Nema Srba na
„Old Trafordu“
DEO Kosova i Metohije gde žive Albanci postao je zemlja u kojoj svi znaju srpski jezik, ali ga niko ne priča. Za ono što nisu stvorili ljudi, može se reći i da je – lepo.
Deo kosmetskog reljefa, ipak, postale su gomile đubreta. „Naša“ južna pokrajina veoma je prljava i sva bez reda. Benzinska pumpa u Mališevu sa zastavama NATO, Amerike, Ujedinjenih nacija, Albanije… Zatim magacin, „groblje“ automobila, stambena zgrada, još jedna pumpa, džamija, stovarište, pa opet pumpa: „Graniti-petrol“, u kamenolomu, s kafićem i bazenom! Na desetine „balona“ za fudbal sa veštačkom travom: kraj Lipljana – sportski centar „Old Traford“! Tako se zabavljaju mladi Albanci.
Iz Prizrena, prve Dušanove prestonice, Srbi su proterani, Bogorodica Ljeviška spaljena. Stradao je, 17. marta, i manastir Svetih arhangela, blizu grada. Rušiteljima nije bio usput. U Prizrenu, ipak, sme da se priča srpski. Sve ulice su jednosmerne, kao u metropolama. Jedan semafor za automobile nema žuto svetlo. Satelitske antene vise sa zgrada kao pečurke. ćevapi su odlični, a na pijacu stiže i voće iz Albanije. Prizren ima hipermarket „Ben-af“. Govorilo se da ga je otvorio bivši premijer u egzilu Bujar Bukoši.
U Suvoj Reci se govori samo albanski. To je obična varošica, a zgrade se zidaju kao u Beogradu. Ispred ostataka srušene pravoslavne crkve, podigli su kioske – jedan do drugog, da se s puta ne vide ruševine.
Kosovom i Metohijom danas se lako putuje. I sa KS -tablicama; ipak, treba biti dodatno oprezan: ko vozi „pežo“, ili „tojotu“, lako upada u oči. Albanci znaju samo za nemačke automobile, bez izuzetka. Putevi su dobri, ali prezakrčeni, kao na zapadu. Na njima najgori vozači u Evropi. Priča se da neke diplomate preticanje i uključivanje na glavni put žele da uvrste među kosovske standarde.
„Albansko“ Kosovo obično se završava u Severnoj Mitrovici, ili u Merdaru. Posetiocima iz Srbije tu postaje udobnije. Kao na pravom Old Trafordu…
