izvor: printscreen
“Neki se posle godinu dana razvedu, a vi posle 5 godina smrti supruga želite zajedničko dete! To je predivno i iz čiste ljubavi!”. Ova rečenica jednog od gledaoca savršeno opisuje priču Tijane Prizrenac, koja se odlučila da rodi dete svog preminulog supruga. Iako joj je sistem dugo bio prepreka, nije odustajala. Posle pet godina pravne borbe, Tijana je uspela da pobedi. Viši sud u Nišu presudio je u njenu korist, potvrdivši da zamrznuti embrioni pripadaju njoj i da ima pravo da ih iskoristi u Srbiji. Ova odluka je označila kraj njenog dugog puta i početak ostvarivanja sna o zajedničkom detetu sa suprugom koji više nije među živima.
Kako prenosi Blic, Tijana se oglasila na svom X nalogu i otkrila da su embrioni napokon njeni.
“Ljudi, završila sam “šetnju” po sudovima, embrioni su moji“, napisala je ona.
Ljudi, završila sam „šetnju“ po sudovima 😭❤️💪 Embrioni su moji!
U IME NARODA ❤️ https://t.co/ty75WgQITH pic.twitter.com/iBZHHzxUk4
— Tijana Prizrenac (@PrizrenacT) September 13, 2024
U izjavi za Euronews Tijana je istakla da je Viši sud u Nišu potvrdio prvostepenu presudu koju je doneo Osnovni sud u Leskovcu.
“Potvrdili su prvostepenu presudu koju je doneo Osnovni sud u Leskovcu da ja imam pravo da koristim naše zajedničke embrione, da mogu sama da nastavim započetu proceduru ovde u Srbiji, da mi ne trebaju dodatne saglasnosti, testament”, rekla je Prizrenac.
Tijana nije jedina koja se poslednjih nekoliko godina bori za zamrznute embrione. Njenu sudbinu deli još najmanje tridesetak žena. Kamen spoticanja za njih bio je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) koji kaže da je za korišćenje zamrznutih embriona potrebna saglasnost oba parnera. U ovom slučaju bila je potrebna saglasnost supruga. Takođe, u članu 41, stoji da se u procesu VTO mogu koristiti samo embrioni živih davalaca.
Pet godina borbe
Podsetimo, Tijana Prizrenac se za svoje embrione borila otkad joj je muž preminuo od raka 2019. godine. Ona je želela da embrioni ostanu ovde, u Srbiji.
“Ja tražim da moja klinika sprovede postupak do kraja, u Srbiji. Želim da ovde bude izvršen i embriotransfer. A ukoliko ne bude sluha za izmene i dopune zakona, posle ove presude, svi ćemo, od sada pa ubuduće, koristiti ovu sudsku praksu, odnosno pobedu”, kazala je ranije Tijana.
Uprkos tome što je njen suprug u testamentu ostavio genetski materijal, Tijana ni tako ne može da dobije svoje embrione.
“Moj suprug je bio onkološki pacijent. Iznenada je dobio leukemiju koja ga je ubila kroz 20 dana, umro je pre embriotransfera. Klinika je znala za njegovu istoriju bolesti. Zahvaljujući suprugu, napravili smo testament gde se on izjašnjava da mi ostavlja genetski materijal, da mogu da nastavim dalje sa tim. Svesna sam gde živim i kako se sporo odvijaju stvari, ali ja imam rok do sledeće godine da nešto uradim. Mi u Zakonu imamo vremensku odredbu od pet godina čuvanja embriona. Ovo traje već četiri godine, što više pričam o tome, sve više shvatam da je ovo trauma za mene”, iskrena je Tijana.
Ova priča može poslužiti kao inspiracija i vetar u leđa mnogima koji se nalaze u sličnoj situaciji ili se bore za potomstvo.
About The Author
