O potrebi profesionalizacije Vojske Srbije i Crne Gore govori se već nekoliko godina, ali konkretnih rešenja i predloga još nema. O ovoj temi održavani su i stručni skupovi, pojedinci su određivali i rokove, ali se u profesionalizaciji vojske nije mnogo odmaklo. Tačnije, ona je još na početku.
Stručnjaci i analitičari su jedinstveni u stavu da najpre treba završiti reformu, pa tek onda krenuti u profesionalizaciju. S obzirom na materijalne mogućnosti zemlje, to nije moguće izvesti za dve do tri godine, već u ranije zadatom roku, a to je 2010. godina.
Iz Ministarstva odbrane predočavaju da su stvorene pretpostavke da se izvrši reforma vojske. Niko, međutim, od zvaničnika ne precizira koliko bi nova profesionalna vojska imala pripadnika, već su samo profilisani njeni budući zadaci. To je delimično i razumljivo, jer se ne zna ni budućnost ove države. Otuda javnost, razni analitičari ili savetnici licitiraju različitim brojkama, a najčešće se pominje broj od 30.000 i 50.000 vojnika.
Preskupo i za Ameriku
Vojska Srbije i Crne Gore sada ima oko 64.5000 pripadnika. Početkom prošlog meseca obznanjeno je da je 8.900 pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane višak. Od toga, 6.080 su civili. Najviše viška ima u Srbiji – 6.300 od čega 5.300 civila. Program zbrinjavanja viška vojnog kadra je urađen: neki će u penziju, drugi će se prekvalifikovati, a treći će uzeti otpremninu.
Ali i kada viškovi odu iz Vojske i Ministarstva odbrane, neizvesna je njena profesionalizacija, jer za to sada nema novca. Prema nekim računicama, zavisno od veličine vojske, opreme i drugih stavki, za profesionalnu vojsku potrebno je barem dve milijarde evra godišnje. Gde naći te pare niko ne zna. Primera radi, predviđeno je da Ministarstvo odbrane i Vojska SCG ove godine iz budžeta Srbije dobiju oko 630 miliona evra, a iduće godine još manje – 594 miliona evra.
Primer suseda
I susedne države sve više ukidaju obavezno služenje vojnog roka, jer prelaze na potpuno profesionalnu vojsku. To je već uradila Mađarska u kojoj je od februara ove godine ukinuto obavezno služenje vojnog roka, ali i dalje postoji vojna obaveza. Posle toga, javlja se daleko više dobrovoljaca za profesionalnu vojsku. Parlament Bugarske prošle godine je usvojio nacionalni strateški plan odbrane koji predviđa profesionalizaciju vojske, a potpunu profesionalizaciju pripremaju i Rumuni. Sve tri države su, inače, članice NATO-a.
– Sasvim je opravdana dilema da li ići na potpunu profesionalizaciju vojske, jer je to rešenje koje bismo mogli teško da izdržimo, ili samo na delimičnu profesionalizaciju. Podsećam da i ekonomski mnogo jače države od nas, poput Sjedinjenih Američkih Država, nemaju potpuno profesionalnu vojsku – kaže sekretar Atlantskog savet SCG Veljko B. Kadijević najavljuje da će ta nevladina organizacija za desetak dana predstaviti svoj koncept reforme i profesionalizacije Vojske i Ministarstva odbrane.
Izvršni direktor Ministarstva odbrane general Slobodan Kosovac veli da profesionalizacija vojske ne isključuje vojnu obavezu, ali je potrebno rešiti na nov način.
Slovenija za primer
Prema oceni general-potpukovnika u penziji Milena Simića, ekonomski faktor je jedan od najznačajnijih za donošenje odluke o profesionalizaciji vojske i određivanju njene veličine. U Evropi se smanjuje brojno stanje vojske, ali su, pojedinačno gledano, troškovi po vojniku porasli. Simić tvrdi da u nekim evropskim zemljama, koje imaju profesionalnu vojsku, godišnji troškovi po vojniku iznose između 150.000 i 200.000 dolara.
U ostalim zemljama EU, u kojima je organizacija i popuna vojske slična našoj, troškovi po vojniku su između 30.000 i 100.000 dolara.
– Treba podsetiti da je vojska i do sada imala veći broj značajnijih formacijskih mesta za profesionalce, ali ih je teško popunjavala zbog niskih primanja i nerešenih drugih statusnih pitanja – kaže general Simić.
Na začelju
Prema visini izdvajanja iz budžeta u 2003. godini Vojska SCG je sa prosečnih 6.468 evra po pripadniku „bogatija“ samo od vojske Ukrajine (1.556 evra), Bugarske (3.950 evra), Rusije (5.665 evra) i Makedonije (5.696 evra).
Prema računici, koju je izneo savetnik za budžet odbrane u Ministarstvu finansija Srbije dr Radiša đorđević, ako bi se sistem odbrane SCG sveo na 50.000 pripadnika, tada bi izdvajanje po pripadniku bilo 10.122 evra. Time bi se prestigao nivo standarda u vojsci Hrvatske (9.781 evro po pripadniku sistema odbrane) i približio bi se češkoj, koja po pripadniku sistema odbrane izdvaja 15.146 evra. Ova poređenja, naravno, važe pod uslovom da oni ne povećaju izdvajanja.
Kada je reč o državama bivše SFRJ, potpuno profesionalnu vojsku ima jedino Slovenija. I Hrvatska će, prema najavama iz Zagreba, najkasnije do kraja 2009. godine ukinuti obavezno služenje vojnog roka, a rešenja poput našeg imaju Makedonija i BiH.
I dok će SCG verovatno proces tranzicije u potpuno profesionalne oružane snage sprovesti u narednih najmanje pet godina, nekim zemljama poput Francuske i Italije za to je bilo potrebno deset godina. Međutim, ima i suprotnih primera, kao što je Slovenija, jer je ta zemlja tranziciju sprovela za svega dve godine. Nemačka je, za sada, odustala od ukidanja vojne obaveze, s obzirom na to da se „civilnim ročnicima“, koji rade u socijalnim i zdravstvenim ustanovama, ostvaruje velika ušteda, koje se još uvek ne žele odreći.
