Posle godinu dana priprema, konsultacija sa osnivacima, finansijerima, mentorima, medusobnih kontakata, oko 400 nevladinih organizacija iz Srbije na samitu u Beogradu, formiralo je Federativni nevladin savez (FENS) sa ubedenjem u prisutniji život dnevne politike Srbije.
Dobrovoljno su se udružila sve neprofitabilna društva iz Backe, Banata, Srema, Macve, Pomoravlja, Pcinjskog okruga, Negotinske krajine, Raške oblasti, Šumadije i Beograda. Ambicije nisu skrivane, ali se nije moglo zaobici ni breme „petokolonaške“, ili „izdajnicke“ prošlosti. Otuda za svoj, i dalje blamirajuci, status kod naroda optužuju bivši režim, ciji protagonista, kako rekoše, danas „stanuje“ u Hagu.
Petokolonaši ili ne?
Nastupilo se sa programom koji je zavirio, ili ce zavirivati u sve pore života Srbije, a koji je bio u suprotnosti sa deklarativnim zalaganjima da ova Federacija nece vlast, ali hoce potpunu kontrolu vlasti. Ispoljavano jedinstvo, navodno lišeno svake vrste dnevne politike, ozbiljno bi se „ljuljalo“ prilikom svakog pominjanja imena vecinskog i manjinskog naroda. Ipak, mnogo toga je razjašnjeno. Recimo misterije oko osnivaca i finansijera više nema, a poznato je i ko stoji iza ove nove asocijacije sa predznakom jedinstvene. – Jedno je sigurno, naše vreme dolazi. Sa liberalnijom klimom našeg društvenog života stigli smo do prave potrebe udruživanja. Pored toga, vece interesovanje za formiranje nevladinih organizacija kod nas sa dolaskom donatora je ocigledan.
Ja sam šizofrenicarka
Od poznatih „lidera“ nevladinih pokreta na ovom trodnevnom skupu jedino je sve vreme pratio rad Miljenko Dereta. Biljana Kovacevic Vuco je uputila telegram podrške, A nisu se oglasile Sonja Biserko, Nataša kandic, Borka Pavicevic, dok je Sonja Liht bila samo na otvaranju ovog skupa i bila veoma zapažena.
– Pridajete mi veliki znacaj. Borila se jesam, ali u vašim komplimentima ima i preterivanja. Priznacu vam, ja sam šizofrenicarka, ali mislim da tu bolest još mogu da kontrolišem – jednog trenutka iskrenost je savladala Sonju Liht.
Narocito se to osetilo sa pojavom americkih organizacija i agencija koje od 2001. u Srbiji sprovode razvojni program, a kroz projekat „Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju“ – naglašava Branka Pavlovic, predstavnica nevladine organizacija „Osvit“ iz Šapca.
Kompromitovanje gotovo svih nevladinih organizacija u desetogodišnjem periodu ostavilo je traga. I na ovom skupu se priznalo da je omraženost i dalje prisutna i da je jedan od problema o kome Federacija mora da povede racuna. Svim tim asocijacijama pripisivane su izdajnicke uloge. Optuživali su ih da imaju zadatak da napadaju i kompromituju sve što je patriotsko.
Sve što ima miris nacionalnog osecanja.
– Omraza i sujeta i dalje nas sputavaju i pritiskaju. One price bivšeg režima da smo peta kolona, da smo izdajnici Srbije imaju i danas težinu. Pitam se zašto je to tako kad Miloševica više nema. Ja mislim da odgovor leži i u odsustvu naše sposobnosti komuniciranja sa javnošcu – priznala j Sonja Liht.
Kako do poverenja
Sve nevladine organizacije u svojim programima nemaju osvajanje vlasti. No, iza tih deklaracija, mogu se primetiti i drugacije ambicije koje su vezane za fotelje.
– U Srbiji danas postoji drugacije oblikovani društveni spektar. Dakle, postoji politicka scena i mi smo deo te scene, a ne samo politicari – istakla je Sonja Liht.
U jednom kasnijem obracanju ovaj prvoborac nevladinih organizacija bila je nešto preciznija.
– Mi necemo vlast – hocemo da kontrolišemo tu istu vlast. Nijedan segment našeg života ne sme biti bez kontrole. Mi smo sektor koji ima pravo i može da kontroliše sve – naglasila je Sonja Liht.
Na primedbu da su nevladine organizacije u službi globalne politike i da služe velikim silama za nametanje njihovih politickih projekata i pogleda Sonja Liht je odgovorila:
– U svetu ne postoji civilno društvo koje je izgradeno sa strane. Mi smo civilno društvo i samo mi možemo da ga gradimo i izgradimo, ali bez nevladinih organizacija to nije moguce.
Eliminacija siromaštva
Nevladina organizacija „Granska citaonica“ iz Pirota vec pet godina postoji i radi na eliminisanju siromaštva u Istocnoj i Jugoistocnoj Srbiji.
– Bili smo opozicija i onoj vlasti, a sad smo opozicija opoziciji Slobodana Miloševica. Zaista necemo vlast, hocemo da pomognemo opštini Pirot u eliminisanju siromaštva. Možemo da pomognemo, okupljamo strucnjake, nudimo ekonomiste, politikologe, planere. Naš uticaj raste, sve je manje onih koji su mišljenja da smo izdajnici – kaže izvršni direktor „Citaonice“ – Milija Todorov.
Jedan od ciljeva formiranja Federacije nevladinih organizacija bilo je izgradivanje klime poverenja izmedu vecinskog i manjinskih naroda u Srbiji. Medutim, da se one mogu koristiti i druge svrhe pokazuje primer iz Bujanovca.
– Obrazovanje Albanaca je diskriminatorsko. Da budem konkrtetniji, programi Srbije ne odgovaraju albanskim ciljevima. Zato preko Centra multikulturalnog obrazovanja, ciji sam ja predsednik, pokušavamo da alternativno negujemo albansku kulturu, cuvamo tradiciju, a sve preko Fondacije Rok Felera – otkriva gospodin Behri Nasufi.
Netrpeljivost prema Srbima
Kad se „zaobide“ dnevna politika i naglašena netrpeljivost prema vecinskom narodu, uocavaju se velike razlike u programima svih tih neprofitabilnih društava. Zavisno od teritorije na kojoj se nalaze, nude se i programi rada. Recimo, u Sjenici organizacija se bavi prosvecivanjem i eliminacijom zaostalosti, u Bujanovcu odbranom nacionalnih prava, Beogradu kontrolom vlasti, a u Subotici ucvršcenjem manjinskih institucija.
– Koordinator sam nevladinih organizacija nacionalnih manjina Srbije i Crne Gore i imamo 120 društava, a prihvatamo i one iz „vecinskog naroda“ koji imaju sluha za potrebe manjinskih naroda. No, mi smo gradani Srbije i istovremeno pripadnici etnicke zajednice, ali sebe vidimo unutar nevladinog sektora cele Srbije. Stvoreni su nacionalni saveti i oni imaju politicki predznak iza kojih stoje politicke stranke, pa i mi smo deo tog lanca – objašnjava Gabor Kudlik, predsednik „Otvorene perspektive“ iz Subotice.
Nevladine organizacije sa teritorije Raške oblasti uglavnom se bore sa zaostalošcu i prosvecivanjem stanovništva, ali pod obaveznim uplivom nacionalnih stranaka.
– Cinimo sve da eliminišemo zaostalost, da prosvecujemo najširi deo stanovništva. U pocetku je išlo veoma teško i sporo, danas okupljamo oko 400 clanova. Ubedenja smo da obrazovanju treba u odnosu na nemaštinu dati prednost. Verujem da sa formiranjem Federacije naš položaj i uticaj ,ne samo u opštini, vec i šire, bice daleko povoljniji – istice Sedat Vrcic iz Sjenice.
Na kraju, progovoreno je o širenju nevladinog sektora, o veštini komuniciranja, o odnosu izmedu nevladinog i vladinog sektora, odnos nevladinog sektora i politickih partija, nevladinog i poslovnog sektora, nevladinog sektora i sindikata i na kraju odnos sa javnošcu. Uz konstataciju da novinari nemaju senzibiliteta za delikatnu ulogu nevladinih organizacija, koja navodno poseduje sve, od strucnjaka do vrhunskih poznavalaca domace i medunarodne politike. Zato iz izloženog i dalje ostaje pitanje da li kljuc svega leži u tvrdnji „necemo vlast – hocemo kontrolu“. Uz dilemu kako ce se vlast kontrolisati bez posedovanja vlasti.
