Tokom prošle godine i sve do zahuktavanja predizborne bitke Donalda Trampa protiv Hilari Klinton, popularnost nemačke kancelarke Angele Merkel je bila u stalnom padu. Brojni analitičari su smatrali da je zbog prihvatanja ogromnog broja begunaca iz muslimanskih zemalja i stalnog negodovanja javnosti zbog toga, njena politička sudbina već zapečaćena. Neki su se pitali, da li će Merkelova na izborima za Bundestag dolazeće godine, uopšte predvoditi svoju partiju -Hrišćanske demokrate, kako bi i po četvrti put postala kancelarka.
Uz sve nedaće sa azilantima, sve većim siromaštvom nemačkih građana, preskupim stanovima, skupljim životom itd., Angelu Merkel je stigla i kriza kamata na štedne uloge građana. Kancelarka je bila glavni inicijator da se, šta košta da košta, od bankrota sačuvaju, bar za koju još godinu, neke države kao npr. Grčka.
Spasavanjem Grčke trebalo je spasiti i neke nemačke banke i osiguravajuća društva koja su u Grčkoj i šire pa čak i u SAD, uludo plasirale stotine milijardi evra danas nenaplativih kredita.
Neke veoma važne banke su zbog olakog „bacanja“ novca bile takođe na ivici bankrota koji je moglo da pređe i na kompletan evropski bankarski sistem. Mnogi finansijski stručnjaci, pa i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, bili su protiv ogrominih, novih, kredita Grčkoj. Najveći deo kredita su odmah bili preusmereni pomenutim bankama. Šojble je uzalud zahtevao da Grčka umesto evra uvede svoju valutu- drahmu jer bi zbog prevelikih kredita mogao da propadne i evro.
Suočena sa tim činjenicama, Merkelova je još 2010. g. rekla da će ako propadne evro, propasti i EU znajući da od silnih milijardi novih zaduživanja grčki narod neće imati ništa ali će biti spaseni ulozi i krediti nemačkih banaka, osiguravajućih društava, privatnih investitora itd. Svojim autoritetom privolila je više članica EU da u novi fond za spasavanje prezaduženih država, ubace „svoj“ novac koje te države nisu više imale. Od tada, štamparija evro novčanica radi punom parom u tri smene! Nažalost, ne nazire se kraj uludog bacanja novca u nezasite čeljusti pomenutih bankrotera, tvrde poznati finansijski stručnjaci. Ta suma danas mesečno iznosi oko 90 milijarde evra koje se koriste za permanentno preuzimanje državnih obveznica marodnih evropskih država. Istovrmeno su smanjene kamate skoro na nulu za pozajmice novca tzv. poslovnih banaka od Evropske centrtalne banke (ECB) u Frankfurtu.
Po ugledu na američke Federalne rezerve koje su u prošlosti u više navrata smanjivale kamate za zaduživanje banaka, to je na pritisak Angele Merkel i njenih ministara, učinio i predsednik ECB u Frankfurtu, Italijan Mario Dragi. Pomenimo da je Dragi pre dolaska na čelo ECB u Italiji kao bankar bio poznat po više afera, dodele propalih kredita bez pokrića itd.
Danas se poslovne banke kod ECB zadužuju uz kmatu od samo 0,1 odsto. To nemačkim i drugim bankama ne smeta da taj „besplatan novac“ plasiraju za robne kredite konzumenata uz kamatu i do 7 odsto, za kupovinu imobilija one iznose od 2,0- 3,5 odsto a kod „nedozvoljenog“ skidanja novca sa tekućeg računa, kamate idu i do 11 ili čak 14 odsto! Znači, da bi od propasti spasila svoje banke, država dozvoljava ovakve enormne zarade banaka kod pozajmljivanja drugima skoro besplatno od ECB dobijenog novca!
Kamate za štednju građana su gotovo ukinute i retko koja banka nudi više od 1,25 do 1,5 odsto. Računa se da su samo Nemci i njihovi sugrađani Srbi i drugi stranci, na kamatama koje su smanjene, poslednjih godina izgubili kamatnu zaradu za svoj često teško stečeni novac u ukupnom iznosu od 90 milijarde evra. Vlasnici polisa kapitalnih životnih osiguranja, jer je i za tu vrstu indirektne „štednje“ rendit postao neznatan, kao i oni koji su uplaćivali u privatne (bankarske) penzione fondove, izgubili su dodatne 38 milijarde €. Zadružni centralni institut DZ banke tvrdi da je gubitak štediša, osiguranika i budućih penzionera daleko veći i da iznosi u periodu od 2010.g-do 2015.g. čak 190 milijrde evra! Trend gubitaka se nastavlja. Rezultat takve kamatne politike je da se štednja više ne isplati. Dragi smatra, da je za štediše bolje da novac ulažu u često nesigurne akcije, investicione fondove ili kuće i stanove koji su zbog sve veće potražnje, postali nerazumno skupi. Od niskih kamata korist i zarade imaju banke i vlasnici fabrika, akcionari, veliki investitori idr. koji svoju proizvodnju ili biznis baziraju na jeftinim pozajmicama.
Pretpostavljalo se da će se novom izboru Angele Merkel za kancelarku 2017.g. „obiti o glavu“ ne samo pitanje migranata, nego i propast štednih kamata, uništenje rentabilnosti životnih osiguranja i penzionih fondova itd. Mnogi sugrađani koji su pre nekoliko godina poslušali savete političara i uplaćivali premije za kapitalna životna osiguranja i privatne penzije, plašeći se da im „državna penzija“ neće biti dovoljna da u starosti prežive, vrovatno neće dobiti ništa od obećanog rasta vrednosti osigurne sume. Neki će možda, u tom pravcu idu slutnje upućenih, ostati čak i bez dela uplaćenih premija.
Ipak, kao „anđeo spasilac“ Angele Merkel iz nezavidne situacije, pojavila se nikada tako žestoko vođena bitka za mesto predsednika u SAD. Sigurno se preko 90 odsto svih nemačkih medija odmah stavilo na stranu Hilari, kao da ja komanda za to stigla iz nemačke vlade jer je cela vlada listom podržavala Klintonovu. Naravno uzgred su teško kritikovali „neznalicu, populistu, milijardera koji je više puta bankrotirao i nesposobnjakovića“ Trampa.
Poznata nemačka novinarka Nađa Atval koja već duže vreme, pored novinarskog posla, vodi jednu PR agenciju u Njujorku i važi za odličnog poznavaoca američkih medija, rekla je da je bila „zapanjena koliko su nemački novinari postali neprofesionalni, lenji i nimalo kritični jer su se, bez da su ikada proveravali napise i izveštaje u američkim medijima, prepisujući iz njih, stavili na stranu Hilari Klinton. Izgledalo je kao da su za svoje pisanje ili TV izveštavanje plate dobijali direktno od nje ili od američkh novina Njujork tajmsa, Vašngton posta, TV stanice CNN i dr. Svi oni su se žestoko zalagali da na izborima ne pobedi slobodna volja birača nego Hilari i njeni moćni lobisti“.
U svom intevjuu u jednoj nemačkom časopisu Nađa Atval je, očigledno malo iskusna kada je Balkan u pitanju, rekla da ju je zaprepastio „novi vid nemačkog šovinizma, nacionalizma, sejanja mržnje i jednostranog izveštavanja“. Stotinama hiljada Srba koji decenijama žive u Nemačkoj su medijski izveštaji, pominjani od „zprepašćene“ Nađe Atval pre, za vreme raspada i tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, itekako poznati jer su u 90 odsto slučajeva mediji prenosili gnusne laži, izmišljotine i pristrano pružali podršku samo jednoj strani, šireći mržnju prema Srbima. Zato im je širenje mržnje prema Rusiji, Putinu i prema drugim političarima i celom ruskom narodu, dobro poznata metoda rada nemačkih medja.
Stvarana je psihoza mogućeg rata – ako ne pobedi Hilari. Rusi, ako pobedi Tramp koji je obećao direktne razgovore i dogovore sa Putinom, samo na to čekaju pa da krenu u napad na neke države EU a možda i na Nemačku. Naravno, u tako kriznoj situaciji medji su stvarali famu da je Nemačkoj potrebna „jaka kancelarka“ koja u Evropi jedina može da se odupre Putinu i Rusiji.
Ta kampanja nastavljena je i posle pobede Donalda Tampa, a poseban „blagoslov“ za njenu dalju borbu za „jaku Evropu i protiv ruske hegemonije i pokušaja rasturanja EU“ Merkelova je dobila od Baraka Obame, nedavno za vreme njegove oproštajne posete Angeli i Berlinu. Savetovao je da Merkelova mora da ostane čvrsta i odlučna prema Rusiji. Sada je postalo jasno na čiju inicijativu su prestali nekada dobri, čak prema njenoj sopstvenoj izjavi od pre nekoliko godina, pomalo prijateljski odnosi i česti susreti sa Putinom!
Na rezultate medijske kampanje i Obamine pohvle Angele Merkel, nije se moralo dugo čekati. Rejting žene koja je bila na ivici da dogodine odustane od kandidature za izbor kancelarke, naglo raste a ona je, posle prvih nagoveštaja povećnja sopstvene popularnosti i posle duge neizvesnosti hoće li ili neće da se kandiduje, rekla, malo nezgrapno ali kratko i jasno –ja hoću opet! Nemci kao Nemci, odmah su je prihvatili. Već 52 odsto ispitanika je ponovo želi za kancelarku. Ona bi posle novog, četvrtog mandata imala najduži kancelarski staž u nemačkoj istoriji –okruglo 20 godina.
Za manje od polovine nemačkih građana koji momentalno ne gaje simpatije prema Merkelovoj i ne veruju previše medijima ostaje otvoreno pitanje, hoće li Merkelova i dalje raditi protiv Rusije, huškajući i zahtevajući to i od drugih država EU, ili će je možda novi američki predsednik Donald Tramp koji, kako je više puta izjavio, želi dobru saradnju sa Rusijom, bar doneke urazumiti.
