Fudbaleri Sidneja u subotu su zvanično krunisani kao pobednici ligaškog dela A-lige. Međutim, dodela trofeja i planirano slavlje su im preseli pošto su poraženi na Lajkard ovalu od Vestern junajteda sa 1:2 (0:1). Žurku je upropastio Stiven Luštica, golom za pobedu svog tima u 89. minutu. Naš Miloš Ninović je odigrao ceo meč, dok je Luk Ivanović ušao šest minuta pre kraja.
Fijasko u utakmici protiv novog člana australijske fudbalske elite samo je još jače osvetlio očiglednu krizu u kojoj se nalazi ekipa Sidneja. Tim trenera Korike već pet mečeva zaredom ne zna za pobedu, a da sve bude gore, čak tri puta od nastavka sezone je poražen, uz dva nerešena meča i samo jednu pobedu.
Više nego dovoljan razlog da se u redovima branioca titule uključi alarm uoči početka plej-ofa, jer ukoliko nastave s ovako bledim igrama nemaju čemu da se nadaju u borbi za odbranu trofeja.
– Sigurno da ovo nije najbolji način da završimo ligaški deo takmičenja – rekao je kapiten Sidneja Alels Vilkinson. – Želeli..
Beli orlovi iz Dajanele vratili su se sredinom prošle sedmce u pobednički ritam. U okviru 7. kola Druge državne lige Zapadne Australije, srpski klub je na domaćem terenu ostvario ubedljvu pobedu protiv Kurtin Univerziteta – 5:1 (1:1).
Tim trenera Bobija Despotovskog tražio je dobitnu kombinaciju tokom celog prvog poluvremena, u kojem je posle prosečne i uglavnom ravnopravne igre rezultat bio izjednačen. Rizidis je doveo srpski klub u vođstvo u 14. minutu, ali je samo šest minua kasnije Masranga anulirao prednst domaćina.
U nastvku je viđena potpuno drugačija slika na terenu. Orlovi su se razleteli po terenu i počeli da melju suparnika. Otpor „studenata“ konačno je popustio u 53. minutu, kada je Milan Vulin pogodio za 2:1. Od tog momenta golovi su se nizali kao na traci. Prvo je najbolji golgeter Dajanele Asa Sipits (strelac šest golova u sedam mečeva) povećao na 3:1 u 56. minutu, a Slobodan Vulin se upisao u strelce samo sedam minuta kasnije. Konačno, tačku na reviju golova srpskog kl..
Pandemija COVID-19 dovela je do porasta stope nezaposlenosti u Australiji, koja sada iznosi 7,5%. Prevedeno u brojke, nešto više od milion radno sposobnih ljudi trenutno je angažmana. Ovoliki broj nezaposlenih poslednji put je zabeležen novembra 1998, a procenuje se da će do kraja ove godine stopa nezaposlenosti preći 10%. Pored velikog
broja ljudi koji su ostali bez posla, pojedina istraživanja kažu da oko 3,3 miliona Ozija razmišlja da promeni zanimanje zbog korone i nastavi karijeru u industrijama, koje imaju veću perspektivu.
Izveštaj ING Future Focus, čiji su autori bankarska grupacija ING i švedsko-australijski futurista Andres Sorman-Nilson, detaljno je opisao prvih deset profesija, koje će biti tražene u budućnosti.
1. Medicinski telefonski “pripovedač“
Pandemija je dovela do značajno većeg korišćenja usluga tele-medicine, što znači da će biti izraženija potreba za medicinskim radnicima, koji su digitalno pismeni i koji mogu podatke da prenesu u priču i da humanizuju način r..
Nedavno je Savezna Vlada, u cilju stimulacije pre svega građevinske industrije, donela odluku da se, pod određenim uslovima može dobiti 25.000 dolara za izgradnju ili renoviranje stambene jedinice.
S obzirom na to da su kriterijumi koji se moraju ispuniti da bi aplikacija bila uspešna prilično strogi, stiče se utisak da je ta mera manje namenjena za pomoć onima koji renoviraju, a više za građevinsku industriju.
Interesantno je da se pravi razlika između nekoga ko ima državljanstvo i nekoga ko ima stalni boravak, što je na neki način znak da mera i nije toliko ekonomska koliko se na prvi pogled čini. U svakom slučaju, svaka stimulacija privredi je dobrodošla.
Dalji kriterijumi za ovu finansijsku pomoć se svode na maksimalan godišnji prihod od 125.000 dolara za pojedinca, odnosno do 200.000 dolara kombinovano za porodicu, kao i za vrednost objekta na kojem se vrši renoviranje odnosno izgradnja.
Dakle, ukupna vrednost nekretnine, zajedno sa pripadajućim zemljištem ne sme preći iznos od..
Fudbaleri Svetog Đorđa iz Vilavonga ostvarili su pobedu i u drugoj ovogodišnjoj utakmici Premijer lige Brizbejna. I ovaj put je briljirao sjajni Nasib Džabel, koji je sa dva efektna gola doneo srpskom timu veliku pobedu na gostovanju protiv Akacija Ridža – 2:1.
Rezultatski, ali i po odnosu snaga na terenu, utakmica je bila teška i rezultatski neizvesna. Posle velike borbe zasluženo je završena minimalnom pobedom Svetog Đorđa, koji je imao više nadahnutih pojedinaca u derbiju, prvi put odigranom u premijerligaškom rangu za prvenstvene bodove.
Prošle godine u polufinalu Kupa Brizbejna dva rivala su odigrala poslednji susret, ali tada je Akacija kao tim iz višeg ranga slavila s ubedljivih 5:1. Samim tim, ova pobeda je srpskom timu još slađa jer predstavlja svojevrsni revanš za prošlogodišnju eliminaciju u završnici kup takmičenja.
Vredi istaći da je rival Svetog Đorđa u svojim redovima imao Huana Džejmsa, fudbalera koji svojim igračkim i golgeterskim sposobnostima može da igra u znatno ..
Nikola Radosavljević, jedan od najmlađih doktora umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, dobitnik više od 20 različitih nagrada i priznanja iz oblasti grafike i crteža, u Savremenoj galeriji u Subotici predstavlja tri grafička ciklusa kojima postavlja pitanja identiteta, doma i bezbednosti.
Izložba „Kuća na jezeru” je simbioza istoimenog ciklusa, zatim ciklusa „Aurora” i „Hazarski rečnik”, a na konstataciju da je trenutno najtraženiji i najcenjeniji srpski grafičar u svetu, Nikola kaže „da umetnici nisu sportisti i naučnici i zato nema ko da ih ceni na taj način“.
– Ali, podjednako smo važni kao sportisti i naučnici i ne tražimo da nas neko ceni, već samo da nas prepozna i da kultura u državi dobije osnovu. U ovom momentu sam grafičar koji dobija pozive sa svih strana sveta, to je tačno. Paralelno sa Suboticom, izlažem na kolektivnim izložbama širom sveta, Nepal, Japan, Kina, Poljska, Švajcarska, Mađarska, i zastupljen sam širom Evrope. To je zaista sjajno, ali to je samo rezult..
05.08.202005.08.2020
Srpsku dopunsku školu u nemačkoj pokrajini Hesen organizuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Frankfurtu na Majni. Časovi su besplatni. „Nastava je dobar izbor za Vaše dete jer omogućava proširivanje znanja srpskog jezika, upoznavanje srpske književnosti, razvoj interesovanja za čitanje i pisanje na ćirilici i latinici, sticanje zvaničnog uverenja o završenoj osnovnoj školi na srpskom jeziku i mnogo nezaboravnih trenutaka zajedničkih druženja (izleti, predstave, priredbe, sportska takmičenja)“, poručile nastavnice Srpske dopunske škole iz Hesena Sonja Zrnić i dve Tatjane Milanović i Nedeljković sa koordinatorkom Biljanom Bukinac.
Za sve informacije obratiti se:
Tatjani Milanović na broj telefona + 49-157-36572046 ili putem elektronske pošte tanjamilanovic969@gmail.com
Sonji Zrnić na broj telefona + 49-177-4803377 ili putem elektronske pošte zrnicsonja@gmail.com
kao i koordinatoru nastave u inostranstv..
U čast naučnika Milutina Milankovića i njegove teorije o klimatskim promenama, nova vrsta vodene grinje iz mediteranskog dela Crne Gore, koja naseljava potoke koji presušuju tokom jednog dela godine, dobila je ime Mideopsisi milankovici.
Kako je pojasnio profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta Crne Gore, dr Vladimir Pešić ta vrsta naseljava takozvane intermitentne potoke, odnosno potoke koji presušuju jedan deo godine, obično u toku leta.
Kao posledica klimatskih promena broj takvih staništa se svake godine povećava i potoci koji presušuju čine sve veći deo rečnih mreža posebno u Mediteranu.
Reč je o vrsti koja je već milionima godina preživela u malim mediteranskim potocima koje naseljava, naveo je profesor Pešić i dodao da to znači da je dobro prilagođena na klimatske promene.
Međutim, kako dodaje, nova vrsta verovatno nije prilagođena i na aktivnosti ljudske vrste koje dovode do fragmentacije i uništenja tih izuzetno značajnih, ali danas veoma ugroženih staništ..
04.08.202004.08.2020
Franc Kafka, devojčica i lutka
Foto: arhiva Radioaktivni komarac
Priča kaže, a preneo ju je na Fejsbuk stranici Radioaktivni komarac, da je Franc Kafka sreo devojčicu u parku gde je svakog dana šetao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.
„Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim sveta. Pisaću ti o svojim dogodovštinama“. Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa devojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici doneo lutku.
Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.
Na prikačenoj poruci pisalo je: „Putovanja su me izmenila…“
Mnogo godina kasnije, sada već odrasla devojka, našla je skriveno pismo u lutki...
Celu planetu je danas obišla vest da su na svetskom takmičenju Udruženja pronalazača Korona inovacije, naučnici iz Srbije osvojili treće mesto. Na čelu tima je profesor Vladimir Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji već deset godina radi i u NASI.
Naime, naši naučnici su patentirali razvoj antivirusnih i antimikrobnih materijala u prevenciji širenja koronavirusa u ventilacionim uređajima.
Materijal, odnosno čestice titan-dioksida, apatita i ekstrata biljaka sa naših područja nanosi se na filtere u ventilacionim uređajima.
Na taj način znatno se smanjuje aktivnost virusa, a tim profesora Đorđevića je među 35 zemalja i 200 patenata osvojio treće mesto.
-To su vrste kompozita praškastog karaktera koji se nanose na određenu površinu koja tim dejstvom postaje antimikrobna i antivirusna”, objašnjava prof. dr Vladimir Pavlović i dodaje da istraživanja pokazuju da titan-dioksid daje svojstvo staklu da se samoočisti.
Vladimir Pavlović je redovni profesor Univerziteta u Beogra..