Nemačkoj će uskoro nedostajati veliki broj negovatelja. Zato nemačka
Vlada nastoji da dovede radnike iz celog sveta, što je moguće pre.
Međutim, zemlje koje radnici napuštaju i same imaju deficit u toj
oblasti.
„Oni su moji lični junaci i junakinje“, izjavila je nemačka kancelarka
Angela Merkel u jednoj predizbornoj debati, kada je od nje zatraženo da
se izjasni o medicinskim sestrama i negovateljima. Poštovanje šefice
nemačke vlade, pored velikog ličnog angažmana tih ljudi, ima i logičnu
pozadinu. Nemačkoj iz godine u godinu nedostaje sve veći broj
negovatelja za stare i bolesne građane. Procenjuje se da će do kraja ove
decenije u ovoj oblasti nedostajati oko 220.000 kvalifikovanih radnika,
upozoravaju predstavnici branše. Zato nemačka vlada sve više ulaže
napore u cilju ublažavanja problema. Radna snaga bi trebalo da stigne iz
inostranstva, barem se to očekivanja vlasti u Berlinu.
Negovatelja već sada nema dovoljno
Pri tome u fokusu su zemlje Južne Evrope, Španija, Grčka, Italija i
Portugal. Te članice EU definisane su u jednom kratkom odgovoru nemačke
vlade na zahtev poslanika Levice kao glavne zemlje. Zahtev upućen
vladi naslovljen je Odliv mozgova iz južnih zemalja na području nege i
zdravstva“. Odnosi se na zemlje u kojima je potencijal u ovoj oblasti
zaista veliki. Zbog finansijske i bankarske krize u pomenutim državama
nema dovoljno posla u zdravstvu.
Postoji interesovanje i za negovatelje iz Srbije i BiH, kao i iz Tunisa i
Filipina. Drugim rečima, Nemačka negovatelje traži širom sveta.
„Brain drain“ u zemljama porekla
Poželjni i radnici iz Srbije
Poslanik Bundestaga Nima Movasat iz stranke Levice smatra da
napori idu predaleko. On je zabrinut zbog posledica za države iz kojih
se regrutuju zdravstveni radnici. „U pojedinim zemljama, u kojima su
raspisani konkursi, već sada vlada nedostatak osoblja za negu i to će se
još pogoršati“, kaže on i dodaje da je preko nevladinih organizacija
već ukazao na ovaj problem.
Movasat se protivi tome da se nemačkim novcem za pomoć gradi zdravstveni
sistem u navedenim državama, a da se potom obrazovana stručna snaga
dovodi u Nemačku. „To prema mom mišljenju nema smisla“. On upućuje i na
to da su negovatelji iz Vijetnama i Indonezije stigli u Nemačku
zahvaljujući pomoći nemačke Agencije za razvoj GIZ.
Nemačka vlada je u svom odgovoru Movasatu, na 13 stranica navela da se u
svojoj akciji privlačenja strane radne snage pridržava međunarodnog
prava. Sa tim se poklapa i Kodeks Svetske zdravstvene organizacije o
angažovanju zdravstvenih radnika, koji zabranjuje dovođenje osoblja iz
zemalja sa nedostatkom takve stručne radne snage. Reč je o državama u
kojima na 1.000 stanovnika ima manje od 2,29 medicinskog osoblja. Taj
postotak podrazumeva da je medicinski moguće zbrinuti oko 80 odsto
stanovništva, a ostatak od 20 odsto teško da ima izgleda za dobijanje
pomoći. Ta situacija prisutna je na primer u Vijetnamu i Indoneziji.
Velika konkurencija
Interesovanje već postoji
„Mi smo sasvim svesno potpisali sporazum sa državama za koje
znamo da u njima nije vanredno stanje“, naglašava ministar zdravlja
Nemačke Daniel Bar. On smatra da ne postoji alternativa dovođenju
negovatelja iz inostranstva. Takođe kaže da postoji pritisak da se nešto
učini. „Imamo žestoku konkurenciju u tom domenu. Ukoliko ništa ne
učinimo, oni će otići u Švajcarsku, Veliku Britaniju ili u skandinavske
zemlje. Ne možemo da budemo toliko arogantni, pa da verujemo kako možemo
da odustanemo od kvalifikovanih negovatelja iz inostranstva“, izjavio
je ministar.
Hubert Reser iz Saveznog udruženja ambulantnih službi slaže se sa
procenom ministarstva. „Bez negovatelja iz inostranstva više ne ide,
kaže on. Ovo udruženje zastupa interese oko 1.000 službi za negu i
domove. „Ali još je važnije da u Nemačkoj rešimo strukturalne probleme,
kako bi posao negovatelja postao atraktivniji.“
Reser zahteva bolje plaćanje i bolje uslove rada. S druge stane,
predstavnici struke sumnjičavi su prema kvalifikovanoj radnoj snazi iz
zemalja trećeg sveta. Tvrde da bi u praksi moglo doći do problema, pre
svega zbog razlika u kulturi.
„Reč je jednostavno o velikoj praznini u komunikaciji kada 80-godišnjak,
kojem je potrebna nega, dolazi u kontakt sa negovateljima iz Indije,
Kine ili Vijetnama“, ističe ovaj stručnjak.
Autor: Hajner Kisel / Zorica Ilić
Redakcija: Jakov Leon
