Broj neregularnih imigracija u zemlje Evropske unije trebalo bi da se smanji. Ali kako? Na samitu EU nije bilo novih ideja. Unija se oslanja na bolju saradnju sa zemljama porekla i na više deportacija, prenosi DW.
Nakon što je ukrajinski predsednik razgovarao pojedinačno sa gotovo svakim od 27 šefova država i vlada okupljenih na samitu Evropske unije u Briselu, primio ga je i belgijski kralj Filip. Potom je Volodimir Zelenski uveče otputovao za Kijev. Samit na vrhu uverio ga je u solidarnost i podršku Evropske unije Ukrajini.
Tek nakon odlaska Zelenskog učesnici samita posvetili su se pitanjima koja su inače bila na dnevnom redu. Specijalni samit EU prvobitno je bio sazvan za decemabar, kako bi se razgovaralo o komplikovanoj, zajedničkoj migrantskoj politici Unije.
Povećava se broj migranata
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pripremila je nekoliko panoa kako bi šefovima vlada još jednom ukazala na ozbiljnost situacije. Broj potražilaca azila u EU u 2022. drastično je porastao – za 46 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored 924.000 potražilaca azila, tu je i oko četiri miliona ukrajinskih ratnih izbeglica. Zemlje poput Nemačke, Austrije, Holandije i Belgije osećaju se preopterećeno kada je u pitanju smeštaj tolikog broja ljudi. „Migracije su evropski izazov na koji je potreban evropski odgovor“, rekla je Fon der Lajen i dodala da je na samitu još jedanput jasno ukazano na taj problem.
Nemački kancelar, koji je zbog velikog broja imigranata pod pritiskom nemačke javnosti, rekao je u Briselu da je važno razviti „zajedničke perspektive“. On smatra da je to moguće. „Ovo nije vreme kada se od konferencije do konferencije donose nove odluke, već vreme kada se definišu zajednički ciljevi koji bi ove godine mogli da se pretoče u praktičnu politiku“, rekao je Olaf Šolc.
Međutim, Evropska unija već najmanje šest godina pokušava da već definisane ciljeve – odnosno smanjenje broja migranata – pretvori u praktične zakone. Evropska komisija je u više navrata stavljala na sto niz zakonskih predloga. Do sada, međutim, države-članice nisu uspele da se dogovore o nekim značajnijim, novim propisima.
Nerešeni sukobi unutar EU
Zemlje na spoljnim granicama EU, u koje spadaju Grčka, Italija, Hrvatska, Bugarska, Malta i Kipar, godinama se žale na priliv migranata i preveliko opterećenje, dok zemlje krajnjeg odredišta za migrante, poput Nemačke, Austrije i Francuske, godinama insistiraju da zemlje EU preko čijih spoljnih granica migranti ulaze na tlo Unije, budu odgovorne za njih i za proceduru izdavanja azila.
Dogovor o raspodeli migranata – prema kvotama ili dobrovoljno – više puta je propadao. Premeštanje postupka azila u centre za azil u južnoj Evropi ili čak u Severnoj Africi, nije uznapredovalo dalje od faze planiranja. Zemlje poput Švedske, Danske, Poljske i Mađarske već godinama imaju restriktivnu politiku prema migrantima sa Bliskog istoka i Afrike. Međutim, Danska je upravo odustala od svog plana da prenese procedure azila u Ruandu, zbog previše praktičnih i zakonskih prepreka.
Evropska komisija je na samitu u Briselu još jednom pokušala da pokrene to pitanje i predložila bolju zaštitu spoljnih granica EU. To bi značilo sprečavanje prelaska granice duž „zelene linije“, odnosno van graničnih prelaza. Osim toga, sa zemljama porekla i tranzitnim zemljama trebalo bi da se pregovara o sklapanju sporazuma za njihovo vraćanje.
Ni to nije nov pristup, ali Evropska komisija se po prvi put izričito preporučuje korišćenje razvojne pomoći, trgovinskih sporazuma i viznih propisa kao poluga da se zaključe sporazumi o vraćanju migranata. Nemačka vlada se do sada opirala takvom pristupu. Kancelar Šolc je rekao da repatrijacija može da uspe samo ako se postignu „fer sporazumi“ sa zemljama porekla.
Više prisilnih povrataka kao rešenje?
Učesnici samita izjasnili su se za povećanje broja deportacija i repatrijaciju odbijenih potražilaca azila. Sveukupno, stopa vraćanja migranata je oko 21 odsto. To znači da je od 340.000 stranaca koji su morali napustiti Evropsku uniju 2021, samo 70.500 stvarno napustilo Uniju.
Kako će se postići povećanje broja deportacija ostaje prilično nejasno, čak i nakon što se pročita rezolucija sa samita. Od Agencije EU za azil, EASO, koja ima sedište na Malti, traži se da izradi smernice za deportacije i kriterijume za međusobno priznavanje odluka o prisilnom povratku migranata. Toga bi tada, prema deklaraciji sa samita, trebalo da se pridržavaju i sve države-članice EU.
Kancelar Olaf Šolc založio se za omogućavanje legalnog umesto neregularnog useljavanja, jer su demografski ostarelim društvima u EU, u kojima ima mnogo više starih nego mladih, potrebni kvalifikovani radnici na tržištu rada. On međutim nije izneo detalje mogućeg postupka: „Još se nismo usaglasili po svim tačkama“, rekao je Šolc. Ipak, diskusija je tekla umerenije nego 2014. i 2015. godine, kada je više od milion ljudi iz Sirije došlo u EU.
Evropska komisija takođe predlaže da se Unija još jednom pozabavi osetljivim pitanjem solidarne raspodele migranata i izbeglica u EU, što je godinama izazivalo ogorčenost i sporove među državama-članicama. Trebalo bi razgovarati i o takozvanoj unutrašnjoj migraciji, odnosno daljem kretanju migranata iz Grčke preko brojnih zemalja Evrope i EU, pa sve do Nemačke ili Austrije, preporučuje Evropska komisija. No, taj predlog se ne pojavljuje u rezoluciji sa ovog samita.
Više ograda?
Austrijski kancelar Karl Nehamer na samitu je zatražio da EU sufinansira ograde na spoljnim granicama, na primer između Bugarske i Turske. Evropska komisija, Luksemburg, Nemačka i druge zemlje do sada su tako nešto odbijale.
Evropska unija, međutim, već godinama plaća subvencije za tehnologiju nadzora, opremu za graničare, sredstva komunikacije i osoblje Agencije za zaštitu granica Frontesk. Zato će Evropska komisija uskoro da predstavi „Sveobuhvatnu strategiju za upravljanje granicama“. Predsednica Komisije Fon der Lajen najavila je dva pilot-projekta u kojima će se testirati granična kontrola i registracija potražilaca azila.
Ograde i zidovi već godinama niču na spoljnim granicama EU, posebno u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Litvaniji i Španiji. U međuvremenu se one protežu na oko 2.000 kilometara. Do pre deset godina njima je bilo pokriveno samo 300 kilometara granice. I Italija želi da svoje luke učini što nepropusnijim za imigrante i da privatnim spasilačkim brodovima na moru nametne stroža pravila.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je na samitu u Briselu da izgradnja „tvrđave Evrope“ dugoročno neće pomoći. „Ljudi napuštaju svoje zemlje, jer tamo nemaju budućnosti. Tamo nema mira, ni stabilnosti. Zato“, kaže Borel, „mora postojati više legalnih načina da se stigne u Evropu.“
