Već dvadesetak godina vazduhoplovstvo VSCG, koje je početkom godine, u skladu s ukupnim promenama, izgubilo pridev „ratno“, nije dobilo novi borbeni avion. Istovremeno, srpsku prestonicu Beograd brani samo nekoliko aviona koji su stariji od pilota, a i ostali deo neba SCG je gotovo bez odbrane. Avioni „MiG 29“ koji su bili stub odbrane već dugo ne lete. Ovako katastrofalno stanje nije zabeleženo od 1912, kada je Kraljevina Srbija formirala vojnu avijaciju. U savremenim armijama lete već avioni četvrte i pete generacije, a srpski spadaju u takozvanu 2A ili treću generaciju.
Prema objašnjenju komandanta Vazduhoplovnih snaga i PVO generala Vladana Marjanovića, nadležni državni organi trebalo bi do 2010. godine da donesu odluku o nabavci novog višenamenskog aviona, koji bi u dogledno vreme bio uveden u naoružanje, čime bi se sadašnji, pre svega „MiG 21“ i lovačko-bombarderska avijacija, stavili u drugi plan, do potpunog izbacivanja iz upotrebe.
Para ni za remont
Za avijaciju je 15 godina izuzetno dug period, objašnjavaju stručnjaci. Najmoderniji avion koji SCG ima je „MiG 29“ koji, evo, ulazi u svoju osamnaestu godinu. Kada je nabavljen, bio je u rangu sa sličnim avionima proizvedenim na Zapadu, ali danas na svakih tri do pet godina borbeni avioni se modernizuju. I Rusi su modernizovali svoj „MiG 29“, ugradili noviju opremu i moćnija ubojna sredstva, dok srpski nisu modernizovani nijednom. Nisu remontovani što zbog nedostatka para, što zbog nemogućnosti nabavke originalnih rezervnih delova. Da ne bude zabune, predočavaju stručnjaci, takav avion, bez obzira koliko je bio u vazduhu, mora se remontovati najkasnije posle deset godina od dana proizvodnje. Najduže što je postignuto u svetu je, ne računajući naš slučaj, 12 godina.
Takođe bi u narednih pet godina trebalo da se donese i odluka o nabavci jednog ili dva transportna aviona. Do tada će se u potpunosti iskoristiti resursi letelica te vrste koje su sada u upotrebi. General Marjanović ističe da je SCG potreban transportni avion srednje kategorije.
U istom periodu potrebno je doneti i odluku o nabavci novog transportnog helikoptera. Jednom broju letelica koji se sada nalaze u sastavu Vazduhoplovnih snaga remontom se može produžiti vek upotrebe do 2012. godine. General Marjanović naglašava da je potreba za transportnim helikopterom naglašena danas i sve više će rasti, posebno kada SCG pristupi kolektivnom sistemu bezbednosti.
Nekoliko sačuvanih aviona „MiG 29“, koji slove za najsavremenije u našoj avijaciji, kupljeni još pre dvadesetak godina, prizemljeni su i u hangarima čekaju na remont. Na kraju svog veka su i helikopteri, koji su, kao i avioni, u upotrebi samo zahvaljujući veštim inženjerima, mehaničarima i pilotima.
Rakete „na gajtan“
U floti našeg Ratnog vazduhoplovstva (RV) postoje helikopteri opšte namene „gazela“ i za protivterorističku borbu „gama“. Prve „gazele“ iz uvoza (Francuska) u naše RV stigle su 1974. godine, a zatim je u fabrici „Soko“ u Mostaru počela njihova licencna proizvodnja. Iako su u „voznom stanju“, ovi helikopteri su zastareli. Još imaju protivoklopne rakete koje se vode „na gajtan“. Moderni helikopteri su oklopljeni i zaštićeni od svakog pešadijskog naoružanja, dok ovi koje Vojska ima nisu, tako da ih i puška može oboriti. Vojska SCG ima i transportne helikoptere „Mi 8“. Većina i dalje leti, iako su tako davno proizvedeni da su mnogi stariji od pilota koji njima upravljaju. Ukoliko se stvari uskoro drastično ne promene, stručnjaci ocenjuju da će do kraja 2010. godine Ratno vazduhoplovstvo Vojske SCG prestati da postoji, jer do tada našoj kompletnoj avijaciji ističe rok upotrebe.
Vojska Srbije i Crne Gore, kažu podaci, ima oko 220 vazduhoplova, među kojima je stotinu borbenih aviona. Stručnjaci procenjuju da je od tih letelica najviše trećina ispravna. Ostali se koriste kao delovi za održavanje ispravnih aviona.
Komandant Vazduhoplovnih snaga i PVO VSCG general-major Vladan Marjanović kaže da je pogrešan utisak u javnosti da nemamo gotovo nijednu letelicu sposobnu za izvršavanje borbenih zadataka. On kaže da ne raspolažemo ni brojem ni ukupnim mogućnostima kao pre šest godina, iz razumljivih razloga, ali za zadatke za koje smo odgovorni imamo dovoljno vazduhoplova.
Danas je u lovačkoj avijaciji u upotrebi 31 avion tipa „MiG 21“, a imamo još šest takvih aviona, ali dvoseda, za obuku budućih pilota. „MiG 21“ se nalazi i u izviđačkoj avijaciji u kojoj je i deset „orlova“, u lovačko-bombarderskoj avijaciji je 24 aviona tipa „orao“, od kojih je 17 jednoseda i sedam dvoseda, i četrdesetak aviona „supergaleb“ (G-4).
U transportnoj avijaciji je 14 sovjetskih vazduhoplova „An-26“ i dva tipa „An-2TD„kolt“ kupljena u Poljskoj. U helikopterskim jedinicama je 36 transportno-borbenih aviona „MiG 8“ i 27 borbenih „gazela“ tipa „gama“ i dva „dornijera 28“ za posebne zadatke. Za obuku učenika i studenata u vazduhoplovstvu Vojska SCG i dalje koristi neprevaziđene školske avione „utva 75“, kojih po nezvaničnim podacima ima tridesetak.
Sadašnje vazduhoplovne snage uglavnom su bazirane na aerodromima „Batajnica“, „Lađevci“, „Niš“ i „Podgorica“. NJihov komandant general Marjanović najavljuje ukrupnjavanje, pa će od sadašnje 23 jedinice ubuduće biti 11 vazduhoplovnih sastava, a grupisaće se po istorodnosti sredstava u naoružanju radi racionalnosti.
