Nemci, a među njima i brojni Srbi koji već dugo žive u Nemačkoj, još uvek ne mogu da shvate pobude nemačke kancelarke Angele Merkel, zašto je prošle godine širom otvorila grance Nemačke kako bi bez ikakve kontrole, a kod mnogih i bez provere identiteta, preko milion i dvestotina hiljada arapsko-muslimanskih izbeglica ušlo u Nemačku.
Sa pridošlicama iz ove godine, verovatno je Nemačka, uz postojećih 5-7 miliona, odjednom postala „bogatija“ za još 1,5 milion muslimana. Zato nije nikakvo čudo da ju je Donald Tramp 2015.g. javno nazvao „ludom ženom“ zbog njenog prihvatanja toliko muslimanskih došljaka.
Brojni protesti Nemaca, paljevine izbegličkih stanbenih paviljona, svakodnevni sukobi imigranata sa lokalnim stanovništom, veliki troškovi za izdržavanje izbeglica, itd. ozbiljno prete ponovnom izboru Angele Merkel 2017. g. za mesto kancelarke. Ona je, to je očigledno, čvrsto računala na pobedu Hilari Klinton i veliku podršku sebi kao najodanijem američkom vazalu na polju politike, podržavanja vojnih intervencija SAD, privredno-političkom „gušenju“ Rusije, komandovanjem Evropskom unijom itd. ali i za željeni jak pritisak Klintonove na druge EU države, da one prihvate bar deo „nemačkih“ azilanata.
Trampove reči upućene Merkelovoj su mu se ove godine u Nemačkoj, za vreme predizborne kampanje, dobro osvetile po pitanju njegovog imidža u Nemačkoj ali i šire u EU.. Kao po komandi, do poslednjeg trenutka a i sada posle izbora, skoro svi mediji, i privatni i državni, bljuvali su „i otrov i oganj “protiv Trampa, a gotovo histerično su podržavali Hilari Klinton, hvaleći njene „zasluge“ za odbranu demokratije i za njene ratove protiv tobože „zlih vlada“. Svakodnevno su lansirane priče da ako Tramp pobedi, Rusija će ojačati i biće ohrabrena da možda napadne baltičke države, nekadašnje delove Sovjetskog saveza pa i Poljsku. Zahvaljujući takvoj propagandi oko 83% Nemaca se izjasnilo protiv Trampa i nije želelo da ga vidi na mestu predsednika SAD. I posle Trampove pobede nastavljena je slična kampanja.
Na mnogim televizijma se prikazuju protesti protiv izbora Trampa, često sa samo stotinak ljudi uz pristrasne komentare voditelja emisija da „desetine hiljada Amerikanaca u mnogim gradovima protestuju protiv njegovog izbora“. Protagonisti takve politike javnog izveštavanja nisu se zapitali, šta brojka čak i od „nekoliko desetina hiljda demonstranata“ uopšte znači u odnosu na desetine miliona Amerikanaca sa pravom glasa koji su, koristeći punu slobodu izjašnjavanja, glasali za Trampa.
Ovde je očigledno prestajala „borba za demokratiju“ nemačkih medija i viđenih pojedinaca kao i velikog dela nemačkog naroda. Ta „borba za demokratiju“ se inače uvek ističe kao posebna vrlina Nemaca. Naročito kada se radi o medijskim napadima na, po njima, nedemokratsku Rusiju ili na kršenja ljudskih prava u Kini, kada se zalažu za podršku Šiptarima na Kosovu protiv Srbije itd. U program uživo se pozivaju političari, privrednici, glumci, javni radnici i ko zna još ko- važno je samo da kažu da Tramp nije ni kvalifikovan niti je zaslužio da bude predsednik Sjedinjenih država! U trci kako diskvalifikovati Trampa, ne zaostaju ni vodeći političari, ni ministri iz Savezne vlade, pa ni sama, doduše posle njegove pobede nešto opreznija u svojim izjavama, Angela Merkel.
Dan posle nimalo očekivane a još manje željene Trampove pobede, u TV programu uživo su se zajedno pojavili i „vrhovni komandanti“ tri na svetskim tržištima vodećih nemačkih fabrika automobila- Mercedesa, BMV i Folkswagena, Diter Ceče, Harald Kriger i Matias Miler da i oni „opletu“ po Trampu jer će on, navodno, otežati izvoz nemačkih vozila u SAD. Zato će mnogi njihovi radnici, kako su u horu nagovestili šefovi, izgubiti radna mesta a uz njih i radnici u firmama -kooperantima. Naravno da su pri tome „zaboravili“ da kažu da će kriminalne manipulacije Folksvgena i Audija na elektronskom vođenju i kontroli rada njihovih motora, kako bi se lažno prikazale manje emisije ugljendioksida i azotnih oksida od stvarnih, koncern koštati najmanje 16 milijardi US-$ za kazne, troškove za sudske procese i za plaćanje ošteta kupcima. Na stranu katastrofalni pad imidža nemačkih proizvoda na drugom po veličini svetskom tržištu automobila. To će sigurno osetiti i drugi nemački proizvođači!
Pomenutim šefovima su se u danonoćno emitovanim TV prilozima priključili i dugi privrednici, praveći od Trampa pravog đavola i protivnika slobodne trgovine i rušitelja svetskog mira.
Bosove iz auto branše su kritikama sledili i političari- od onih sa vrha, do lokalnih koji su iskoristili priliku da se bar jednom u svojoj mini-političkoj karijeri, vide na brojnim TV kanalima. Svaka, doduše često nedovoljno promišljena, nediplomatska Trampova izjava u toku pedizbornih govorancija, je tobože „stručno“ analizirana, izvlačena iz konteksta i namerno intepretirana onako kako je to godilo nemačkoj vrhuški i od nje očigledno instruisanih tzv. „slobodnih i nezavisnih“ medija. Tih medija, kako se sada pokazalo, baš i nema previše. Sve se to događalo u stilu -svi Nemci su za Hilari, a protive se demonu zvanog Donald Tramp!
Najvažnije je bilo dizati strah stanovništva od čoveka koji se nikada nije bavio politikom valjda zbog njegovih ideja o (spo)razumnom odnosu sa Rusima i Putinom, neučestvovanju američkih trupa u nekim možda dolazećim ratovima, o traženom preuzimanju enormnih NATO troškova od članica tog saveza iz reda država EU, smanjenje damping uvoza svega i svačega iz Kine koji su zbog daleko nižih troškova proizvodnje u toj zemlji, uništili mnoge američke proizvođače i milione radnih mesta a Kini obezbedile ogromne dolarske suficite i kroz to kupovinu američkih firmi, akcija i državnih obligacija u dosadašnjoj vrednosti, kako pišu mnoge novinre, od oko 2000 milijardi US$ itd.
Naravno da se niko od odgovornih urednika medija nije upitao, šta će od svega što je Tramp u jeku predizborne borbe protiv Hilari Klinton izgovorio, zaista biti ostvareno. Oni, kao da su zaboravili u Nemačkoj odomaćenu ali i u Srbiji poznatu izreku da se „ništa ne kusa tako vrelo kao što se kuva“. U međuvremenu su se i iz SAD i iz Berlina već čuli neki malo pomirljiviji tonovi, bez obzira što neki EU političari -jastrebovi iz Brisela, na čelu sa Luksenburžaninom Žan Klod Junkerom, zahtevaju čak i stvaranje, valjda za nedaj Bože i eventualno potreban juriš na Rusiju, sopstvene, od NATO komande i američkih oružanih snaga nezavisne jake Evropske armije! Izgleda da su ti ljudi zaboravili kako su u Rusiji prošli i Napoleon i Hitler pa tako kroz svoje izjave možda sanjaju neke svoje neispunjene snove.
Sve u svemu, Nemci duboko žale zbog izborne propasti „njihove“ Hilari Klinton i još ne mogu da shvate razlog zbog čega se to dogodilo ali (još) ne žele da prihvate pobedu Amerikanca po dedi nemačkog porekla, Donalda Trampa.
Valjda jedini koji su u Nemačkoj stalno u predizbornoj kampanji podržavali i bili oduševljeni Trampovom pobedom, i koji bi, da su mogli, listom glasali za njega, bili Srbi. Njih je
u Nemačkoj najmanje 600.000. Oni, kao i njihovi zemljaci u Srbiji, nikada neće zaboraviti zlodela porodice Klinton prema Srbiji i drugim tzv.“ malim narodima“.
