Energetskoj tranziciji na čiste i/ili obnovljive izvore širom Evrope preti novoustanovljen problem – jaz fleksibilnosti – koji bi, ukoliko se ne preduzmu dodatni koraci za privlačenje privatnih investicija, mogao da sruši prvobitno zacrtane planove o smanjenju CO2 i drugih štetnih uticaja na planetu.
U elektroenergetskom sistemu, fleksibilnost pomaže očuvanju ili obnavljanju stabilnosti sistema. Jedino tako, fleksibilnim reagovanjem na stalno promenljive uslove – fluktuirajuću potrošnju ili proizvodnju električne energije – sistem ostaje u ravnoteži. Ipak, kada se govori o jazu fleksibilnosti, kao širem okviru energetske tranzicije, ne govori se samo o tome da sistem mora ostati u ravnoteži, nego se radi i o skupu faktora, koji omogućavaju da se svaka od zemalja u različito vreme i na drugačiji način, a u zacrtanom roku, pripremi i pozabavi dostizanjem zajednički planiranih ciljeva održivosti do 2030. godine. Ovaj, takoreći fleksibilan pristup koji je zemljama ponuđen, omogućava da se sa problemom tranzicije na obnovljive izvore energije izbore svaka na svoj način. To je dodatni izazov, jer je zajednički cilj – karbonska neutralnost do 2030. godine pod znakom pitanja.
Zbog ovoga su vlade širom sveta sve više pod pritiskom, jer neke od njih još uvek moraju prvo da donesu, a potom i sprovedu sopstvene mere koje će obezbediti pravedna, transparentna i dostupna tržišta energije. Tek nakon toga mogu da obezbede i investicije iz privatnih izvora, koje su prepoznate kao jedan od imperativa za postizanje ciljeva održivosti i očuvanje stabilnosti mreže u promenljivim uslovima.
Reagujući na sve veću prisutnost ovih problema sprovedena je posebna studija, u čijoj je izradi učestvovala i kompanija Eaton, a koja identifikuje jaz fleksibilnosti kao jedan od ključnih izazova s kojim se suočavaju čak i najveće evropske ekonomije, u postizanju ciljeva obnovljive energije do 2030. godine.
„S obzirom na postepeno smanjivanje proizvodnje i korišćenje energije dobijene iz uglja i gasa, nacionalne elektro-mreže moraju da usklade promenljivost njene proizvodnje iz obnovljivih izvora, poput komercijalnih vetroelektrana, sa trenutnim potrebama svih potrošača. Fleksibilnost je ključna za stabilizaciju mreže s visokim udelom obnovljive energije, a jedini način da je zemlje postignu jeste podsticanje investicija u dodatne kapacitete i skladištenje. Dodatno, otvorena tržišta su ključni preduslov za privlačenje investicija“, objašnjava Aleksandar Vasić, klaster menadžer kompanije Eaton za upravljane energijom.
ETRI 2023 studija
Jaz fleksibilnosti je jasno označen kao jedan od trenutno najvećih izazova dekarbonizacije naše planete u studiji Indeks spremnosti za energetsku tranziciju tokom 2023. (ETRI), koju je kreirala Asocijacija za obnovljivu energiju i čistu tehnologiju (REA), a sufinansirale kompanije Eaton i Foresight Group. Studija je upoređivala spremnost 14 nacionalnih evropskih elektro-mreža da pređu na obnovljive izvore energije do 2030., istražujući jaz fleksibilnosti i ciljeve svake zemlje za proizvodnju varijabilne obnovljive energije, kao i njene spremnosti tj. načina na koji će to ostvariti.
Na osnovu ovoga izgledno je da će samo Norveška, Finska i Švedska lako premostiti jaz, koji je delimično manji jer ove države imaju pristup hidroenergiji, ali i zato što imaju dobro uspostavljena tržišta električne energije i jasnije definisane druge energetske standarde za male proizvođače. Uprkos ovako zabrinjavajućem zaključku, dokaz da prognoze nisu samo loše jeste to što vrlo detaljna studija donosi i mnogo dobrih vesti za Evropu. Recimo, u centar rešenja problema postavlja se jačanje podrške za tehnologiju koja će pomoći u premošćavanju jaza, poput infrastrukture za punjenje električnih vozila, uključivanje pametnih brojila u infrastrukturu i unapređenje mreže za lakše skladištenje i proizvodnju energije.
Studija, takođe, pokazuje da uz odgovarajuće političko okruženje, zemlje poput Nemačke i Velike Britanije imaju potencijal da privuku veće investicije u energetsku tranziciju, premoste jaz i izgrade mreže sa visokim udelom obnovljive energije, što bi trebalo da bude model na koji će se ugledati i druge države Evrope.
„Pozitivna poslovna klima za energetsku tranziciju raste, podstaknuta zabrinutošću zbog emisija ugljenika, energetske sigurnosti i nestabilnosti cena. Istovremeno, vlade širom Evrope, ali i sveta moraju da odgovore na ovo pametnom i proaktivnom politikom koja će dovesti do stvaranja pravednog, transparentnog i lako dostupnog tržišta energije, neophodnog za privlačenje privatnih investicija, što će učiniti energetsku tranziciju pristupačnom svima. Stabilnost i predvidljivost povećaće poverenje investitora u projekte koji često imaju dug period povraćaja sredstava, ali su dugoročno posmatrano neophodni“, zaključio je Vasić.
Stručnjaci, koji su analizirali podatke prikupljene u studiji, ističu da je premošćavanje jaza moguće jedino uz pravilno dugoročno planiranje, prioritizaciju i ubrzavanje reformi tržišta, kao i hitno rešavanje trenutnih barijera za investicije u svim zemljama Evrope i sveta.
Post Views: 47
