U Novom Sadu danas se zatvara međunarodni Sajam knjiga na kojem je učestvovalo 175 izlagača. Tokom ove tradicionalne manifestacije, u okviru Dana Laze Kostića, održano je više od stotinu programa, uz gostovanja domaćih i stranih pisaca. Veoma zapažen bili su i Dani biblioteke i bibliotekara, Dani ruske kulture, kao i Međunarodna izložba umetnosti Art Ekspo, koja je okupila i akademske i samouke slikare i omogućila predstavljanje galerija i pojedinaca.
Na Sajmu smo zapazili i Zavičajno udruženje „Sava Mrkalj“, koje je knjigom „Baština krajiških Srba“ predstavilo važan doprinos priučavanju krajiške kulturne, književne i jezičke baštine.
– Udruženje se bavi organizovanjem kulturnih programa i čuvanjem uspomene na velikog Savu Mrkalja (učitelj, monah, filolof i reformator srpskog jezika i pravopisa, koji je izvršio veliki uticaj na Vuka Karadžića, prim, aut) – kaže sekretar Udruženja Snežana Stanišić. – Mlada smo organizacija, ali veoma zapažena u poslednje dve godine otkad smo započeli izdavačku delatnost.
Do sada su, dodaje, objavili četiri knjige sa zavičajnom tematikom i bili bi veoma srećni da nađu put do publike među našim ljudima u Australiji.
– To su knjiga pesama Boška Bućana, knjiga pesama Save Mrkalja koje je priredio profesor Dušan Ivanić i knjigu pesama Nebojše Devetaka, koje je priredio Nikola Vujičić. Posebno smo ponosni na „Baštinu krajiških Srba“ jer je to zbornik radova naših eminentnih stručnjaka – profesora Dušana Ivanića, dr Slavice Garonje, dr Sofije Božić, dr Ljiljane Stošić i dr Sanje Ranković – kaže Snežana Stanišić.
Sećanja
Knjiga „Baština krajiških Srba“ sadrži priloge iz oblasti istorije, jezika, folklore, tradicionalnog pevanja i sakralne baštine. Udruženje „Sava Mrkalj“ je ovim delom dalo značaj prilog jednom vremenu i narodu kojem je ostalo da pamti prostor opustošen fizički, ali još uvek natopljen glasovima njegovih predaka i njihovim delima koja obavezuju na sećanje i čuvanje tradicije.
Radojka Tmušić Stepanov: Srpsko-ruske veze
Na Sajmu je bilo i nekoliko ruskih štandova a „Vesti“ su posetile Srpsku asocijaciju predavača i poštovalaca ruskog jezika, literature, istorije i kulture, gde smo zatekli gospođu Radojku Tmušić Stepanov, autorsku knjige „Rusija, ruski carevi i imperatori“.
Gospođa Radojka je završila specijalizaciju za rusku kulturu i civilizaciju na na Državnom Institutu za ruski jezik i književnost „Aleksandar Sergejevič Puškin“ u Moskvi, a od 2000.godine član je Svetke organizacije rusista.
– Profesor sam ruskog jezika i književnosti i aktivno se bavim proučavanjem ruske kulture i civilizacije. Godinama pišem za ruski list „Glas“ o srpsko-ruskim vezama i približavam naša dva naroda. Uvek stavljam akcenat na to koliki je srpski ulog u ruskoj kulturi. U ovoj knjizi postoje dve povelje u kojima srpski knez Lazar poklanja imanje na Kosovu, potrudiću se da to dođe u ruke predsednika Putina… A, prvi ruski krunisani car je velikim delom i Srbin jer je njegova baka od Dejanovića i bila je rod Stefanu Dečanskom, a majka mu je Jelena Glinska od Jakšića iz Banata.
Analiza stradanja
Na štandu Krajiškog kulturnog centra zatekli smo Mirana Radakovića, koji je nudio dela srpskih autora poreklom zapadno od Drine. Po naslovima je bilo prometno da se veći deo autora bavi analizom stradanja našeg naroda koji je živio na tim prostorima.
Чланак Neka se čitaju i u Australiji се појављује прво на Vesti online.
