Николић је рекао Срни да ће у петак, 27. децембра, у Добоју бити обиљежене 104 године од доласка првог транспорта Срба у добојски логор.
У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.
Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се у протеклих 100 година свјесно настојало да изблиједи и нестане сјећање на његово постојање и о чијем се обиму страдања до скоро није знало и није смјело знати.
– Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика, спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године – рекао је Николић.
Он каже да су у “Споменици”, осим докумената, предочени и детаљни описи транспорта мученика, те свједочанства, међу којима старца који је гурао колица са лешевима дјеце, њиховом укопу, као и страдању мајке којој је у логору умрло осморо дјеце и многа друга.
– Не смијемо заборавити гдје нас је змија ујела како се то не би поновило – изјавио је Николић и навео да је 2015. године промовисано и поновљено фототипско издање “Добојске споменице”, веома важне публикације која је постала библиофилски раритет.
Он истиче да је у новом издању наведен документ из војног архива Независне Државе Хрватске, наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши споменик жртвама добојског логора.
Континуитету заборава допринијело је и то што је на локалитету добојског логора у периоду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије саграђена жељезничка станица у Добоју и тако онемогућено прикупљање материјалне грађе.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја. Сваке године 27. децембар се обиљежава као дан сјећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.
Николић каже да одавање помена током једног дана није довољно ако се жели сачувати култура сјећања на страдање Срба и подсјетио на безуспјешне покушаје да се добојски логор уврсти у наставни предмет у Републици Српској.
Према његовим ријечима, Архијерејско намјесништво добојско организовањем изложби, академијама и хорским наступима по градовима у Подрињу и источној Херцеговини покушава да створи живу везу добојског логора са потомцима чији су преци из Вишеграда, Рогатице, Трбиња, Фоче, Билеће и других локалних заједница интернирани и страдали у том логору.
– Нажалост, стогодишња борба за заборав учинила је своје и људи све мање имају осјећаја за то – изјавио је Николић.
Он каже да проблем представља што земљиште на којој је саграђена спомен-костурница са костима страдалих није у власништву цркве, како би се адекватно уредила и одржавала, те спријечила девијантна и непримјерена окупљања и понашања.
Према подацима из књиге “Добојски логор” аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.
Логор је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.
У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру 1938. године “Споменицу” и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.
У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик “Добојски логор 1915-1917”, посвећен логорашима аустроугарског логора.
Извор: РТРС
Преузето ЈАДОВНО
