„Naš cilj je da 2004. godine postanemo kandidat za clanstvo u Evropskoj uniji. Zato je pitanje želimo li u evropsku integraciju mnogo važnije od toga da li hocemo jednu ili dve države“, izjavio je Zoran đindic, predsednik Vlade Srbije, povodom najave današnjih razgovora o buducnosti federacije.
Republicki premijer je juce bio gost lista „Politika“. U razgovoru sa rukovodstvom, urednicima i novinarima Zoran đindic je odgovorio na najaktuelnija pitanja, od sudbine reformi i talasa štrajkova, preko pitanja o izlasku Srba na kosmetske izbore, do odnosa u federaciji.
Predsednik srpske vlade istakao je da iduce 2002. godine mora konacno da se reši dilema u kojoj državi živimo – Srbiji ili Jugoslaviji.
• Upravo je isteklo devet meseci otkako je izabrana nova vlada Srbije. Otada su zapocete i pripremaju se temeljne reforme u državnoj upravi, privredi, sudstvu, školstvu, zdravstvu… Ali, prema istraživanjima, gradani su nezadovoljni životnim standardom, jer žive lošije nego prošlog oktobra. Kako Vi ocenjujete ucinak vlade u proteklom periodu i šta se preduzima da se popravi loše stanje?
– Oranje i žetva nikada se ne obavljaju istovremeno. Drugim recima, pravi plodovi reformi treba tek da uslede. Nestrpljivost nije loša osobina, ali treba realisticno proceniti zateceno stanje i onda u odnosu na njega definisati ocekivanja. Mi smo zemlja sa zatecenim stanjem od 1.100 dolara po stanovniku, a sa željama za cije bi ostvarenje bilo potrebno najmanje oko 5.000 dolara (npr. Slovenija ima preko 10.000 dolara). Naravno, ne treba da odustajemo od svojih želja. Treba da utvrdimo strategiju kako da što pre od 1.100 stignemo do 5.000. Za to je potrebno mnogo rada, brzine, inovacija, energije. Neki naši sugradani misle da je dovoljno smeniti Miloševica, pa da sve, kao carobnim štapicem, bude dovedeno u red. Nažalost, život nije bajka.
• Nezaposlenost je i dalje velika. Kada ce se to stanje popraviti?
– Treba da uklonimo sistemske uzroke nezaposlenosti a to su, pre svega, društvena svojina koja guši produktivnost, loš menadžment u preduzecima, neadekvatna kvalifikaciona struktura zaposlenih, zastarela tehnologija. I, konacno, dugogodišnja medunarodna izolacija koja nas je odvojila od svetskih finansijskih i robnih tržišta. Vlada ima strategiju za rešavanje svakog od ovih problema ali, kao i kod pitanja životnog standarda, nema lakih i bezbolnih rešenja. Svi koji ucestvuju u ekonomiji moraju da urade mnogo više nego što su radili prethodnih decenija. Ta svest postepeno dopire do naroda, ali ne možemo reci da je još uvek prevladava. Što pre ljudi shvate da se u promenama i oni sami moraju menjati, pre cemo imati rezultate.
• Kada ocekujete znatniji priliv kapitala iz sveta?
– Nakon regulisanja naših spoljnih dugova na Pariskom klubu krajem godine. Tek tada ce za investicije u našu zemlju postojati medunarodno osiguranje, pa ce te investicije poceti da pristižu.
Sit gladnom ne veruje
• U više javnih nastupa iskazali ste razocaranje sporošcu kojom priticu sredstva iz inostranstva. Kako tumacite tu sporost?
– To je uobicajena sporost birokratije. Naš pojam brzine se razlikuje od njihovog. Za njih je brza ona odluka koja se donese u roku od šest meseci, za nas se brzina meri danima.. Kako kaže naš narod – sit gladnom ne veruje.
• Na pocetku mandata najavili ste donošenje 300 zakona neophodnih za stvaranje adekvatnog reformskog ambijenta. Utisak je da taj posao ide sporo. Zašto?
– U vrhu DOS-a kao vladajuce koalicije nema pune saglasnosti o karakteru reformi. Logicno bi bilo da donesemo paket zakona koji potpuno menjaju postojeci sistem. Razumljivo, taj paket ne može biti u skladu sa postojecim Ustavom, jer ako bi bio, onda nema promena. Nezgoda je u tome što isti ljudi koji insistiraju na ustavnim ogranicenjima zameraju što promene nisu korenitije i brže. Ne može i jare i pare. Uprkos tome, poreskim zakonima, zakonima o privatizaciji i radu postavljaju se temelji stvarne tržišne privrede u Srbiji.
• Još nema zakona o ombudsmanu, Srbija nema tužioca, još nema ustavnog suda koji bi kontrolisao zakonitost i ustavnost donetih zakona i uredbi. Zašto?
– Zakon je vec odavno pripremljen i uci ce u proceduru. Za druge pomenute institucije nije nadležna vlada.
• Iako mesecima traje akcija borbe protiv šverca cigareta i kiosci se zatvaraju, nije se stiglo, kako ste najavili, ni do jednog švercerskog bosa. Kako to objašnjavate?
– Koncentrisanom akcijom nadležnih organa uspeli smo da u legalne tokove mesecno uteramo više prometa nego što je ranije bilo na godišnjem nivou. Nema spektakularnih akcija verovatno zato što iza mreže šverca stoje velike kompanije koje se nigde direktno ne pojavljuju. Cudno je da naša nezavisna javnost nije bila posebno iritirana kada je u nelegalnom prometu bilo 90 odsto cigareta, a sada nema ni rec pohvale za službe koje su uspele da šverc svedu na 20-30 odsto.
• Krenulo se u ispitivanje zloupotreba, pljacke, kriminala u prethodnom periodu. Zašto nema efikasnosti u toj borbi?
– Urucuju se rešenja o jednokratnom porezu na ekstraprofit, desetine predstavnika bivšeg režima ceka sudske procese zbog finansijske zloupotrebe položaja. Zašto sve ne ide brže, treba pitati sudove.
• Danas bi trebalo da pocnu razgovori o preuredenju odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Kakva je buducnost tih razgovora i uopšte odnosa Srbije i Crne Gore, tj. opstanka Jugoslavije?
– Reforma postojece države je najbolje rešenje. Kako je reformisati? Tako što cemo prihvatiti one zajednicke institucije koje su neophodne za evropsku integraciju naše zemlje. Ako crnogorska vlast želi evropsku integraciju, lako cemo se dogovoriti. Ako ne želi, neka to objasni svojim gradanima.
Nema sporova o autonomiji
• Ovih dana došlo je do krupnih politickih neslaganja izmedu lidera u Vojvodini i vlasti u Srbiji oko položaja i prava Vojvodine. Kako vidite izlaz iz ovih neslaganja?
– Koliko se secam, došlo je do ružnog incidenta, nedostojnog nosilaca javnih funkcija. Nema spora o autonomiji. Naš stav je da promenom odredenih zakona treba vojvodanskim institucijama omoguciti nadležnosti koje su garantovane postojecim Ustavom, a nisu ostvarivane u životu. Prilikom buduce promene Ustava gradani ce odluciti da li tu treba nešto menjati.
• I dalje trpimo pritiske iz Haga. Zašto vec mesecima ne uspevate da uredite odnose i saradnju sa sudom u Hagu, bilo na saveznom, bilo na republickom nivou, i šta preduzimate da tu saradnju pravno regulišete?
– SRJ je medunarodni subjekt pa se saradnja sa Hagom prirodno ureduje na tom nivou. Ocigledno, na tom nivou nema dovoljno volje i snage da se ta stvar reši. Dok cekamo šta ce konacno biti sa SRJ, mi u Srbiji, u skladu sa ovlašcenjima koja nam Ustav Srbije daje za posebne situacije, gasimo požare kada oni izbiju. Primer je kriza sa Miloševicem. Slažem se da to nije najbolji metod. Nadam se da ce pitanje SRJ ubrzo biti rešeno, pa cemo odgovarajucim zakonima definisati nacin ispunjavanja naših medunarodnih obaveza.
• Izbori na Kosovu i Metohiji su pred nama. Kakav je vaš stav o ucešcu Srba na tim izborima?
– Podržacemo procenu predsednika SRJ i Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju. Do te procene ce doci nakon dodatnih razgovora sa predstavnicima medunarodne zajednice.
• Predložen je novi nacrt Ustava Srbije. Šta mislite o ovom dokumentu i kada ocekujete da ce on biti u skupštinskoj proceduri?
– Sigurno ce biti još puno ideja i predloga. Ocekujem ozbiljnu i odgovornu javnu raspravu koja ce rezultirati Ustavom za Srbiju 21. veka. No, pre toga, trebalo bi da znamo šta je sa SRJ i, bar približno, koji je status Kosova i Metohije.
• Sve cešce se pominju novi izbori u Srbiji, i to „najkasnije na prolece“. Kakav je vaš stav o održavanju novih izbora i koji bi to razlozi trebalo da postoje da se zakažu novi izbori u Srbiji iduce godine?
– Logican redosled poteza je – rešenje statusa SRJ, novi ustav Srbije, izbori u Srbiji. Ne znam da li je sve to moguce rešiti do proleca. Što se Demokratske stranke tice, ne plašimo se izbora, makar bili i sledeceg vikenda.
Jeftino udvaranje radnicima
• Traje rasprava o zakonu o radu. Znamo primedbe sindikata. Na Predlog ovog zakona 76 primedbi, sugestija i komentara uputila je i Medunarodna organizacija rada. Koje od njih nisu od vlade unete u Predlog zakona i zašto?
– Rec je o jeftinom udvaranju radnicima. Kao što znate, u udvaranju se retko govori istina. A istina je da bi prihvatanjem zahteva bivšeg državnog sindikata naša zemlja, kao prvo, ispala smešna, jer bi imala zakon koji je nesprovodiv, a kao drugo, oterala potencijalne investitore i izgubila potencijalna radna mesta. Taj sindikat traži da u zakon ude obaveza zakljucivanja kolektivnog ugovora. Obratite pažnju, ne obaveza pregovaranja, koja postoji u zakonu, nego obaveza da poslodavac i sindikati zakljuce ugovor. U Evropskoj zajednici postoji obaveza pregovaranja, i takozvana tarifna sloboda, tj. sloboda zakljucivanja kolektivnog ugovora. U potpunosti smo preuzeli to rešenje.
Da podsetim, zakon o radu i ugovor o zapošljavanju sadrže osnovna prava, dok se kolektivnim ugovorom utvrduju beneficije, ako to ekonomska situacija u datom trenutku dozvoljava, i ako se sindikat za njih izbori. Nije moguce zakonom utvrditi te dodatne beneficije, jer se ne može znati buduca ekonomska situacija. Takode, šta bi bila funkcija sindikata ako zakonodavac preuzme ulogu pritiska na poslodavca? Srecom, ogromna vecina radnika vrlo dobro sve ovo razume. Kako, inace, objasniti da se od najavljenih 700.000 demonstranata pojavilo jedva njih 7.000?
• Ocekuje se i novi zakon o penzijama. Vec se i oko njega nagoveštavaju oštre polemike u javnosti. Najavljeno je da se radni vek poveca i za žene i muškarce, kao što je to u Evropi, ali tada ce još teže mladi ljudi dolaziti do posla. Kako premostiti u našim uslovima ovaj problem?
– Trenutno u Srbiji na jednog zaposlenog dolazi skoro jedan penzioner. To stanje je neodrživo. Ako prava ne uskladimo sa realnim mogucnostima, definitivno razaramo sistem i vracamo se u agoniju iz koje se danas cupamo. O tome se u našoj javnosti jako retko govori. Svi govore o pravima, retko ko pominje realne izvore za finansiranje tih prava. Cak i smanjeni obim prava iziskuje mnogostruko vece finansije nego što ih danas imamo. Rešenje je u ubrzanom razvoju privrede i stvaranju novih radnih mesta, za sve koji žele posao. Takode, rešenje je u uskladivanju prava i ekonomske snage zemlje. Loša vest je da odredena prava moraju biti po svom obimu preispitana. Dobra vest je da ce država biti obavezna da sva zakonska prava striktno obezbeduje. Do sada smo imali rasplinuti sistem prava, sa prilicno velikim pravima, ali bez ikakve garancije da se ona poštuju, tj. finansiraju.
• Kakvo je Vaše mišljenje o našim medijima, promenama u njima i ima li pritisaka na medije od novih vlasti?
– Mislim da nisu loši, mada ima dosta senzacionalizma i neodgovornosti za napisanu rec. Da li ima politickih pritisaka? Ako ih ima, niko nije dužan da im se potcinjava. Pošto vlada nikog iz medija ne placa i nikog ne kažnjava, ne znam koji bi bio razlog da neki urednik ili novinar podlegne eventualnom politickom pritisku.
Izborna kampanja bez izbora
• Medustranacki sporovi unutar DOS-a postoje povodom važnih državnih i politickih pitanja. Ugrožava li to opstanak koalicije i koliki je, po Vašem mišljenju, životni vek DOS-a?
– DOS treba da opstane najmanje do novih izbora. Njegov zadatak je da postavi reformsku armaturu. To nije ni partijski ni ideološki zadatak, pa ne vidim razlog za preterane sporove. Motiv za sporove je možda u tome da jedni rade, dok drugi vec vode kampanju za izbore koji još nisu ni raspisani. Imam utisak da sve veci broj gradana prepoznaje ovu taktiku. Što se mene tice, nikog ne kritikujem, gledam da uradim koliko mogu na mestu na kome se nalazim.
• Jedna od najozbiljnijih primedbi DSS-a govori o nedovoljnoj kontroli rada vaše vlade. O njenoj slaboj tansparentnosti. Kako to komentarišete?
– DSS je osam meseci imao potpredsednika srpske vlade, pa nijednom preko njega nije tražio nijednu informaciju. Tražio ih je preko konferencije za novinare. Toliko o iskrenosti njihovog zalaganja za transparentnost rada vlade. A što se nacina rada vlade tice, pogledajte medunarodne ocene. U istoriji Srbije nije bilo vlade koja je imala tako visok medunarodni ugled. Nemojte misliti da ljudi koji daju takve ocene nisu upoznati kako sa radom vlade, tako i sa primedbama kriticara.
• Svaki politicar se trudi da bude popularan i da zadobije poverenje gradana za ono što radi na javnoj sceni. Da li ste zadovoljni sopstvenim rejtingom?
– U teškim reformama, kakve se kod nas sprovode, ne možete istovremeno biti popularni i raditi ispravne stvari. Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatican. Simpaticniji vam je lekar koji vas uverava da ste u odlicnom stanju, da operacija nije potrebna, da cete ozdraviti pijuci cajeve. Želim da ljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojecih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo prica, udvara se narodu i kakve dobre namere ima. Svestan sam da smo još daleko od ovog cilja. Ali, mnogo smo mu bliže nego prošle godine u ovo vreme.
——————————————————————————–
Ogledalo normalnosti
Pozdravljajuci Zorana đindica, koji se odazvao pozivu da bude gost „Politike“, Milan Mišic, odgovorni urednik našeg lista, rekao je:
„’Politika’ je u minulih godinu dana nastojala da povrati ono mesto na tržištu štampe koje joj pripada. U tome smo delimicno uspeli, ali pred nama je još dosta posla. ’Politici’ se cesto dogada da joj se pripisuje da pripada ovome ili onome. Ali naš list ne pripada nikom osim svojim novinarima i citaocima. ’Politika’ dakle nije ni Koštunicina ni đindiceva, ali u svojoj uredivackoj politici ona ima jasne kriterijume: povratak jedne moderne Srbije u evropske institucije i moderne institucije u samoj Srbiji“.
Mišic je u nastavku istakao da su ovo osnovni kriterijumi u novinarskom poslu koji nije uvek lak i jednostavan. „Nastojimo da budemo jedne objektivne, tacne i odgovorne novine, da listu vratimo ugled koji je s razlogom stekao tokom svoje istorije, jer ce ’Politika’ uskoro proslaviti i svoju prvu stogodišnjicu“.
Zahvaljujuci na dobrodošlici, premijer Zoran đindic je rekao da mediji imaju kljucnu ulogu, jer pedeset odsto uspeha ili neuspeha reformi zavisi od toga da li cete uspeti da ljudima objasnite o cemu se radi.
Isticuci da je „Politika“ uticajan list ali i barometar stanja u našem društvu, đindic konstatuje da je naš list danas „ogledalo normalnosti“.
„Ima u ’Politici’ stvari sa kojima covek dnevno može da se složi ili ne, komentara ovih ili onih, što je prirodno. Suštinsko je što je prisutan ton jednih civilizovanih novina, onog dela Srbije koji je cesto bio ugrožen tokom prošlih 200 godina, ali koji je uvek uspevao na kraju da ispliva na površinu“, rekao je predsednik republicke vlade i dodao:
– Ako govorimo o ciklusima u našoj istoriji i ako je pre 12, 13 godina poceo negativan ciklus koji se ocitavao na uredivacku politiku „Politike“, onda bismo sada mogli da kažemo da je poceo jedan drugi, koji nije samo obnavljanje stanja duha koji je uništavan poslednjih godina, nego i stvaranje novog, primerenog novom vremenu.
đindic je naglasio da mediji imaju veliku odgovornost ali ne samo da gomilaju cinjenice o „stanju pacijenta“, jer stanje u našem društvu jeste teško, nego i da ponude odgovor na pitanje da li smo mi na pravom putu ili kao društvo lutamo.
„Imam utisak da danas nisu svi mediji spremni da preuzmu odgovornost tumacenja, ali ’Politika’ jeste. Onaj ko ima uticaja na stotine hiljada ljudi ima i odgovornost. Ili ce stvarati konfuziju ili davati tumacenja onoga što se dešava u društvu“, rekao je đindic.
——————————————————————————–
Državno pitanje do 2002.
Ako ne uspeju razgovori sa Crnom Gorom, moglo bi da dode do velikih problema u samoj Crnoj Gori?
– Ocekujem probleme zato što u Srbiji živi znacajan broj ljudi poreklom iz Crne Gore i zato se svaka kriza u Crnoj Gori delimicno reflektuje i na Srbiju, kaže premijer đindic. On dodaje da naša zemlja treba do 2004. godine da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju, zbog cega je neophodno da do 2002. godine rešimo pitanje statusa države, kako bi nam ostalo godinu dana za neophodne pripreme.
– Taj vremenski okvir nas limitira i zato ce do tada u Crnoj Gori morati da se opredele. Mislim da je pitanje Crne Gore pitanje za politicare u Crnoj Gori i oni treba da ga reše. Ko god bio na vlasti u Beogradu on ce njihovo rešenje prihvatiti, ali ne može Beograd da, umesto politicara u Crnoj Gori, rešava to pitanje, kaže dr đindic.
——————————————————————————–
Ohladiti ekstremiste u Vojvodini
Zamoljen da prokomentariše politicku situaciju u Vojvodini, premijer đindic je izrazio uverenje da ce se ekstremne pozicije, koje su se u poslednje vreme nametnule kao reprezentativne za DOS u Vojvodini, uskoro ohladiti i da ce proces decentralizacije ove pokrajine krenuti svojim normalnim tokom, što je DOS i obecao uoci izbora.
– Ekstremne pozicije nisu bile na izborima u decembru, niti su one dobile vecinu. Mislim da vecina ljudi shvata da gomilanje politickih struktura nije u interesu normalnog stanovništva, nego odredenih politickih ambicija. A postavlja se i pitanje cene. Mnogo bi koštalo da umesto jedne uprave, jednog predsednika i jedne vlade imamo pet uprava i pet vlada u Srbiji – rekao je đindic.
S druge strane, napomenuo je premijer, decentralizacija nije nikakav specijalni dogovor izmedu Srbije i Vojvodine, nego proces koji tece svojim normalnim tokom. I svako njegovo ubrzavanje može da ga ugrozi jer ce stvoriti otpor kod onih ljudi koji u tome vide opasnost za integritet države.
– Ono što je poslednje dogovoreno jeste da se na osnovu postojeceg Ustava promene odredeni zakoni da bi se ta ustavna prava operativno sprovela, jer smo imali situaciju da je u Ustavu Vojvodina imala odredene nadležnosti, koje kroz zakone nije imala. Da li ce u nekom buducem ustavu te nadležnosti biti vece, odlucice buduci ustav – istakao je đindic.
——————————————————————————–
Da li cemo izdržati
„Svaka reforma ima svoju odredenu dinamiku i posle godinu dana ima svoju krivulju, takozvani ,meki trbuh’. Tada dolazi do krize, jer se konstatuje da se do rezultata ne dolazi tako brzo kao što su gradani verovali. Uverenost da smo na pravom putu ne dolazi od neke vizije ili intuicije vec od cinjenice što vecina eksperata u Svetskoj banci i Medunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj komisiji ima pozitivno mišljenje o našim reformama. Znaci mi smo na pravom putu. Da li cemo izdržati to zavisi od naroda. Ako narod nema snage da izdrži na pravom putu meni je jako žao, ali ne može niko da kaže – ovaj reformski put nije pravi i da postoji kraci. To ima svoju cenu, a ona ne zavisi od moje volje vec od toga koliko smo zaostali“, rekao je Zoran đindic.
——————————————————————————–
Privatna svojina i komunisticka prava
Kako komentarišete zaplet povodom zakona o radu?
– Ne postoji sindikat na svetu koji je tražio to što traži naš sindikat. Ne postoji zakon na svetu koji garantuje to što oni traže da bude garantovano. Da bude privatna svojina, a ostanu komunisticka prava. Hoce da ostane državni sindikat iz komunistickog vremena sa svojim pravima, a da neko donese novac i uloži u imovinu.
——————————————————————————–
Niko nece izbeci pravdu
U reformama kao da nedostaje vece osecanje pravednosti, jer su mnoga rukovodstva koja su upropašcivala preduzeca, medu kojima i „Politiku“ amnestirana?
– U sudstvu i policiji ne postoji dovoljan broj ljudi koji bi se bavili ovim problemom kao što se posvecujemo ekonomskim reformama. Sedamdeset odsto svog vremena utrošim baveci se ekonomijom. Probemi pravosuda i policije koji cine 70 odsto tema u medijima u radu vlade su zastupljeni tek deset procenata. Pošto smo mi mala zemlja, te stvari se znaju. I ako je neko do sada izbegao pravdu, za dve-tri godine nece. Doci ce, ipak, svi ti najkrupniji slucajevi na dnevni red, istakao je srpski premijer i nastavio:
– Sindikati bi trebalo da se bave ovime, ali nijedan štrajk nije organizovan protiv rukovodstva. Ustanovili smo da su se u jako malom broju slucajeva organizovali i rekli „da vidimo šta se kod nas dogadalo pa da ih smenimo“. Bilo je prijava, traženo da dode kriminalisticka policija, da se ispita poslovanje, a bilo je i anonimnih prijava protiv direktora, i sada je to u sudskoj proceduri.
