Gordana Vunjak Novaković, profesorka Bioinžinjerstva i medicinskih nauka na Kolumbija univerzitetu, bila je današnja gošća emisije “Među nama”, sa kojom je novinarka Maja Nikolić razgovarala o eksperimentu u kojima su ljudska pluća oživljena uz pomoć svinjske krvi, na čemu je radila i naša profesorka, piše “Nova.rs”.
Odgovarajući na pitanje kako je sve počelo i koji je bio cilj, Novaković je rekla da je krenulo pre osam godina, i da su njene kolege tada došle da razgovaraju o tome da li ima neke mogućnosti da koristeći bioinženjerske tehnologije regenerišu pluća, koja oni svakodnevno odbacuju za transplataciju, zato što su nedovoljnog kvaliteta.
“To je krizna situacija, jer veoma veliki broj pacijenata ima transplataciju kao jedinu opciju jer se nalaze na krajnjem stadijumu različitih bolesti pluća. Prvi korak je bio da se napravi tim, bioinženjeri, hirurzi, patolozi, imunolozi, pulmonolozi, svi koji su nam bili potrebni, i počeli smo da gledamo šta može da se uradi da bi se ta pluća..
Od kako je pandemija korona virusa alarmirala ceo svet istraživači, lekari, profesori svi su na nogama i vredno rade kako bi došli do novih informacija o virusu i konačnom rešenju za izlaz iz ove agonije. Pored struke koja se bori sa epidemijom u Srbiji, naših lekara, naučnika, profesora ima i po čitavom svetu i svi oni imaju isti zadatak – kako pobediti virus, piše “Blic”.
Kruševljanin napravio čudo u Minhenu
U centru borbe za pronalaženje vakcine i odgovarajućeg leka protiv korona virusa nalazi se dr Slavoljub Milošević, Kruševljanin koji već godinama radi kao imunolog i molekularni biolog u Minhenu. On je potpredsednik i rukovodilac timova za inovacije i tehnološki razvoj “Medigene AG” u Nemačkoj, a njegova dostignuća na polju imunologije i lečenja tumora su mu donela brojna priznanja.
Foto: Privatna arhiva
Doktor Milošević je prvi imunolog u svetu koji je izumeo sistem za izdvajanje limfocita koji prepoznaju tumore i koriste se kao celularna terapija protiv njih i doktor molekula..
Molekularni imunolog, dr Slavoljub Milošević, koji je poreklom Kruševljanin, svetski priznati naučnik intenzivno radi istraživanja u laboratoriji u Minhenu, koja bi mogla dovesti do pronalaska vakcine, ali i terapijskog agensa, odnosno leka protiv Covida – 19. Specijalno za naš portal kaže:
“Projekat na kome trenutno radim je upravo kod Vlade Bavarske na evaluaciji sa ciljem obeubeđivanja finansirnja daljih ispitivanja. Po mom misljenju, do kraja godine, nekoliko vakcina protiv korone virusa će u Nemačkoj i svetu biti u upotrebi. Koliko ja znam, nekoliko firmi je već zapocelo drugu fazu kliničkih ispitivanja ove vakcine. Posle toga sledi treća faza istraživanja na velikom broju primalaca i i poslednja četvrta faza je konačna upotreba vakcine protiv Kovida 19” – najavljuje dr Slavoljub Milošević.
U drugom talasu korona virus je zarazila više od 16 miliona ljudi u čitavom svetu. U samoj Nemačkoj obolelo je 207. 379 ljudim izlečeno je 191.400, a umrlo je 9.205. Doktor Milošević se već m..
Novi skandal potresa nemački „Folksvagen“. Nemački mediji objavili su da je automobilski gigant kroz tajnu operaciju „Elefant“ vodio rat protiv firme iz Bosne koja joj je bila dobavljač.
Nemački „Biznisinsajder“ objavio je da poseduje 50 sati razgovora vrha kompanije iz Volfsburga o tome kako sprečiti bosanski „Prevent“ da preuzme kompaniju „Gramer“, ali i kako je isključiti iz lanca „Folskvagenovih“ dobavljača.
„Prevent“ je kompanije iz BiH koja je veliki dobavljač delova za automobilsku industriju, kao što su presvlake ili menjačke kutije, a svaki četvrti automobil proizveden u Evropi ima neki deo iz „Preventa“.
Sa druge strane, „Gramer“ je nemačka kompanija koja proizvodi naslone za glavu na automobilskim sedištima i centralne konzole.
„Folksvagen“, ali i drugi nemački koncerni, kao što su „Dajmler“ ili BMV, pribojavali su se da bi „Prevent“, preuzimanjem „Gramera“, mogao da ih ucenjuje na neki način.
Da takav strah nije bez osnova pokazalo se 2016. godine, kada je „Prevent“ pr..
Niz čudesnih otkrića, kao i putujući elektronski perfomansi koje je na sceni evropskih i američkih univerzitetskih aula izvodio Nikola Tesla, držeći u rukama sijalice koje su se ne samo palile i gasile već i pravile svetlosne oreole oko njegove glave, najviše su doprineli magiji koja se stvorila oko Teslinog imena.
Njegova biografija, i pored brojnih knjiga koje detaljno opisuju dečaštvo, školske i studentske dane, kao i decenije provedene na tlu Sjedinjenih Američkih Država, i dalje je obavijena ogromnim velovima misterioznosti, prenosi “Serbiantimes.info”.
Dolaskom u Ameriku, Tomas Edison bio je izuzetno skeptičan prema otkrićima radoznalog, inteligentnog, ali za Edisonova shvatanja isuviše drskog mladića. Već tih godina za Teslin rad počinju da se interesuju mnoge obaveštajne službe.
TESLA I RUSKE SLUŽBE
Teslino najvažnije otkriće u studentskim danima – teorija rezonance – (otkrio ju je tokom studija elektronike u Budimpešti) ključ je za razumevanje upravljanja energijom u harmon..
25.07.202025.07.2020
Dečji sabor „Dani ćirilice“ pokrenut je 2002. godine sa željom da doprinese očuvanju srpske kulturne baštine, jezika i pisma, pesme i igre, starih zanata, običaja i pravoslavne vere. Okosnicu Sabora čini konkurs za najbolji literarni rad, najlepši kaligrafski rad, inicijal, vez, i ilustraciju i izradu lutke u narodnoj nošnji. Tema konkursa menjala se iz godine u godinu: vera nada i ljubav, srb, milosrđe, dobrota, kolevka, čast, brat, mostovi, budimo ljudi, svetinja.
Na Konkursu za najbolji literarni i najlepši likovni rad, koji je Ministarstvo prosvete uvrstilo u Program Republičkih smotri, do sada je učestvovalo oko 30.000 učenika osnovnih i srednjih škola iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Rumunije, Mađarske, Grčke, Albanije, Austrije, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Švedske, Finske, Kine, Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike, Amerike, Kanade i Ruske Federacije.
Na konkurs „Dani ćirilice“ ove godine pristiglo je preko 500 iz raseja..
23.07.202024.07.2020
Novi snovi – plakat DKC Beograd
Foto: arhiva DKC Beograd
Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“, koji se već pola veka održava u Beogradu svakog oktobra, ove godine izgledaće drugačije. Imajući u vidu složenu epidemiološku situaciju prouzrokovanu virusom korona. „Iako nećemo biti u mogućnosti da fizički ugostimo decu iz dvadesetak zemalja Evrope u našoj prestonici, festival prijateljstva, kulture, tradicije i dečje igre održaće se u novoj i drugačijoj formi stoga je slogan ovogodišnjeg festivala „Novi snovi“, poručili su iz Dečijeg kulturnog centra Beograd.
– Svaka nova manifestacija „Radost Evrope“ donosi nam nove generacije i njihove nove snove i realnosti. „Novi snovi“ ove godine predstavljaju želju Dečjeg kulturnog centra Beograd da se maštanjem, igrom i umetnošću prevaziđu izazovi koji su postavljeni pred celom planetom – istakla je Ivana Tabori Obradović, urednik „Radosti Evrope“
U susret 51. Međunarodnom susretu dece Evrope „Radost Evrope“ održa..
U nizu lepih vesti koje stižu sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu ovih je dana stigla još jedna. Docent dr Zoran Milanović objavio je rad u najprestižnijem časopisu iz oblasti sportskih nauka. Rad je objavljen u časopisu British Journal Of Sports Medicine (BJSM) i spada u 10 najcitiranijih radova objavljenih u 2019. godini u svetu.
Naziv rada objvljenog u časopisu je „Broad- Spectrum Physical Fitness Benefitis Of Recreational Football: A systematic Review And Meta – Analysis”.
“Radi se o radu koji se nalazi među deset najcitiranijih radova u 2019.godini. Ako tome dodamo i podatak da je časopis prvi na listi nauke o sportu i da ima impakt faktor preko 12 po najnovijoj kategorizaciji, smatramo to velikim uspehom ne samo za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu nego za nauku u Srbiji. Retkost je da neko sa ovih prostora uopšte objavi rad u tako prestižnom časopisu, prema informacijama koje imam do sada niko iz Srbije nije objavio rad u tom časopisu, a on..
U eksperimentu koji liči na naučnu fantastiku tim istraživača predvođen dr Gordanom Vunjak-Novaković i dr Metjuom D. Bačetom uspeo je uz pomoć krdiovaskularnog sistema svinje da obnovi teško oštećena pluća koja su hirurzi prethodno odbacili kao nepodobna za transplantaciju.
Tehnologija koju su razvili naučnici potencijalno bi mogla da dovede do drastičnog smanjenja lista za transplantaciju pluća. Ovo dostignuće objavljeno je u časopisu “Nature Medicine”, a o njemu su izvestili brojni svetski mediji, prenosi “Blic” .
“Ako postoji način da se čak 40 posto doniranih pluća koristi za transplantaciju, umesto dosadašnjih 20 posto, lista čekanja za pluća mogla bi biti eliminisana”, rekao je dr Bačeta, grusni hirurg Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.
Istorija transplantacije pluća
Istorija transplantacije tog osetljivog organa počela je sa nekoliko pokušaja koji su bili neuspešni zbog odbacivanja. Pionirski eksperimenti na životinjama koje su izveli Rus Vladimir Demikov i Francuz Henri Metr..
“U pаuzi snimаnjа nа Hаvаjimа, Sinatra je stаjаo pored vode u društvu jedne žene. More im je bilo do kolenа. Ali, Pаcifik je opаsаn, tаlаsi mogu dа povuku čovekа. Opomenuo sаm ih. Nisu me poslušаli. I dogodilo se nаjgore”
Igrаo je nа Brodveju sа jednom od prvih seks-bombi “Mаde in USA”, legendаrnom Me Vest. U filmu “Džunglа nа аsvаltu” bio je pored Merilin Monro. Bio je jedаn od “Sedmorice veličаnstvenih”. Nаšа publikа gа je gledаlа u mnogim filmovimа, između ostаlih u “Tаrаsu Buljbi” i “Roni tiho, roni duboko”. Spаsаo je život Frenku Sinаtri. U Njujorku, bio je zvezdа nа rаdio-tаlаsimа pre pojаve televizije, pre rаtа i pre nego što je mlаdi Orson Vels izveo čuvenu ujdurmu sа “Iskrcаvаnjem Mаrsovаcа”, prenosi “Telegraf”.
Na kraju karijere postao je poznаti holivudski producent. Svi su ga znаli kаo Bredа Deksterа, čovekа širokih rаmenа i još šireg osmehа. Mаlo ko je dа mu je prаvo ime Veljko Šošo i dа je poreklom Srbin.
“Moj otаc Mаrko Šošo je došаo u Ameriku 1908. godine, iz selа Dr..