Sav ovaj nesretluk izazvan pojavom virusa korone koji je paralisao ljudske aktivnosti u svim evropskim zemljama i pomama za zaštitnim maskama i sredstvima za dezinfekciju neodoljivo podseća na krize i psihozu uoči i tokom izbijanja ratova. Jedina razlika je u tome što je u ratu neprijatelj ipak vidljiv, dok je ovaj protiv koga se dobar deo čovečanstva danas bori ljudskom oku i drugim osetilima potpuno neprimetan. Zaštitne maske koje, prema onome što kaže medicinska struka, sprečavaju unošenje virusa u organizam udisanjem odjednom su nestale sa zaliha, a njihova cena je sa normalnih tridesetak lipa skočila na preko sedam kuna što pokazuje da država ipak nije spremna za ovakve situacije u kojima pojedinci pokušavaju da zarade na tuđoj muci.
Slična psihoza vladala je i u Kraljevini Jugoslaviji krajem tridesetih godina prošlog veka kada su nad njom počeli da se nadnose crni oblaci i sve prisutnija ratna opasnost izazvana Hitlerovim bolesnim težnjama da zavlada svetom. Poučeno iskustvima iz prošlog velikog rata, jugoslovensko Ministarstvo vojske i mornarice analiziralo je situaciju i došlo do zaključka da u zemlji ne postoji industrija zaštitnih sredstava od bojnih otrova, naročito gas-maski. Shvatajući da je pitanje vremena kada će i sama biti uvučena u rat Kraljevina Jugoslavija tražila je način da obezbedi vlastitu proizvodnju ratne opreme te vrste.
Ovo je priča o fabrici „Nebojša“, prvoj fabrici za proizvodnju gas-maski u Kraljevini Jugoslaviji.
Priča počinje negde pred kraj 1938. godine kada je jugoslovensko vojno vođstvo odlučilo da stvori uslove za vlastitu proizvodnju zaštitnih sredstava i opreme za odbranu od napada bojnim otrovima. Nije bilo mnogo vremena jer trebalo je nabaviti potrebnu opremu, mašine, osposobiti ljude i organizovati proizvodnju, a to je tada u Jugoslaviji mogao da uradi samo jedan čovek. Taj čovek bio je direktor Batine fabrike obuće u Borovu Toma Maksimović.
Maksimović se, kao čovek izuzetnih organizatorskih sposobnosti, bez mnogo predomišljanja prihvatio tog zadatka. Sa svojim saradnicima izradio je planove i predračune i devet meseci nakon sastanka u Ministarstvu vojske u Borovu je proradilo novo odeljenje za proizvodnju gas maski „Nebojša“.
Zbog sve prisutnije ratne opasnosti novo odeljenje Batine fabrike u Borovu moralo je u brzini da premaši čak i sistem „Bata“ koji je do tada važio za najracionalniji i najbrži fabrički sistem u Evropi jer gas-maskama trebalo je snabdeti i vojsku i civilno stanovništvo.
U fabričkom listu Borovo od 4. avgusta 1939. godine na naslovnoj strani pojavila se fotografija gas maske „Nebojša M-1“ čime je dato do znanja da je Toma Maksimović uspešno izvršio zadatak i da je proizvodnja gas-maski u Borovu započela. Za direktora novog odeljenja imenovan je Nedeljko Kondić koji u fabričkom listu od 5. septembra iste godine piše:
„Mi smo prvi i jedini proizvođači masaka za zaštitu protiv bojnih otrova, pa je utoliko važnije da svaki od nas koji ima ma kakve veze sa proizvodnjom maske, najozbiljnije primi na sebe svu odgovornost koju mora da snosi proizvodeći maske, jer gas-maska treba u najtežim momentima da zaštiti naše roditelje, naše majke, našu decu. Svakom treba da je jasno da od savesnosti pojedinca pri radu zavisi celokupni kvalitet maske, a to znači da od naše savesnosti zavisi i život onog čoveka koji tu masku bude nosio. Vremena su teška i tmurna, naš rad je potreban celom našem narodu, potreban je u odbrani naše zemlje. Stoga pozivam sve saradnike da prionu svim silama i da svome poslu posvete svu pažnju. Svaki minut je skup, a svaka greška može da izazove nesagledne posledice“ – napisao je Kondić i svoj tekst završio sloganom „Sigurna maska, najbolji prijatelj“.
Bata je u Borovu svakodnevno proizvodio na hiljade maski
Važno je reći da je odeljenje „Nebojša“ u Batinoj fabrici u Borovu kompletnu proizvodnju gas-maski vršilo vlastitim sredstvima i materijalima. Jedan zaštitni komplet sadržavao je gas masku, torbicu i sav tehnički pribor. Ni jedan delić toga nije se proizvodio na nekom drugom mestu, ni komadić konca nije proizveden u inostranstvu, sve je iz Jugoslavije i sve se prerađivalo u Borovu.
U beogradskom listu „Vreme“ od 14. aprila 1940. godine opisana je kompletna proizvodnja u „Nebojši“. Svaka proizvedena gas-maska sa filterom prolazila je kroz jedanaest kontrola u samoj fabrici, a poslednju, dvanaestu kontrolu vršila je komisija Ministarstva trgovine i industrije. Na taj način moglo se garantovati da su proizvedene maske potpuno ispravne i da životi onih koji ih budu koristili neće biti ugroženi u sudaru sa bojnim otrovima. Tehničke uslove propisivalo je Ministarstvo vojske i mornarice, odnosno Inspekcija zemaljske odbrane.
Filter za maske izrađivan je od komada lima. I on je kao i maska prolazio kroz jedanaest kontrola. Sam lim prolazio je kroz tri kontrole na specijalnim spravama i od strane stručnih lica. Sve kontrole bile su jednako važne i tokom svake kontrole pažnja je bila na najvišem nivou. I pored toga moglo bi se reći da su u kontroli filtera najvažnije bile kontrole nepropustljivosti vode, ispitivanje zaštitne moći filtera i tzv. nefelometrijska vrednost i kontrola filtera pri disanju. Posle svake kontrole, radnik koji je kontrolu izvršio stavljao je svoj žig.
Kada su maske u pitanju već na početku je kroz kontrolu prolazila guma od koje su se maske proizvodile, a zatim i gumena smeša. Nakon toga je vršena kontrola kroz presovanje, kontrola montaže i kontrola nepropustljivosti cele maske. Najvažnija kontrola gas-maski i filtera vršena je u gasnoj komori koja je bila posebno odeljenje „Nebojše“. U „ćeliji smrti“, kako su je zvali, otporna moć maski ispitivana je pravim otrovima, fosgenom, arsenima i benzilbromidom i to u malo većoj jačini, koja je, ako maska nije bila ispravna, za sekundu mogla da ubije onoga ko masku ispituje.
To ispitivanje vršio je jedan inženjer i to na samom sebi. To je bio i najopasniji deo kontrole, a ujedno i najveća garancija da su filteri i gas-maske ispravni. Zato su inženjeri bili naročito oprezni i pri izradi maski i filtera nisu dozvoljavali nikakvu aljkavost, nepažnju i površnost jer, na kraju krajeva u pitanju su bili njihovi životi.
Poslednju kontrolu vršila je državna komisija Ministarstva trgovine i industrije koja je ispravnost svake maske potvrđivala svojim žigom. Nakon toga gas-maske i filteri pakovani su u torbice i stavljane u sanduke koje je državna komisija odmah pečatila. Ti crveni pečati potvrđivali su da su maske izrađene po propisu i kao takve izašle iz Batine fabrike „Nebojša“ u Borovu.
Na proizvodnji gas-maski u pogonima „Nebojše“ u Borovu bilo je zapolseno 900 ljudi, a fabrička uprava bila je spremna da taj broj i poveća jer je većina stanovnika Kraljevine Jugoslavije bila bez maski.
Do otvaranja pogona za izradu vojnih i civilnih maski u Borovu u prodaji su bile gas-maske inostranih fabrika po ceni od 250 do 380 dinara po komadu. Gasmaska „Nebojša“ bila je mnogo jeftinija i civili su mogli da je kupe po 169 dinara. Zanimljivo je da su maske stranih proizvođača bile u prodaji, a da nisu prolazile kroz bilo kakvu kontrolu.
Parole po zidovima fabrike
Beogradsko „Vreme“ prenelo je i atmosferu u samim pogonima „Nebojše“ u kojima je vladao red specifičan i za sve ostale pogone u „Bati“. U svim radionicama su po zidovima visile ispisane parole koje su radnike podsećale da treba da budu pažljivi, vredni i pedantni. U radionicama „Nebojše“ ove parole bile su još sugestivnije i snažnije nego u ostalim pogonima fabrike. „Od vaše savesnosti zavise mnogi životi“, „Ovde je zakon savesnost i sabranost“ ili „Misli uvek na to da gas-maska spasava živote“ samo su neke od tih parola.
Na potrebu da budu savesni i pažljivi stalno je upozoravao i generalni direktor „Bate“ u Borovu Toma Maksimović prilikom svakog obilaska pogona.
„Svaka vaša, ma i najmanja, nepažnja može da stane života nekog čoveka pa čak i nekog vašeg rođaka, vašeg brata, vaše dete ili vas same“ – govorio je Maksimović i radnici su to najozbiljnije shvatali.
Gas-maske „Nebojša“ u očima kolekcionara vojne opreme
Kolekcionari vojne opreme pored naoružanja i opreme u svojim kolekcijama žele da imaju i različite primerke gas-maski pa je tako i maska „Nebojša M-1“ proizvedena u Borovu roba koja se nudi na kolekcionarskim internet aukcijama. Na internet stranicama na kojima se vrši prodaja za kolekcionare „Nebojša M-1“ dostiže cenu u rasponu od 250 do čak 2700 kuna, zavisno od očuvanosti i kompletnosti prateće opreme koja je išla uz jednu masku i koja se sastojala od torbice, limene kutije za spremanje maske, filtera i uputstva za upotrebu. Poželjno je da na njoj postoje i svi žigovi koji su potvrđivali njenu ispravnost.
The post Nekad i sad: Nebojša iz Batinog Borova appeared first on srbi hr.
