Egzistencijalna je potreba Srbije i svih Srba da političari u matici konačno shvate da jedino u konstruktivnom dijalogu sa organizovanom dijasporom mogu da iskoriste ovaj Bogom dani potencijal. Zbog toga je potrebno da Ujedinjena srpska dijaspora Evrope (USDE) bude ta koja će zajedno sa krovnim organizacijama iz SAD, Kanade i Australije formirati nezavisne asocijacije koje će govoriti u ime srpske dijaspore.
Ovo je, u najkraćem, program i svojevrsno pismo o namerama koje o sve češće pominjanoj USDE u svekolikoj srpskoj javnosti iznosi glavni inicijator i trenutno koordinator ključnih aktivnosti Nikola Janić iz Stokholma, filmski i TV režiser i novinar, izdavač lista „Koreni“ i predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, doskorašnji član Saveta dijaspore Savezne vlade, redovni učesnik Uskršnjih susreta dijaspore u Beogradu, polemičar koji zasipa većinu srpskih sajtova svojim stavovima povodom različitih srpskih pitanja. Reklo bi se, pravi čovek koji će objasniti otkuda u poplavi inicijativa i ova sa USDE-om i zašto su Srbi sve razjedinjeniji što je više projekata o njihovom ujedinjavanju.
Ozbiljan proces
– Aktivnosti na stvaranju USDE nisu nešto što se pojavilo u poplavi inicijativa. To je ozbiljan proces. Krajem lanjske godine u švajcarskom gradu Ulsteru održan je susret predstavnika srpskih organizacija iz više zemalja, gde je ogromnom većinom odlučeno da domaćin glavnog skupa bude Srpski savez u Stokholmu, od koga je i potekla inicijativa za koordinirano ujedinjenje srpske dijaspore u Evropi – veli Janić.
Pojašnjava da su u tim pripremama učestvovali i neki od glavnih organizatora nedavno održanog Kongresa Srba u Cirihu, koji su proglasili sebe „inicijativnim odborom“ i bez bilo čije saglasnosti sazvali kongres. Pominjući u tom kontekstu imena Tomislava Perića iz Švajcarske i Sime Mraovića iz Francuske, Janić smatra da nema podeljenosti među dijasporom, već samo izdvajanja pojedinaca nasuprot desetinama hiljada organizovanih članova srpskih organizacija u respektivnim zemljama. Deklaraciju o stvaranju USDE potpisale su mnoge čelne organizacije Srba iz Švedske, Danske, Norveške, Belgije, Nemačke, a među njima i dve najbrojnije u Francuskoj, čiji su čelnici bili neki od organizatora kongresa, ali su, po rečima našeg sagovornika, u junu smenjeni s tih funkcija. Podsećamo Janića da je učestvovao u razgovorima s ljudima koje danas proziva, a da je onda odustao i napravio svoj koncept…
– Nemam nameru da govorim negativno o drugima, ali ujedinjenje naše dijaspore u Evropi izuzetno je važno za sve, pa stoga Kongres Srba ne može da bude nešto što nekoliko osoba organizuje u tajnosti, skrivajući jednomesečnu pripremu od naših organizacija. Kongres Srba je nešto što se priprema bar godinu dana i na čemu učestvuje više od hiljadu delegata, predstavnika nekoliko stotina srpskih organizacija, veliki broj intelektualaca i istaknutih stručnjaka – negira Janić bilo kakvo svoje učestvovanje u tim dogovorima. Na primedbu da je krenuo u ujedinjavanje Srba po Evropi, a da pri tom ni Srbi u Švedskoj, gde je aktivan, nisu ujedinjeni i nisu osnovali Skupštinu dijaspore što je proces koji je već odrađen u nekim zemljama, naš sagovornik odgovara:
Švedska i Evropa
– Srbi u Švedskoj nisu ni razjedinjeni, a Savet dijaspore nije nikad doneo odluku o obaveznom osnivanju Skupštine Srba. U Švedskoj istina postoje dva saveza, a razlog što nemamo samo jedan sigurno nije ni u meni ni u organizaciji na čijem sam čelu. Još pre dve godine izglasali smo jednoglasno ujedinjenje sa ovim drugim savezom, pa redosled poteza onda ne izgleda tako nelogično. To što pojedinci ili jedna organizacija odbijaju unapred da zajedno poguramo zaglavljena kola nije razlog da ih ostavimo tamo gde su – veli, uz napomenu da legitimitet za svoj rad crpi iz činjenice da je predsednik Srpskog saveza koji ima 12.084 člana sa plaćenom članarinom, a na to mesto je izabran sa 82 glasa za i dva protiv. Za angažovanje na stvaranju USDE postoji i jednoglasna skupštinska odluka njegovog saveza. Izražavamo bojazan da bi neko sa takvim temperamentom kakav ima Nikola Janić, koji često dolazi u verbalne sukobe sa neistomišljenicima, proziva Srpsko-američki kongres i Kongres srpskog ujedinjenja i pojedince iz Saveta dijaspore, mogao da bude arhitekta budućeg ujedinjavanja Srba u Evropi…
– Oni koji imaju isto mišljenje nemaju o čemu da polemišu. Kongres srpskog ujedinjenja iz SAD ne prozivam zbog ujedinjavanja, već ukazujem na postojanje njihovih predloga i elaborata na koji način da sabotiraju susrete naše dijaspore u Evropi i matici i njihovog preuzimanja liderstva u Evropi – kategoričan je, uz stav da on neće biti arhitekta ujedinjenja već sve članice ravnopravno, pa otuda nema potrebe ni za zabrinutost zbog njegovog temperamenta. Osnovni princip na kome se insistira kada je reč o USDE jeste da će ona delovati koordinirano po svim pitanjima od važnosti i za dijasporu i za maticu. Predvodiće je Predsedništvo, sastavljeno od predstavnika svih članica, koje će u dijalogu sa maticom predlagati prioritete delovanja, čime će se par miliona glasova naših ljudi iz zapadnoevropskih zemalja kanalisati u jedan, koji će se čuti kad treba i tamo gde treba. Janić smatra da, s obzirom na prirodu delovanja USDE, finansije neće biti problem:
– Mnogo je važnije da politički establišment u Srbiji shvati da smo u mnogim zapadnim zemljama mi državljani i građani sa velikim političkim mogućnostima. Tamošnje partije i političari toga su svesni, kao i činjenice da naše srce i dalje kuca jače za maticu gde smo rođeni, nego za zemlju gde ćemo biti sahranjeni – veli na kraju Nikola Janić, glavni inicijator stvaranja USDE.
