sektor dijaspore, prosledio je nekim konzulatima kao „zapisnik sa Sednice Saveta“. Dakle zakljucak i odgovor na vaše pitanje je jednostavan: Sve dok se toleriše da šefovi i pomocnici ministara prosleduju šta oni hoce – nema nikakve važnosti ni ko, ni kave odluke donese.
Prica se da si mao probleme oko formiranja komisije za istinu i informisanje. O kakvim je problemima rec?
Nikola Janic: Ja to nisam doživljavao kao licni problem vec kao kolektivnu sramotu. Naša dijaspora živi u okruženjima gde se Srbi i dalje smatraju jedinim krvnicima u prošlom gradanskom ratu i gde se opisuju kao narod „koji ima cudan nagon da sece uši i noseve“. Izmena selektivne i ucvršcene slike o Srbima pocetak je i preduslov za svu obnovljnu ili novu integraciju naše zemlje u Evropu, za lobiranje, ulaganje, trgovinu… Pri savetu dijaspore osnovano je više komisija a po mom shvatanju, i jasno izraženoj volji naših organzacija, kao jednu od primarnih komisija trebalo je osnovati „Komisiju za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda“. Pomocnik ministra Svilanovica kategoricno je zahtevao da komisija sa takvim imenom „ne može da se osnuje“ a kada sam ukazao na cinjenicu da on nije clan Saveta i zatražio da to pitanje reši Savet glasanjem, naglasio je da je on mišljenja „da se o tome ne treba glasati“.
I šta je Savet izglasao?
Nikola Janic: Ništa. Predsednik Saveta, Cedomir Nestorovic, nije stavio na glasanje moj zahtev pa je ta sednica prošla bez neke odluke. Na drugoj sednici sam ponovio i potrebu i zahtev. I tada je bilo duže diskusije. Nekolicina clanova Saveta, blago i uvijeno je podržala „potrebu informisanja“ a u konkretnoj diskusiji ucetvovali smo uglavnm službenik SMIPa, predsednik Saveta Nestorovic, podpredsednik Jasmina Vujic i ja. Njih troje su i tada bili protiv da se osnuje ova komisija „sa posebnim imenom“. Veoma bolno, za mene i danas neshvatljivo, jeste da je na istom tom sastanku osnovana, sa posebnim imenom, „Komisija za manifestacije“, kao da cemo opet slaviti rodendane predsednika SRJ. Tek na trecem sastanku saveta postignut je kompromis i osnovana je „Komisija za odnose sa javnošcu i informisanje“ ali sam kao njen predsednik izricito zahtevao da u zapisnik ude frmulacija da je njen primarni cilj „iznošenje istine o stradanju srpskog naroda, bez pokušaja da se umanjuje ono što se dešavalo drugim narodima na ovim prostorima“.
Kako su vršene smene clanova komisija u Savetu dijaspore?
Nikola Janic: Do pretposlednje sednice Saveta clanovi su, po mojoj proceni, i upisivani i ispisivani olovkom pomocnika ministra Svilanovica. Jedno vreme komisije su brojale i oko 50-tak clanova. Predsednici komisija su, kao i ostali clanovi Saveta, bili u situaciji da tek na sastanku Saveta saznaju imena novih clanova njihovih komisije, ili da „taj i taj clan, te i te komisije, više nije njen clan“. Na ovoj sednici (na kojoj je i osnovana „Komisija za informisanje i odnose sa javnošcu“) clanstvo ranijih komisija i neke komisije su ukinuti a odluceno je da su predsednici Komisija ti koji su primarno odgovorni za njen rad, i da oni odreduju njen sastav i biraju clanove i o cemu obaveštavaju predsedništvo. Finalno je Savet taj koji to prihvata ili odbacuje. Ja sam mišljenja da Komisije treba da budu malobrojne ali efikasne i cast mi je da su pristanak da budu clanovi komisije ciji sam ja predsednik dali gospodin, general Zoran Stankovic, nacelnik VMA, gospodin Milivoje Ivaniševic direktor centra za prikupljanje podataka o prvenstveno stradanju srpskih civila u Bosni i advokat, gospodin Savo Štrbac, direktor cenra Veritas koji po istim pitanjima pokriva Hrvatsku. Želja mi je da medu nama bude i akademik gospodin Dragan Nedeljkovic. Medutim izgleda da su i komisije još jedan osmišljen paravan i šarena laža. Po pravilniku o radu Saveta one su sastavni deo Saveta, njegove noge i ruke, ali ih je SMIP paralizovao. Vidite, bez benzina mehanizacija za cišcenje snežnih nanosa, u ovim zimskim danima, ne bi mogla da izade na beogradske lice i ucini ih prohodnim. Za rad komisija Saveta dijaspore „nema goriva“, ne postoji budžet i za njihov rad nije odvojen ni jedan jedini dinar, ne racunajuci jednokratnu pomoc letošnjoj mobi. Zakljucak je sigurno jasan svima koji citaju ove redove. Ali ono što je nejasno to je cinjenica da je visoki službenik SMIP-a nekim ljudima iz dijaspore krajem decembra prošle, 2002. godine i dalje davao vizit karte sa amblemom Savezne Vlade i sa titulom potpredsednika jedne Komisije – koja ne postoji vec 6 meseci.
Kako je organzovano ilegalno formiranje Skupština dijaspore po kontinentima cime bi zapoceo proces ujedinjavanja Srba u rasejanju i sa kojim razlozima i motivima.
Nikola Janic: Skupštine koje hoce (i kave hoce) da organizuje SMIP ne ujedinjuju vec razjedinjuju Srpsku dijasporu. Srpski kulturni centar Švajcarske u svom glasilu „Rec“ otvoreno je za to optužio ambasadora SRJ u ovoj zemlji i pomocnika ministra Svilanovica u matici. Ma da Savet nije doneo konacnu odluku o skupštinama i da je u principu na zemljama gde ima naše dijaspore da zauzmu stav po tom pitanju, ovo glasilo je objavilo faksimil pisma koje je Ambasada SRJ uputila klubovima u Švajcarskoj a u kome su data precizna upustva kako da organizuju Skupštinu, kako i koliko delegata da biraju… Dakle opet neko trci pred rudu i u ime Saveta odlucuje ono što Savet nije odlucio. A što se tice ujedinjenja naše dijaspore u Evropi mi smo nevezano od, i mimo Savet dijaspore, vec pred finalnim cinom tog ujedinjenja. Ujedinjena srpska dijaspora Evrope imace svoje telo koje nije Vladino, ali koje ce održavati veze sa Vladom, ali i sa vladinim i nevladinim organizacijama i svim drugim institucijama i asocijacijama u matici i van nje. Prvi konkretan korak je otvaranje kancelarije dijaspore u Beogradu, koja uskoro pocinje sa radom. Ovu kancelariju otvaraju Srbi iz Švedske, ali ona ce biti servisni i besplatni centar za sveukupnu dijasporu. Vremenom ce se preko ove kancelarije pored svakodnevnih sitnih potreba, kao naprimer pomoc prilikom podnošenja zahteva za vize Švedskoj ambasadi, kanalisati, naprimer, predstavnci zapadnih medija, privrede, industrije, politickih i drugih cinioca iz zapadnih zemalja koji žele kontakt ili korektno pripremljen teren za njihov dolazak i boravak u Srbiju.
Kako je organizovan neuspeli popis Srba u rasejanju, tako da delegati iz SAD nisu ni znali da popisa ima i da se došlo do broja od 400.000 Srba?
Nikla Janc: Ne znam. Dve logicne pretpostavke su da je organzovan izuzetno loše, ili da je sabotiranje popisa sprovedeno i „obavljeno“ onako kako je neko planirao i želeo.
Koliko zapravo ima Srba u rasejanju i kako oni mogu da dobiju državljanstvo i pravo glasa.
Nikola Janic: To niko tacno ne zna i dok dijaspora sama ne odluci da konstatuje te cinjenice, niko to nece ni znati. Pretpostavka je da nas je oko 3.5 miliona. Sa dobijanjem državljanstva danas je lakše nego ranije a pravo glasa, uz minimalne izuzetke, imaju svi državljani SRJ. Dakle i dijasporci imaju isto pravo kao i svi drugi a da bi se to pravo ostvarilo i u praksi, potrebno je pronaci mehanizam koji ce nam omoguciti da glasamo pod slicnim uslovima koje imaju gradani u Jugoslaviji.
Kako se finansira rad Saveta dijaspore i koliko to košta srpski narod? Kako se putovalo i gde se zasedalo? Koliko je para potrošeno tokom 2002. godine.
Nikola Janic: Sredstva za rad Saveta dijaspore obezbeduju se u okviru sredstava Saveznog ministarstva za inostrane poslove. U vezi putnih troškova vi niste prvi novinar koga interesuje koliko koštaju putovanja, sastanci, hotelski smeštaj… i da li clanovi Saveta lete ekonomskom ili biznis klasom? Ta pitanja su aktuelna samo za one clanove Saveta kojima su placeni takvi troškovi, što nije slucaj sa svim clanovima Saveta. Kao predsednik Komisije za informisanje Saveta dijaspore ja sam obavezan da vam dam konkretan odgovor. Nažalost to momentalno nisam u mogucnosti da ucinim. Ma da sam od SMIPA-a tražio ove podatke (a to može svako da ucini jer je rad Saveta javan, pa samim tim i finansije vezane za taj rad) nisam dobio za mene zadovoljavajuci odgovor sa kojim bih mogao odgovorno da izadem u javnost. Postoje odstupanja u iznosima putnih troškova evidentiranih u DKP SRJ u junu i julu 2002. godine, od podatka koji sam dobio od SMIP-a i od cena avionskih karata na relacijama Vašington i Pariz, koje ste naveli kao primer. Ovo ne znaci da isplate nisu u redu vec da službenik SMPA-a nije mogao da se seti o tacnom broju putovanja i kojom se klasom putovalo na ovim letovima. Licno ne verujem da bi u ovim uslovima u kojima danas živi naš narod u matici bilo koji clan Saveta opteretio budžet odreden za rad Saveta time što bi leteo biznis klasom.
Ali koliko je meni poznato vi naprimer letite biznis klasom?
Nikola Janic: Ako vam je to poznato onda ste verovatno upoznati i sa cinjenicom da za tu fotelju u biznis klasi ni SMIP, ni organizacija ciji sam ja predstavnik i predsednik nikada nisu platila ni jedan jedini dinar ili krunu.
Šta je bilo sa parama Saveta dijaspore iz vremena Slobodana Miloševica, šta je sa odgovornošcu Živadina Jovanovica, gde su te pare danas?
Nikola Janic: Izgleda da ih je pojela maca ili da su nevidljive. Zvancnim pismom Narodna banka je 21. decembra 2001. obavestila SMIP da taj novac nece uci u stecajnu masu Beogradske banke u kojoj je bio. Zadnjih meseci se iz ministarstva gospodina đelica tvrdi da su ti milioni maraka ušli u stecajnu masu. Ono što je neshvatljivo to je da nema ni jedno pismo ili neki drugi dokument dostavljen Savetu koji bi razjasnio tajnu ovog nevdljivog novca, a ta suma nije mala. Kao što sam u otvorenom pismu od bivšeg minisra spoljnih poslova SRJ tražio objašnjenje gde je tada trošen novac koji je od dijaspore skupljen za pomoc matici tako cu, u ime iste organizacije, tražiti od sadašnjeg ministra finansije da dijaspori jasno kaže gde je taj novac i na osnovu cijeg potpisa je, posle više meseci od kada su banke otišle pod stecaj, preinacena odluka po kojoj taj novac nije bio u stecajnoj masi.
Ko je iz Beograda slao pretece poruke Nikoli Janicu.
Nikola Janic: Pre bi se reklo da je u pitanju bio pokušaj organizovanog i koordiniranog olajavanja Nikole, a ne fizicka pretnja. Mislim da nekome smeta da se naša dijaspora u Evropi osamostali i ujedini. Anonimni „patrioti“ pod imenima „Seseljko“, „Homo“, „C4“ i druge slicne šifre (a od vajkada se zna ko se ovakvim šiframa služi) pokušali su ponovo isto ono što su pokušavali zadnjih deset godina. Ali kao i ranije i ovog puta su svoje zašiljene vampirske zube polomili na cvrstim cinjenicama sa kojima mi je bilo lako da pobijem sve njihove plitke, amaterski izrežirane gluposti i cesto smešne laži. Ponedeljkom sam bio Šeseljev, utorkom sam bio komunjara (nikada ni ja ni neko u mojoj porodici nije bio komunista ali ne pripadam onima koji pljuju na prošla ili sadašnja politicka opredeljenja dela gradana naše zemlje), sredom sam bio predsednik Srpskog saveza koji ima „samo 2 udruženja“, a uistinu Srpski savez u Švedskoj ima 37 udruženja i 11.038 clanova s placenom clanarinom, što ga cini jednom od najbrojnijih srspkih organizacija u svetu. Ja i danas stojim tamo gde sam stajao sve ove godine, radim ono što sam sve vreme radio i ponosan sam na clanove Srpskog saveza i da sam predsednik organizacije koja je na sve nacine i u mnogim uslovima pokazala svoju solidarnost sa maticama. Samo budale pokušavaju da šire „Gebelsove istine“ a ne racunajuci izolovane pojedince i zanemarujuce grupice egoista, 99% clanova Srskog saveza i srpske dijaspore u Evropi nisu budale i ne nasedaju na bilo cije izmišljotine i gluposti.
Postoji li komunisticki ili neki drugi lobi u Srbiji koji ometa rad Saveta dijaspore?
Nikola Janic: Savet je za ovih godinu danja njegovog postojanja mogao dosta da uradi, ali nažalost, nije ucinjeno mnogo. Ušavši u Savet bio sam ubeden da je promenom vlasti u matici došlo do prekretnice i u odnosu sa dijasporom i da se može uciniti mnogo za narod i otadžbinu. Izgeda da sam se prevario i zbog toga sam na zadnjoj sednici Saveta ultimativno najavio da cu od baze koja me je delegirala u Savet tražiti saglasnost da podnesem ostavku. Nakon jednogodišnjeg iskustva siguran sam da je i za maticu i za našu dijasporu najkorisnije da buduce savetovanje Vlade SRJ dolazi od nezavisnog „Saveta dijaspore“ koji nije pod njenim amblemom i nije „njen službenik“. Dok se ne osnuje (ako se ikada osnuje) ministarstvo za dijasporu, dijaspora treba da održava kontakt i dijalog sa svim segmentima u zemlji i da deklariše gde, kada i kako može da pomogne matici. Dijaspora ne treba da traži od matice ništa izuzev dužno poštovanje i sva prava koja imaju i ostali gradjani SRJ, bez obzira da li oni živeli u matici ili izvan njenih granica. Dakle konstatacija je da sve navodi na pomisao da Savet nije nikada ni zamišljen da funkcioniše onako kako je to prilikom njegovog osnivanja najavljeno. Da je tako ministar Svilanovic i Vlada SRJ trebalo je da su prvi reagovali na dosadašnje mršave rezultate Saveta i nedostatak korektnih, strucnih i korisnih saveta. Predsedništvo Saveta dijaspore moralo je da se bori za glas onih koje predstavljaju a ne da dozvole da se tako dugo i prodorno cuje skoro iskljucivo glas pomocnika minstra SMIP-a a samo „šapat“ clanova Saveta dijaspore.
Kako funkcioniše srpska zajednica u Švedskoj i zašto u njoj ima nesporazuma i raskolaka.
Nikola Janic: Nesporazuma ima svuda i oni se na neki nacin najcešce reše. Nažalost mi u švedskoj to nismo uspeli jer ne možete nikoga silom naterati u nešto što oni ne žele. Na godišnjem kongresu Srpskog saveza mi smo jednoglasno izglasali odluku da se ujedinimo sa tadašnjim Svesrpsko-jugoslovenskim savezom. Umesto ujedinjenja clanovi uprave ovog saveza su ga preko noci, u suprotnosti njihovom statutu, prkrstili u „Savez srba“, a medu svojim clanovima drsko i bezobrazno i pronosili laži da mi „nismo govorili o ujedinjenju“.
Mnogima je poznato šta ste vi licno uradili u Švedskoj i šire za srpsku stvar. Kako mislite da ujedinite Srbe u svetu?
Nikola Janic: Srbe ne može niko da ujedini do oni sami. Samit u Švajcarskoj je pokazao da su srpske organizacije u Evropi sebi vec zacrtali naše ujedinjenje kao opšti primarni cilj. To ujedinjenje nije papir na kome ce pisati da su se te i te organizacije ujedinile, vec patriotska odgovornost i obaveza za jedno buduce ujedinjeno i koordinirano delovanje za ista ljudska prava svih nas, za naš demokratski, nacionalni i državni interes. Svaka zemlja imace totalnu autonomnost da u svom okruženju, njihovim vladama, ustanovama i organizacijama respektivnih zemalja u kojima živimo dostavi i inplementira ono što je to zajednicko telo ujedinjene srspke dijaspore Evrope (predsedništvo sastavljen od predstavnika svih zemalja?) u dijalgu s maticom zacrtalo kao primarnost ili selektivno odredilo stepen važnosti za neku odredenu aktivnost.
Šta se do sada pokazalo, kakav je odnos države prema Savetu dijaspore, odnosno prema citavoj dijaspori.
Nikola Janic: Onakav kakav smo i zaslužili i kakav su predstavnici dijaspore u tom Savetu i njegovo predsedništvo uspeli da izdejstvuju. Taj odnos je takode selektivno zavisan i od politicara do politicara, od ministarstva do ministarstva, od Predsednika Jugoslavije ili Premijera Srbije. Licno sam zadovoljan responsom koji mi je dat kao predsedniku Komisije za odnose sa javnošcu i informisanje, pri Savetu dijaspore, ali još više kao predsedniku Srpskog Saveza iz Švedske i inicijatoru ujedinjene srpske dijaspore Evrope. Što se tice Saveta kao celine, to je stvar i odgovornost predsednika i potpredsednika Saveta. Sva vrata na koja sam do sada zakucao, bila su otvorena i verujem da ce to uvek biti za svakog ko dolazi na konkretan, poslovan i koristan razgovor, umesto na kafu s mlekom i šlagom. Danas se u matici nema vremena za kurtoazne ili protokolarne susrete – samo reda radi.
Hoce li Savet dijaspore opstati ako se stvara nova država Srbije i Crne Gore?
Nikola Janic: Savet dijaspore ni danas nije „savezni“ jer je Reublika Crna Gora vec na samom pocetku njegovog rada napismeno deklarisala da se ova Republika ograduje od Saveta, da ga kao takvog ne rihvata i da ona ima nameru da „svoju dijasporu“ samostalno organizuje. Ma da sam i dalje clan Saveta moram da ponovim ono što sam vec ranije napomenuo: Mislim da Savet dijaspore nije od one koristi kojoj smo se nadali i da kao takav ne bi trebalo da potoji. Svaka vlada hoce da ima dizgine u svojim rukama. Medutim ako se osnuje ministarstvo za dijasporu, onda i dijaspora ima jedan glas u Vladi i clan je kolektiva gde ravnopravno možete da diskutujete o onome zašta ste ubedeni da je od koristi svih gradana SRJ – a to je jedini smisao politicke i društvene akivnosti i delovanja svakog poštenog coveka i rodoljuba.
¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤
PS. Napomena novinara: Gospodin Janic je u intervjuu precutao da je on taj jedini clan Saveta dijaspore koji je u licno ime i u ime Srpskog saveza odbio da mu matica placa troškove putovanja i hotelskog smeštaja. Putovanja koja su od interesa i dijaspore i matice placa gospodin Janic i Srpski savez, zavisno od potrebe i razloga dolaska. Za ovog coveka je vezan još jedan neobican ali proveren podatak. Za vreme od kada je predsednik Srpskog Saveza (skoro 4 godine) gospodin Nikola Janic nije napltio ni jednu dnevnicu za sva mnogobrojna službena putovanja, a troškovi reprezentacije Predsednika Srpskog saveza nisu prešli ukupnu sumu od 150 evra – za sav period od cetiri godine.
