– Nedavno me je Slobodanka zvala da mi kaže da je za Aleksandra
pripremila lekove i da me pita da li mogu da mu ponesem. Drage volje sam
prihvatio. Kad smo se videli ispričala mi je i kakve su nju nevolje
snašle, prosto srce da vas zaboli, jer osim što je nedavno ostala bez
supruga, muke muči i sa zdravljem jer je bubrežni bolesnik. Često ide na
dijalizu, iako joj je jedan bubreg transplantiran. Meni je uvek
zadovoljstvo da pomognem kako i koliko god mogu. Narednih dana stižem u
Beograd i donosim lekove. Nadam se da će Aleksandru dobro doći – rekao
je našim novinarima Ilija Miki Vujović, koji je uz brojne nevoljnike od
časa kada su se i „Vesti“ pojavile na kioscima širom sveta.
Kako Miki nikad ne dolazi praznih ruku, to će sa našim novinarima
podeliti i na čije će sve adrese uputiti još lekova, koje je obezbedio
zajedno sa svojim plemenitim prijateljima. O lekovima koje je Slobodnaka
pripremila, od kojih samo jedna kutija u privatnim apotekama u Srbiji
košta oko 250 evra, obavestili smo i Milićeviće. Naravno, kao i uvek,
nikada do sada nisu propustili priliku da se od srca zahvale dobroj
Slobodanki Ilić, kao ni drugim zemljacima iz dijaspore, koji već
godinama nesebično obezbeđuju ovaj preparat, čime Aleksandru produžavaju
život mladom čoveku.
– Na koji način se zahvaliti toj divnoj ženi, više ni sam ne
znam. Svaka reč zahvalnosti je premala za sve što je učinila i što
nastavlja da čini za mene šaljući mi ovaj lek bez koga ne mogu ni dan.
Na ovaj način obezbedila mi je, u bukvalnom smislu, još i do pet meseci
života. Šta onda reći i poručiti? Ona je moj anđeo. Neka joj se dobro
još boljim vrati. Želimo joj da što pre ozdravi na radost svih nas koji
je volimo i poštujemo – rekao je u telefonskom razgovoru našim
novinarima Aleksandar Milićević, koji se sa teškom bolešću bori više od
dve i po decenije.
Za to vreme često je morao da bude hospitalizovan zbog
slabosti mišića za disanje. Muku muči i sa dijabetesom, osteoporozom i
kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko.
– Nažalost, za moju boljku ne postoji pravi lek, niti
tretman ili operacija, koji bi otklonili sve moje muke. U poslednje
vreme mi i visok šećer ne da mira. Uskoro me očekuje još jedan duži
boravak u bolnici, kada budem na terapiji krvnom plazmom. To me iscrpe
načisto, ali drugo rešenje ne postoji – kazao je Aleksandar.
Nije sam u svojoj muci
Zbog dugogodišnjeg lečenja, Aleksandar Milićević je često usamljen i tako reći odsečen od sveta i zbivanja u okolini.
– Kad je čovek tako dugo bolestan retko ko ostane uz njega. To je
svakako razumljivo, ali, eto, tek tada čovek shvati koliko je slab jer
nema na koga da se osloni onda kad mu je to najpotrebnije. Zato mi
ovakva pažnja dobre Slobodanke izuzetno znači i prija saznanje da uprkos
svemu, niste sami u svojoj muci – rekao je Aleksandar, koji od svoje
18. godine ni dan nije proveo bez lekova.
